Izvor: mojnovisad.com / Fotografija: Aleksandar Jovanović , promo fotografija sagovornika
Pet pitanja za Natašu Bekvalac
Promocija nove pesme Nataše Bekvalac pod nazivom "Dođi mami" održana je danas u Novom Sadu.
Pred novinarima i fanovima, premijerno je prikazan spot čiji su kadrovi snimani na Spensu, a pevačica je u lepom raspoloženju predstavila svoj novi muzički hit. Zanosna novosadska plavuša duge muzičke karijere, vidno nasmejana, provela je vreme sa svojim fanovima koji su došli da se fotografišu i razgovaraju sa njom.
Iskoristili smo ovu priliku da Nataši postavimo pet pitanja:
Kakva očekivanja imate kada je nova pesma u pitanju?
– Kada pravim pesmu i kada se muzika stvara, zaista nikada ne razmišljam o krajnjem cilju da pesma mora da bude hit, već da radim ono što iskreno volim, jer je to jedini način da ljubavnu energiju preneseš i na svoju publiku. To se ispostavilo kao tačno milion puta i sve što sam radila na pola, na pola je i ostalo, pa sam odlučila da nikada više tako ne radim jer nema poente ako ti celo srce nije u tome. Kada poslušate novu pesmu, čućete da ona nije kao sve ostale pesme koje se štancuju, ona je moderna produkcija sa mojim ličnim pečatom.
Koliko se sadašnja muzika razlikuje od onoga što ste prethodnih godina objavljivali?
– Kako se muzika menja tako se menjaju i muzičke generacije. Kada poslušate muziku u svetu ili recimo Madonin prvi album, pa treći, peti i muziku koju sada pravi, naravno da se i ona menja i na neki način prilagođava trendovima. Nisam Madonu uzela za primer da bih se poredila, ha, ha... Ne bih sebi dala tako nešto za pravo nikada, ali hoću da kažem da i kada su duge i uspešne muzičke karijere u pitanju, isti je slučaj. Profesionalno se bavim muzikom punih 20 godina i sazrevam i kao žena i kao umetnik, pa tako sazreva i moja muzika, ali vrlo sam svesna svega što se dešava okolo. Prija mi novi zvuk i samim tim postajem i deo toga.
Koju muziku slušate privatno?
– Kada je domaća muzika u pitanju onda ću se uvek zadržati kod Olivera Mandića, Bajage i Riblje Čorbe, ne zato što ne respektujem ovo novo, nego prosto taj sam tip, ali uvek ću pre poslušati modernu stranu produkciju, tako da sam uvek u modernim tokovima i pomno pratim MTV.
Kakvi su bili vaši roditelji, a kakav ste vi roditelj sada?
– Iako je to poprilično neuporedivo, ipak mogu da se uporedim sa svojim roditeljima. Ja sam jako fleksibilna i blaga mama, pogotovo što sam sama sa svojim devojčicama i sva odgovornost u vezi sa vaspitavanjem je na meni. Ono u šta budu izrasle, to će biti mog srca delo, a njih dve odrastaju u jako srećne devojčice, iako me prijatelji kritikuju da sam baš popustljiva majka, mislim da davanje slobode deci ne može da šteti jer su ona na neki način svakako samostalna, a da mi tu kao roditelji previše sebi dajemo važnosti. Kada slušam kako drugi ljudi govore deci one rečenice: ''Dok živiš pod mojim krovom...'', ostaju mi strašne traume od toga. Tako da moje devojke rastu jako slobodno. Naravno, postavljaju se neke granice, jer deca znaju da koriste, ali kada se postave jasna pravila i kada je kuća puna ljubavi, onda mislim da ni deca ne mogu da budu ništa drugo nego zdrava i srećna.
Kako se vama čini, šta je to što nedostaje Novom Sadu?
– Jako volim Novi Sad, zato sam se i vratila u njega posle sedam godina. Meni nedostaje više kontakata, više topline, više razmene energije. Malo su mi se ljudi otuđili. Ne kaže ti svako dobar dan, ne ponese ti svako kesu. To se ranije baš nije dešavalo. Potpuno sam istraumirana došla u Beograd, jer mi se tamo u zgradi nikada niko nije javljao i to je kao sasvim normalno, a naviknuta sam na to da kada komšinica pravi palačinke da pokuca na vrata i podeli sa nama. Fali nam više kulture kao i dečijih događaja, toga je bilo kada sam ja bila klinka, a sada svoju decu ne mogu da odvedem na neku manifestaciju, a baš bih volela da negujemo dečiju muziku koja više ne postoji. Novi Sad je nekada baš to negovao. Sve ostalo je dobro. Za mesec dana prelazim u centar grada, tako da sam izašla iz faze otuđenosti i izolacije. Sada mi jako prija da sam u centru zbivanja, da moje devojke mogu da izlete na ulicu, da je sve tu blizu i prodavnice i kafići. Ali imamo salaš na Čeneju gde negujemo neku vrstu porodične intime, pa onda kombinujemo. Vikendima smo uglavnom tamo. Kada radim, devojčice su tamo sa mojim roditeljima i sestrama, tako da sam napravila sebi jednu lepu organizaciju života za šta je konačno došlo vreme.
Autor: Ana Bugarinović
dr u penziji
pre 1943 dana i 53 minuta
Bili ste izuzetno zanimljiv i drag medij dok niste počeli da reklamirate ono čudo od Promenade. Sad još i ovu Bekvalicu. Sledeća je valjda ona luda Tijana A... Predstavljanje izuzetnih, pametnih novosadskih faca poput Mileta Stošljevića i divnog arhitekte Krstonošića je vrhunsko, uvek ste birali zaista poštovanja vredne ljude, ostanite na nivou. Ne prodajite se makar kome.
Bata Sale
pre 1942 dana i 10 sati
Omatorilo se a od pevanja i onako nikada 'leba nije ni bilo niti će biti.
Zonska liga u ozbiljnim godinama se vratila mami na stan i hranu.Simbolično...
zoza
pre 1932 dana i 9 sati
u ovom gradu uvek pršti od zlobe i zavisti... ovde nikako ne može ono "živi i pusti druge da žive"