PIJAČNA PONUDA: Evo gde u gradu možete kupiti vrste gljiva koje su i ukusne i lekovite (FOTO)

PIJAČNA PONUDA: Evo gde u gradu možete kupiti vrste gljiva koje su i ukusne i lekovite (FOTO)

Novosađani koji vole da eksperimentišu u kuhinji, ali i oni koji ne jedu meso baš svaki dan ili su pak vegetarijanci ili vegani, mogu da uživaju u blagodetima gljiva koje proizvodi, sakuplja i prodaje Darko Panić.

Njegova, svima dobro znana tezga broj 10 nalazi se na Limanskoj pijaci i naprosto mami poglede i uzdahe kupaca, ali i znatiželjnika. Ovo praktično i ne treba da čudi, jer u ponudi sigurno ima desetak raznih vrsta gljiva. U ponudi su sušene, sveže i marinirane gljive, poput vrganja, lisičarke, šitake, tartufa, šumskog pileta, smrčka, crne trube, reiši, lavlje grive i crne trube.


Darko
je rodom iz Višnjićeva, sremskog sela nadomak Šida, ali trenutno živi u Novom Sadu, iako je zbog posla još uvek vezan za rodni kraj. Sakupljanje gljiva za njega je sasvim prirodna stvar, jer o njima je sve naučio praktično čim je prohodao.

– Gljivarstvom bavim 30 godina. Prvo sam počeo sa sakkupljanjem gljiva, a kasnije i sa njihovom proizvodnjom. Naime, od 2018. godine osnovao sam firmu "Mushroom house" koja se bavi otkupom i proizvodnjom. S obzirom na to da sam odrastao u selu koje je sa svih strana okruženo šumama sve nam je bilo na dohvat ruke. Zahvaljujući mojoj babi zainteresovao sam se za gljive, jer ih je i ona takođe sakupljala, pa sam uz nju u šumi i prohodao. Kasnije sam završio srednju Šumarsku školu u Sremskoj Mitrovici, te slobodno mogu da kažem da je šuma moj život – priča Darko.


Darko je prvenstveno sakupljao gljive, a kada mu se biznis razradio, odnosno kada je počeo da ih prodaje restoranima, ali i da ih izvozi, shvatio je da ne može sve sam, te mu u ovom poslu nesebično pomaže i sestra, koja priprema marinirane delikatese koje Novosađani mogu da kupe na Limanskoj pijaci. Iako je jedan od većih izvoznika, najdraži mu je rad na pijaci sa ljudima.

– Novosađani su vrlo specifični, oni ili sve znaju i dosta su informisani ili se ne razumeju i zato im nije problem da bilo šta pitaju. Isto je i kada su u pitanju gljive. Moji kupci se dele na one koji se razumeju u gljive i to su mahom ljudi koji su odrasli u selu i one koji ništa ne znaju o njima, takozvana urbana populacija. Rođeni Novosađani se, pre nego što odluče bilo šta da kupe, sigurno pola sata raspituju o poreklu gljive, za šta je ona dobra i kako se priprema – navodi naš sagovornik.


Nakon dobijene mini-lekcije iz gljivarstva naši sugrađani se najčešće opredeljuju za kupovinu bukovača, zatim vrganja i lisičarke, mada po popularnosti ne zaostaje ni šitaka. Osim "obične" bukovače, Darko gaji i onu kraljevsku, koja se po ukusu i nutritivnim vrednostima poprilično razlikuje od svoje rođake, jer ima fini ukus koji podseća na teletinu. Ono što Darko voli da naglasi jeste da na njegovoj tezgi ne postoje gljive koje imaju svoje dvojnice.

– Skoro svaka jestiva gljiva ima i svoju dvojnicu u prirodi koja je ili nejestiva ili uslovno jestiva, odnosno otrovna. Nejestive gljive nisu opasne, ali nisu ni za konzumaciju pošto su poprilično bezukusne i nemaju nikakve nutritivne vrednosti. Delimično jestive jesu one koje se termički obrađuju, dok jestive mogu da se jedu i presne – predočava naš sagovornik.



Većina Novosađana kupuje gljive zarad pripreme obroka. Međutim, ima i onih koji ih uzimaju isključivo iz zdrastvenih razloga. Obično je reč o ljudima koji pate od nekih hroničnih bolesti, dok u poslednje vreme ima i sve više kupaca koji ih uzimaju zarad jačanja imunog sistema. Ukoliko je kupovina iz zdravstvenih razloga, najčešće se kupuje smrčak koji spada u najzdravije plodove prirode. On raste od aprila do juna u niskoj travi i proređenim šumama, a poboljšava rad jetre i blagotvorno deluje na kardiovaskularni sistem.


Omiljena gljiva među Novosađanima je i šumsko pile ili, kako je naš narod još zove, žuto pile ili vrbara. Darko pojašnjava da je ona veoma rasprostranjena u našim krajevima i da najčešće raste na vrbinom drvetu ili pored njega. Zato se često pronalazi na obali reka. Ova gljiva ima ukus sličan pilećem mesu i čest je izbor u ishrani vegana, ali i ljudi koji vole neobične ukuse. U raznovrsnoj ponudi su, naravno, i tartufi, koji su nezaobilazan obrok vrsnih poznavalaca gljiva, ali i Novosađana sa dubljim džepom.

– Tartufe tražim uz pomoć svog dresiranog psa, a imam i zaposlene koji mi pomažu u sakupljanju. Ove gljive imaju zaista neprocenjivu vrednost, jer zbog svog sastava pomažu u obnavljanju moždanih sivih ćelija i dobar su afrodizijak. Jake su arome koje podsećaju na stariji sir i beli luk – priča Darko.


Pojedini Novosađani rado kupuju i vole da barem jednom nedeljno na svojoj trpezi imaju gljivu sunčanicu. Ova gljiva je karakteristična po svojoj aromi koštunjavog voća, a ukusom najviše podeća na lešnik. Ljubitelji supica i čorbi obično pazare sipaču koja je vrlo aromatična i zato Darko preporučuje da je koriste u minimalnim količinama.


Ipak, od svih gljiva Darkov favorit jeste lavlja griva, koju odnedavno uzgaja na svojoj farmi i za koju kaže da svojim lekovitim svojstvima može da parira tartufima. Njen ukus podseća na plodove mora, a najsličnija je po ukusu jastoga. Vrlo je izdašna i laka za pripremanje.

Govoreći o lekovitiim gljivama koje se pripremaju isključivo kao napitak ili čaj Darko svakako preporučuje reiši gljivu. Ona potiče iz Japana, a nju mnogi naši sugrađani koriste i kao pomoćno sredstvo u lečenju pojedinih vrsta kancera.

Cena svežih gljiva kreće se od 200 do 2.000 dinara, dok za 100 grama sušenih treba izdvojiti od 400 do 700 dinara.


KULINARSKI PREDLOG: Pljeskavice od lavlje grive

Za ovo jelo je potrebno oko 300 do 400 grama gljiva, maslinovo ulje, crni i beli luk, majonez i grčki tip jogurta. Gljive iseckati i prodinstati sa lukom na maslinovom ulju otprilike desetak minuta. Kada se ohladi, dodati beli luk, peršunov list, majonez i grčki tip jogurta. Oblikovati pljeskavice i peći 15 minuta u rerni (poprskati maslinovim uljem). Posoliti i pobiberiti po sopstvenom ukusu. Uz ove pljeskavice može da se napravi i tartar sos ili bilo koji osvežavajući blaži preliv.

 
Zabeležila: Ljiljana Natošević Milovanović
Fotografije: Aleksandar Jovanović

Oceni vest:
23
2

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Biloko

    pre 22 dana i 9 sati

    Ne kupujem ništa kod prodavaca, koji ne nose masku!

    Oceni komentar:
    13
    8
  • Kad otkuca sat

    pre 22 dana i 9 sati

    Zato kupuješ u pekari, gde je vozač koji je isporučivao bio bez maske, sa nekim razgovarao, ovaj pored njega kinuo.
    Tvrdim da je moja prva infekcija kovidom bila iz pekare. Spadam u one koji to skoro da ni ne osete, ali ipak da se zna. Dakle, nakon pečenja, u toku prenosa proizvoda.
    A o mlečnim proizvodima, pasterizovanim na 60 stepeni, a virus preživljava 70 i to 20 minuta u proseku...
    Sudbina brajko!
    Kad te oće, neće ti pomoći 62 maske i 34 dezinfekciona sredstva.

    Oceni komentar:
    6
    8
  • Vidra

    pre 22 dana i 7 sati

    Fenomenalan izbor pečuraka, kako divljih sezonskih, tako i kultivisanih i sušenih. Bukvalno san svakog sladokusca. Nedavno sam probao lavlju grivu i ima tako lep karakterističan ukus!

    Oceni komentar:
    1
    14
  • Slobodan

    pre 20 dana i 22 sata

    Sampinjoni i bukovaca su zakon. Ovo ostalo...

    Oceni komentar:
    2
    2
  • Cica

    pre 20 dana i 2 sata

    Divan gospodin koji uvek lepo objasni sve i ima sjajnu ponudu, uvek sveže i kvalitetno. Bravo!

    Oceni komentar:
    1
    3