Parametri i njihova značenja u tumačenju krvne slike i biohemije

Parametri i njihova značenja u tumačenju krvne slike i biohemije

Značaj laboratorijskih analiza je zaista veliki. Međutim za većinu ljudi su skraćenice koje vide kada dobiju rezultate potpuna nepoznanica.

Iako rezultate laboratorijskih analiza tumači doktor, mnogi bi želeli da znaju šta koja od analiza koje se rade predstavlja.

Kako navodi za portal N1 prim. dr sc. med. Slavica Cimbaljević, specijalista kliničke biohemije, laboratorijske analize imaju važnu ulogu kako u postupku postavljanja dijagnoze bolesti, tako i u toku lečenja pacijenata, odnosno pri praćenju toka bolesti i učinka terapije, pri doziranju lekova, pri određivanju težine oboljenja i prognozi bolesti.

Ona ističe da su posebno značajna laboratorijska skrining ispitivanja putem kojih se bolest otkriva u početnom stadijumu, kada se klinički znaci još nisu razvili, pa laboratorijska dijagnostika doprinosi pravovremenom započinjanju lečenja i povećava mogućnost izlečenja.

Smatara se, kaže dr Cimbaljević, da se oko 70 odsto svih medicinskih dijagnoza postavi na osnovu laboratorijskih nalaza. Laboratorija je posebno važna kod stanja sa nejasnim i nespecifičnim simptomima, kao na primer glavobolja, vrtoglavica, dispnea (osećaj nedostatka vazduha).

Kompletna krvna slika (KKS) je jedna od najčešće izvođenih laboratorijskih analiza, kaže doktorka.

Ona dodaje da je ova analiza veoma značajna jer se koristi pri proceni opšteg zdravstvenog stanja i pomaže u otkrivanju raznovrsnih oboljenja poput anemija, virusnih i bakterijskih infekcija, alergijskih stanja, malignih oboljenja, poremećaja koagulacije, izloženosti toksičnim materijama.

Doktorka objašnjava da se kompletna krvna slika određuje na savremenim hematološkim analizatorima pri čemu se dobijaju brojni parametri koje treba dobro poznavati i tumačiti na pravi način.

Skraćenice i njihovo značenje

Leukociti (WBC) – bela krvna zrnca koja imaju ulogu u odbrani organizma od spoljašnjih faktora, virusa i bakterija

Eritrociti (RBC) – crvena krvna zrnca, u njihovom sastavu je hemoglobin koji vezuje kiseonik i transportuje ga kroz organizam

Hemoglobin (HGB) – označava koncentraciju hemoglobina u krvi

Hematokrit (HCT) – izražava procenat krvi koji čine crvena krvna zrnca

MCV – predstavlja prosečnu zapreminu eritrocita

MCH –  prosečna koncentracija hemoglobina u eritrocitu

MCHC – prosečna koncentracija hemoglobina na litar eritrocita

RDW – mera varijabilnosti veličine eritrocita

Trombociti (PLT) – učestvuju u koagulaciji krvi, stvaranju ugruška, zaustavljaju krvarenje

MPV – predstavlja prosečnu zapreminu trombocita

U okviru analize KKS, osim određivanja ukupnog broja leukocita (bela krvna zrnca) važno je i praćenje promena broja podvrsta leukocita (neutrofili, limfociti, monociti, eozinofili, bazofili), odnosno leukocitarne formule – ističe dr Cimbaljević.

Neutrofili (Neu) – povećanje u ukupnom broju leukocita, ukazuje da se organizam „bori“sa bakterijama, odnosno da postoji bakterijska infekcija u organizmu.

Limfociti (Lym) – povećanje u ukupnom broju leukocita je pokazatelj virusne infekcije, odnosno ukazuje na „borbu“organizma sa virusima.

Monociti (Mono) – povećanje broja u ukupnom broju leukocita je takođe pokazatelj virusnih infekcija, i često prati povećanje limfocita, najćešće u pedijatriji.

Eozinofili (Eoz) – povećanje broja eozinofila u ukupnom broju leukocita, je pokazatelj neke alergijske reakcije u organizmu.

Bazofili (Bazo) – povećanje broja bazofila u ukupnom broju leukocita, ukazuje na prisustvo toksičnih materija u organizmu.

Biohemijska analiza krvi

Postoji i veliki broj biohemijskih analiza, međutim pri započinjanju ispitivanja ili pri redovnom praćenju stanja organizma, kako kaže sagovornica portala N1, koriste se biohemijske analize koje ukazuju na osnovne metaboličke procese u organizmu, a rezultati tih analiza nam daju smernice za dalja eventualna specifična ispitivanja.

Najčešće su to sledeće analize: Glikemija (Gly), Lipidni status, Holesterol (Hol), HDL (High Density Lipoprotein), LDL (Low Density Lipoprotein), Trigliceridi (Trig), Urea, Kreatinin (Creat), Ukupan Bilirubin ( T bili), Alkalna fosfataza (ALP), Gama-glutamiltransferaza (GGT).

Doktorka kaže da je primena laboratorijskih nalaza mnogostruka i postoji više različitih situacija kada je neophodno uraditi osnovne laboratorijske analze.

Ukoliko se radi o redovnim periodičnim pregledima cilj je da se urade analize koje će obuhvatiti funkciju najvažnijih organa, što se postiže određivanjem već navedenih osnovnih biohemijskih analiza i kompletne krvne slike – rekla je ona.

Doktorka je naglasila da se pregledom krvne slike i osnovnih biohemijskih analiza može saznati postoji li u vašem organizmu neko oboljenje koje treba lečiti ili stanje koje zahteva preventivne mere da se oboljenje ne bi razvilo.

Članak u celosti pročitajte OVDE.

Oceni vest:
1
0

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan