"PAPER STORM": Impresivne skulpture od papira (FOTO)

"PAPER STORM": Impresivne skulpture od papira (FOTO)

Ukrasni i upotrebni predmeti, logotipi, kostimi i scenografije od papira – sve to rađa mašta i konstruišu spretne ruke jedne Novosađanke.

Jelena Ilić je arhitekta, origami umetnik i ime koje stoji iza brenda "Paper Storm". Ljubav koju ona brižljivo neguje godinama je posebna grana matematike zadužena za proučavanje osobina i međusobnih odnosa geometrijskih tela, površina, linija i tačaka – jednom rečju geometrija. 

Zahvaljujući geometriji i kreativnom zanosu koji našu sugrađanku sa lakoćom obuzima, u njenoj radionici nastaju papirne konstrukcije koje će vas potpuno očarati. Kako je počela da se interesuje za ovu oblast, kada je spoznala čari papira i odlučila da spoji matematiku, arhitekturu i umetnost, Jelena je podelila sa čitaocima portala Moj Novi Sad.


– Kada sam imala pet godina sestra mi je predstavila Tangram. To je igrica u kojoj se spajaju jednostavniji geometrijski oblici i njen cilj je da se uklope te forme, tako da formiraju kompleksnije figure recimo životinja, predmeta ili ljudi. Ta igra me je fascinirala i zainteresovala za geometriju, a kako sam i u školi uvek bila uredna i precizna u crtežima, mislim da mi je prosto bilo suđeno da budem arhitekta. Krajem osnovne škole, počela sam da se interesujem za origami i već sa 11 godina sam napravila svog prvog ždrala. Kada sam upisala srednju školu potrošila sam celu jednu stipendiju za knjigu o origamiju, sećam se da me je mama grdila što trošim pare na gluposti (smeh), ali ja se nisam pokajala. Isprva sam vežbala onaj bazični origami i trebalo mi je po nekoliko dana da savladam neki oblik, odnosno da zapamtim svaki korak i brzo ga izvedem. Stalno sam vežbala i razvijala tehniku, pa sam vremenom u neku ruku postala majstor. To mi je postao hobi
– Jelena započinje priču.


Nakon ždrala, Jelena se bavila formiranjem japanskih kusudama (geometrijska lopta nastala iz više manjih origami jedinica), kao i raznih životinja u svim veličinama i bojama: labudova, zečeva, krokodila, kornjača, dinosaurusa i tako dalje. 

– Vremenom sam išla ka kompleksnijim i većim oblicima. Jedino što mi je bio problem jeste da nađem pravi origami papir. On je mogao da se poruči iz Japana ali ja naravno u to vreme nisam imala mogućnosti za to, pa sam improvizovala sa običnim papirom. Stvar sa origami papirom jeste to što je žilav i može da se savija mnogo više puta nego običan, kruti papir. Svaki pokret, odnosno svako savijanje ima određeno ime, ja sam se trudila da sve to savladam i nisam se pomučila ni oko jednog previše, jer sam dobro razumela geometriju i već tada sam bila zaljubljena u nju. To je bio temelj za dalje – objašnjava Jelena.


Ljubav je prerasla u životni poziv. Tako je naša sagovornica, na Fakultetu tehničkih nauka, upisala Arhitekturu i urbanizam, a ubrzo i pronašla posao u struci. Zahvaljujući znanju stečenom na fakultetu, sada uspešno kombinuje svoje dve ljubavi – arhitekturu i dizajn.

– Kada sam krenula sa poslom prvo sam radila enterijere, i tako sam se dosetila da u njih ubacim i neke piramidice. Tada je počela da se zahuktava geometrija na zidovima, viđala sam to po internetu i poželela da i sama nešto napravim. Prva figura od geometrijskih oblika na koju sam naišla je bila jelen. Trebalo mi je neko vreme da shvatim logiku, istraživala sam po internetu i našla softvere koji omogućavaju da se prave takvi dijagrami. Kada sam njih proučila počela sam da radim prema svojim idejama – zamislim neku životinju pa probam da je napravim – kaže naša sagovornica.


U početku je svoju umetnost zadržavala za sebe ali je, srećom, na nagovor svojih prijatelja podelila svoj prvi rad na društvenim mrežama. Od tog trenutka je sve krenulo uzlaznom putanjom. Počela je da kreira različite skulpture od papira, da ih kombinuje sa drugim elementima, poput ogledala ili drugih praktičnih stvari. Danas pored skulptura kreira logoe za kompanije, kostime, scenografiju pa i upotrebne predmete, kao što su abažuri za lampe.

– Radim po narudžbi za klijente, šta god zamisle, jer imam znanje da izmodelujem i veštinu da napravim. Za prosečnu skulpturu mi treba između 10 i 15 dana, a ukoliko radim neku novu i kompleksniju formu, onda i do mesec dana. Posebno radim logoe za kancelarije, koje postavljamo na razne podloge i vrlo često i osvetlim. Sarađujem sa stolarom koji je zadužen za podloge, a imam i stakloresca koji reže ogledala, za sve one koji žele kombinaciju mojih geometrijskih oblika sa ogledalom, ili neke ukrase i džepove za nakit. Kada sam počela da pravim ogledalo heksagon, radila sam to više iz strasti i baš mi je bio izazov. Želela sam da vidim kako će da stoji, kako ću da uklopim dimenzije i sve u dati prostor. Tim projektom sam uspela da pomerim sopstvene granice i ponosna sam na to – izdvaja Jelena.


Poznate su i njene četiri magične scenografije i kostimi koje je kreirala za nekoliko događaja u organizaciji Omladinske prestonice Evrope. To su neki od najkompleksnijih projekata na kojima je radila, ali nisu jedini koji su bili teški za izvedbu.


– Izdvojila bih i robota, visine od 130 centimetara, koji visi na plafonu zakačen kukama i u ruci drži sijalicu. Nekoliko puta sam išla na dogovore oko montaže, prenos do Beograda je bio kompleksan, koristili smo skelu za postavljanje i sve je bilo prilično kompleksno za izvesti. Takođe, zmaj koji stoji u palačinkarnici u Promenadi. On izlazi iz zida više od metar i unutra ima potkonstrukciju, odnosno štapove, da ga težište ne bi srušilo i figura pala na glavu. Najveći domet je to što zmaju iz usta izlazi para, jer se na toj pari prave palačinke. To mi je bio posebno zanimljiv arhitektonsko–umetnički projekat
– napominje naša sagovornica.

Najteže je osmisliti koncept kako da figura bude stabilna. Jelena pojašnjava kako to postiže:

– Trougao je najstabilnija geometrijska forma i ako ih beskonačno kombinuješ dobićeš nešto – ako izmodeluješ oblik i pretvoriš ga u trouglove, to će da stoji. Meni je isprva trebalo vreme da vidim kako papir reaguje, koja gramaža mi je potrebna, koji premaz i slično. Proces je takav da prvo nedelju do dve razmišljam o konceptu, u odnosu na ono što je klijent tražio od mene, onda radim ručno skicu koju dalje ne menjam. Skicu prebacim u računar, izmodelujem oblik u softveru, pa onda u drugim softverima pravim dijagrame i prilagođavam ih. Zatim ide štampanje, pa seckanje, lepljenje i na kraju se radi potkontrukcija. Figura je prazna, iza ima samo podloga od lepenke ili većeg kartona i uglavnom se kači na ekser. Bitno je da se odradi težište kada se kači, ali i to se nauči. Skulpture su veoma lagane, koliko god da su velike.

Foto: Višnja Milić


Jelena u izradi koristi papir od 330 grama koji je unapred premazan i može da bude mat, sjajan, vodootporan ili gumiran. 

– Kada se papir seče vidi se da on nije beo iznutra nego je skroz obojen, što je super jer se onda pregibi ne vide i tako se dobija utisak da figure nisu od papira. Ljudi stvarno nekada ne veruju da je od papira dok ne podignu (smeh). Treba napomenuti i da su skulpture dugovečne, pošto je papir jak i tretiran. Sve što treba jeste da s vremena na vreme prebrišete prašinu nekom četkicom, i tu se završava vaše održavanje – zaključuje naša sagovornica.


Ostale njene radove možete da pogledate na
Instagram profilu, gde je i dostupna za kontakt i porudžbine. U planu joj je i da pokrene radionice za decu, kako bi im omogućila da se upoznaju sa potencijalom papira i spoznaju sve njegove mogućnosti. Za kraj ostaje da se nadamo da će Jelena svojim sugrađanima uskoro prirediti izložbu i na njoj izložiti ove kreativne radove, kako bismo ih svi videli i uživo.

Oceni vest:
18
4

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan