PENUŠAVA LEKTIRA: Storija o njegovom visočanstvu pivu

PENUŠAVA LEKTIRA: Storija o njegovom visočanstvu pivu

Pivo - gorki alkoholni napitak zlatkaste boje star je, verovali ili ne, gotovo koliko i sama civilizacija.

Prvi pouzdan arheološki podatak u vezi sa "omiljenim muškim pićem" datira 5.000 godina pre Hrista. Prema istraživanjima, glavni "krivci" za pronalazak piva bili su Sumeri, a oko 4.000 godina p.n.e. zapisana je i himna za Ninkasi - sumersku boginju piva. Ta oda je ujedno i recept za njegovo pripremanje. Nakon Sumera, prvi koji su se ozbiljno posvetili pivskoj proizvodnji bili su Egipćani, a Ramzes, jedan od najznačajnih faraona slavne civilizacije, navodno je obožavao da se opusti uz krčag piva.

Grci i Rimljani takođe su znali za pivo, ali zahvaljujući njima, koji su preferirali vino kao "finije" piće, pivska kultura prepuštena je varvarima. Germani su smatrali da se u pivu nalazi duša bogova, neretko su u njemu i preterivali, a verovanje vrlo doslovno shvatali.

Pivo je bilo izvor hranljivih materija, te je u pojedinim civilizacijama tretirano sa jednakom važnošću kao i hleb. Gdegod da su žitarice bile kultivisane, možemo biti sigurni da je neko „mućkao“ i pivo. Na kraju krajeva, bilo je mnogo sigurnije piti pivo nego vodu sa sumnjivih izvora. 

Zakon o čistoti piva, "Reinheitsgebot", donet je 1516. godine u Nemačkoj. Po tom propisu samo četiri sirovinska sastava se mogu koristiti za proizvodnju piva: voda, ječam, pšenica i hmelj. Nemci su na taj način želeli da se osiguraju da će njihovo pivo biti najkvalitetnije na svetu, a stručnjaci kažu da su u dobroj meri to i uspeli.   

Vreme je prolazilo, a pivo nije mnogo menjalo svoj ukus i sastav. Ipak, svaki ljubitelj piva trebalo bi da zna još ponešto o svom omiljenom napitku i zato smo popričali sa glavnim urednikom sajta svetpiva.rs, Vladimirom Gošićem.

Postoje li neki rituali, smernice kojih se treba držati prilikom ispijanja piva - nešto kao ispijanje vina: mirisanje, grgljanje...?

- Naravno da postoje... Pivo se pre konzumacije uvek mora otvoriti, sipati u čašu i popiti. Tim redom. Mirisanje i grgljanje ćemo ostaviti ljudima koji znaju koje mirise i ukuse da traže ovom degustacijom. Ono što bi prosečnom pivopiji trebalo da bude važno jeste da pivo najpre ohladi na odgovarajuću temperaturu. Generalno pravilo je da se svetlija piva obično služe hladnija, dok se tamnija i kompleksnija piju nešto toplija kako bi mogli da se osete svi ukusi. Pivo ohladite da bude ledeno samo ako želite da ništa ne osetite. Vrsta čaše i način sipanja može da ima značajnu ulogu kod nekih stilova piva, kao što su pšenična.

Staut, lager, ejl - u čemu je razlika?

- Zapravo, sva piva možemo da podelimo samo na dve grupe - na ejl i lager piva. Oni se razlikuju po vrsti kvasca koji koristimo, a svi ostali stilovi piva spadaju u jednu od ova dva tipa piva i ima ih zaista jako puno. Sva piva koja smo donedavno mogli da kupimo u našim prodavnicama spadaju u lager piva.

A da li u Srbiji velike pivare uopšte proizvode ejl piva?

- Nažalost, ne. Nekada je pivarska scena bila poprilično šarenolika, dok se pre pojave zanatskih pivara sve svelo na proizvodnju iste vrste lagera. Zanimljivo je da su krajem 19. veka kod Banjaluke, na mestu današnje pivare Nektar, kaluđeri trapističkog reda pravili prvo trapist pivo u regionu! Čak su ovim pivom lečili i lokalce koji bi se trovali lošom rakijom. Lek je bio ispijanje četiri litra njihovog piva dnevno!

Pomenuo si pojavu zanatskih pivara. Male pivare niču, ali ima li tu perspektive?

- Za samo dve godine u Srbiji se otvorilo oko dvadesetak malih pivara, a mislim da je svaka od njih uspela da nađe svoje mesto na tržištu. Ono što je još važnije jeste da sve više i više lokala u svojoj ponudi nudi zanatska piva. Na žalost, još uvek par najvećih pivara drži monopol na tržištu vezivanjem lokala ugovorom kako bi prodavali isključivo njihova piva. U Mađarskoj je prošle godine donet antimonopolski zakon kojim je ograničen ovaj broj "ekskluzivnih ugovora" kojima su velike pivare držale oko 90% lokala, čime je omogućeno malim pivarama da uđu u do tada zatvoreno tržište, što je dalo vetar u leđa pojavi novih mikro pivara.

Šta bi moglo da ubrza razvoj zanatskog piva u Srbiji?

- Samo edukacija... Poslednje dve godine u Srbiji se, od Subotice pa do Niša, održalo desetak festivala zanatskog piva i ljudi su na njima mogli da slušaju predavanja o pivarstvu dok istovremeno isprobavaju i piva svojih lokalnih pivara, kao i najcenjenijih svetskih kraft brendova. Ali ja mislim da najveća snaga zanatskog pivarstva leži u samom kvalitetu ovog piva, jer kada jednom probaš zaista dobro pivo i kada nađeš svog favorita u ovom moru stilova, veoma je teško vratiti se nekom industrijskom pivu u plastici.

Osim zbog cene...  Zbog čega su uopšte kraft piva skupa?

- Fokus kraft pivara je uvek na kvalitetu, a kada u proizvodnji koristiš najbolji slad, hmelj i druge sirovine, i cena mora da bude visoka. Sa druge strane, u industrijskoj proizvodnji se gleda samo naprilično jeftina i zaista skupa zanatska piva, a ja uvek ljudima savetujem da pokušaju da sami u kućnoj varijanti naprave svoje pivo. Za opremu je dovoljno izdvojiti nekoliko hiljada dinara, sam proces je jednostavniji od kuvanja rakije, a stvarno je zabavno eksperimentisati sa stilovima i flaširati sopstveno pivo koje je pritom jeftinije od kupovnog.

Zašto smo mamurniji od komercijalnih piva, nego od kvalitetnog domaćeg?

- Eh, kada bi komercijalna piva morala da na deklaraciji pišu šta tačno u njega stavljaju, možda bismo i znali baš sve sastojke koji nam izazivaju glavobolju, pored dežurnog krivca - kukuruzne krupice. Naš bivši sugrađanin, Nikola Marjanović, je godinama radio kao supervizor proizvodnje u najvećoj srpskoj pivari, pre nego što se preselio u Škotsku i došao na čelo najveće britanske kraft pivare pod imenom Brewdog. Kao čovek koji je radio "sa obe strane", ispričao nam je da velike pivare zapravo prave pivo sa visokim procentom alkohola koje se na kraju razblaži gaziranom vodom da bi se dobio finalni proizvod. Pritom, u to pivo se "gura" velika količina kukuruzne krupice, dok je količina hmelja smanjena na minimum.

Kada si pomenuo hmelj, da li nam se čini ili po Vojvodini više ni ne viđamo nekadašnja polja hmelja?

- Tako je... Dok se nekada u Bačkom Petrovcu sadilo i preko 8000 hektara hmelja koji se slao od Japana do Njujorka, nakon sankcija i kasnijih privatizacija pivara, 2011. godinu dočekali smo bez ijedne stabljike hmelja u Vojvodini! Srećom, pa je pre dve godine isključivo entuzijazmom nekoliko ljudi, priča ponovo pokrenuta sa mrtve tačke, tako da su na bačkopetrovačkim poljima ponovo počele da rastu stare autohtone vojvođanske, ali i danas aktuelne američke sorte hmelja. Nažalost, komercijalne pivare ovo nimalo ne zanima, te se nada u revitalizaciju našeg hmeljarstva oslanja na zanatske pivare koje će u budućnosti sve više koristiti ovaj hmelj. Na primer, novosadska pivara RazBeerBriga proizvodi odličan red ejl pod imenom Bandiera Rossa koji je u potpunosti napravljen od bačkopetrovačkog hmelja, pa bi bilo lepo da ga probate i podržite svoje lokalne pivare.

Oceni vest:
17
1

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Zvonko M.

    pre 340 dana i 37 minuta

    Uz dužno poštovanje , prema proizvodjačima , malo su mi čudna imena za :
    - novosadskog proizvodjača piva
    >> RazBeerBriga <<
    - kao i za naziv piva istog prizvodjača
    >> Bandiera Rossa <<

    Oceni komentar:
    10
    1
  • b

    pre 339 dana i 31 minut

    da li biste da objasnite, zvonko?

    Oceni komentar:
    0
    3
bebe novorođenčad isključenje vode novosadska policija JKP Vodovod i kanalizacija bez struje RHMZ Vreme u Novom Sadu novosađani novosadsko porodilište Isključenje struje horoskopski znaci Republički hidrometeorološki zavod betanija vremenska prognoza Dom zdravlja Novi Sad Spens fk vojvodina prognoza vremena klinika za ginekologiju i akušerstvo isključenja struje Vreme u Srbiji porodilje servisne informacije novi sad gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević ekologija bez vode vatrogasci elektrovojvodina matičar