Plagijati na fakultetima: Moj diplomiraniŠtaGod, ljubi ga majka!

Plagijati na fakultetima: Moj diplomiraniŠtaGod, ljubi ga majka!

O načinu kako se pišu naručeni radovi za mojnovisad.com, govori jedan od ljudi koji je na desetine puta angažovan za pisanje radova za druge i “spasavanje studentskih života”...

Diskreditovanje fakultetskih diploma i stepen njihove manje ili veće nebitnosti u daljem razvoju mladog poslovnog čoveka, činjenice su sa kojima se susretnu diplomci već prvog dana nakon jenjavanja euforije oko odbrane rada. Do tog dana je ceremonija (prev. puka formalnost) odbrane pred “strašnom komisijom” bila jedini kako-ću-da-preživim u životu doskorašnjeg studenta. Od tog dana, do kraja života, on se zaista i pita – “Kako ću da preživim? Pa to nas nisu učili na fakultetu.” Dobrodošao u svet odraslih.

Uzmimo za primer: Iako nije bio neki student, mladi diplomac je zabriljirao na dan odbrane. Vrhunska prezentacija, efekti, grafikoni, smart art elementi bez mnogo teksta, odlične fotografije, pomalo duhovit nastup da razoruža komisiju, zaista nema zamerki. Odgovori na pitanja klize, a dolazi i finalno “Kolega, čestitam i neka Vam je sa srećom!” (zabada ruku ka tanjiru keteringa i zaliva pićem), da označi kraj dvadesetominutne patnje. Mama plače u transu ponosa, tata dobacuje “ako ćeš i posao tražiti koliko si studirao, jadni mi.” Drugari aplaudiraju iako su samo fizički bili prisutni jer mora neko i na fejsu ostalima da javi da je blamaža u toku i da ih pozove na večerašnju žurku.


Siva eminencija

... a šta je sve prethodilo ovome i kakva je to bila muka napisati Bachelor/Master/Doktorski rad, to samo siroti student zna. Mislite li da je jednostavno odreći se “crnog fonda” u ove svrhe?  Mislite da je lako pronaći pravog čoveka da vam napiše naučni rad u moru ponude na Internetu? E pa, varate se. O svemu ovome, za portal mojnovisad.com, govori jedan od stručnjaka na desetine puta angažovan za pisanje radova za druge i “spasavanje studentskih života”.

- Ja sam takoreći profesionalni pisac naučnih radova. Ovo zanimanje je zapravo zvanje koje stičete nakon višegodišnjeg staža u radu kao “profesionalni aplikant”. “Izbor u zvanje” Profesionalnog aplikanta nema dodirnih tačaka sa vašim ličnim izborom. Ono se jednostavno nameće po završetku studija jer ne posedujete dovoljno praktičnog iskustva da se zaposlite, a prekvalifikovani ste da bi vas poslodavac angažovao za neke fizičke poslove, budući da je svestan da biste otišli na bolje radno mesto kada bi vam se ukazala prilika, priča naš sagovornik.

Kako kaže, u tom poslu našao se spontano. Bio je odličan student, završio dva fakulteta u roku sa prosečnim ocenama iznad 9, ali ubrzo se suočio sa nemogućnošću pronalaska posla.

- Tržište je uveliko bilo puno ljudi koji su se bavili pisanjem radova za druge, a o ozbiljnosti ove “profesije” svedoče i brojne internet prezentacije i sajtovi sa ogromnom arhivom radova koje čak i on-line možete da poručujete. I sad, kako uopšte ući u „posao“? Nema ovde HR stručnjaka da vas poduči nedelju-dve dana, jednostavno ste prepušteni surovoj borbi sa monopolističkom konkurencijom. Mahom, konkurenciju čini nekvalifikovani kadar, ljudi koji se bave plagijatorstvom i to  obara realnu vrednost „proizvoda“. Tako za jedan diplomski rad možete da platite i svega 50 evra, što studentskom budžetu savršeno odgovara, priča naš sagovornik.


Kratki rokovi, veća cena

Kako kaže, njega nema na Internetu, ne daje oglase, nema web sajt, svakom radu pristupa posvećeno, i iako se ovim bavi više godina, nije se desilo da jedan, već napisan rad, može da iskoristi za neku novu priliku.

- Do mene uglavnom dolaze oni očajni studenti čije su teme toliko nezahvalne, a rokovi za izradu uveliko ističu. Desi se da se student, nakon što ga je 10 ljudi odbilo, u četvrtak uveče dolazi do mene, a rad mu, sa sve prezentacijom, treba za ponedeljak, kada ima zakazanu odbranu. Pitate se kako je uopšte zakazao odbranu kada mentor nije pročitao rad i već ste spremni da ga svrstate u kategoriju studenata privatnog fakulteta – i to bi bila loša procena. U pitanju je student državnog fakulteta čiji je mentor, iako mu je to posao, verovatno već umoran od čitanja radova, nezainteresovan da ga motiviše i usmeri prilikom izrade, a datum je zakazao jer nakon toga odlazi na godišnji odmor. Prema tome, cenu usklađujem sa brojem neprospavanih noći i prema stepenu kreativnih resursa koje treba da utrošim prilikom njegovog pisanja, objašnjava on.

- Dokle god činimo deo sistema moramo pronaći neki modus i ispitati način opstanka u njemu. Mene je sistem doslovno gurnuo u ovaj posao, kaže naš sagovornik odgovarajući na naše pitanje da li je svestan da učestvujete u prevari koja može imati ozbiljne posledice, da li zna da krši zakon, devalvira znanje, učenje, fakultete?

Kako objašnjava, aplicirao je za poslove godinama, ali bez dovoljno radnog iskustva, a sa „previše obrazovanja“ ni jedan poslodavac nije bio raspoložen da mu pruži šansu.

- Prolazio sam kroz milion eliminacionih krugova (pakla), višečasovna testiranja, intervjue, čak i probne radove bez dinara nadoknade. Hoćete da kažete da poslodavci ne zloupotrebljavaju sistem? Da ne krše zakon? O čemu pričamo! Svoje sam pošteno odradio i šta imam od toga kad će ovaj što mu pišem rad pre pronaći posao preko veze? Najčešće i jeste tako – „žurim da diplomiram, čeka me posao“. Nađe posao i nastavi da radi u istom tom sistemu, a da pri tom nikom nikada ne bude sumnjivo poreklo njegovog (ne)znanja, čim uspeva da opstane na tom radnom mestu, objašnjava on.

Uostalom, kaže, kada bi se profesori više posvećivali svojim studentima, prepoznali bi da je u pitanju vokabular kojim se dotični uopšte ne ume služiti.

- Dešava se da mi student da šifru svog e-mail naloga kako bih se lično dopisivao sa profesorom jer ne umeju ni pitanje da mu postave. Oni ne znaju ni šta njima ustvari treba za taj rad, šta se uopšte očekuje od njih, niti ih to zanima. Da svako radi svoj posao kako treba, da se zaista zapošljavaju ljudi na osnovu stečenog znanja i na kraju, da taj rad neko zaista ceni i vrednuje, ne bismo ni bili ovde gde smo, u zemlji lažnih intelektualaca, zaključuje naš sagovornik.


Dragi roditelji, evo, završio sam vam fakultet!

Prema članu 101 Zakona o visokom obrazovanju “Visokoškolska ustanova oglašava ništavom diplomu o stečenom akademskom nazivu magistra, ako utvrdi da završni rad nije rezultat samostalnog rada kandidata. Visokoškolska ustanova oglašava ništavom diplomu o stečenom naučnom nazivu doktora nauka, ako utvrdi da doktorska disertacija nije originalan naučni, odnosno umetnički rezultat rada kandidata.“

I pored ovoga, stajanje na put plagijatima izuzetno je teško, gotovo nemoguće. Ipak, na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, Departman za industrisjko inženjerstvo i menadžment odlučio je da preduzme određene mere.

- Problem koji smo uočili analizom uticaja različitih faktora na popularnost svih nivoa studija u Srbiji jeste da se na pojedinim fakultetima, posebno u izučavanju menadžerskih veština zloupotrebljava primena seminarskih radova u ocenjivanju, pa smo, vođeni time, medijski promovisali pristup koji se koristi na Fakultetu tehničkih nauka – objašnjava za mojnovisad.com doc. dr Bojan Lalić, direktor ovog Departmana.

- Mi nismo ukinuli seminarske radove, već smo promovisali metodološki pravilno korišćenje istih u komunikaciji između nastavnika i studenata. Seminarski rad može da nosi najviše 30 odsto ukupne ocene na predmetu, ali tek nakon što je predat nastavniku, na osnovu njegove sugestije korigovan i konačno usmeno odbranjen, kaže Lalić.

Prema njegovim rečima, nastavnici zadavanjem tema koje su nestandardne i nikako nisu generičke onemogućavaju lako pronalaženje radova na internetu.

- To je zapravo naš sistem rada. Nastavnici od studenata traže da se posvete, istražuju i da na kraju odbrane rad. Nastavnik je taj koji treba da studenta dobro propita pri odbrani kako bi mogao da uoči da li je student sam uradio ili je platio, objašnjava Lalić.

Kako kaže, obaveza svakog nastavnika je da pruži primer studentu, bez obzira na broj studenata, i da se svakom posveti.

- Tako je na primer jedan naš profesor sa Departmana, posumnjao da jedna studentkinja tokom ispita koristi bubicu. Nakon ispita, da bi se uverio pratio je sve do raskrsnice i uhvatio je kako vadi bubice iz ušiju. Ona mu je naravno i priznala da je koristila nedozvoljena sredstva pri polaganju ispita, kaže Lalić.

Na pitanje, kako se kažnjavaju studenti koji plagiraju i kupuju radove, naš sagovornik kaže da su kazne utvrđene pravilnikom Fakulteta tehničkih nauka i Univerziteta u Novom Sadu.

U neformalnom razgovoru sa više studenata i profesora preovladalo je mišljenje da su lenjost i apatija studenata glavni krivci za posezanje za nedozvoljenim sredstvima - plagiranje radova, kupovina radova, prepisivanje, polaganje za druge. Ipak, kako kažu, u nekim slučajevima nedostatak motivacije uslovljen i samom nezainteresovanošću profesora koji se prihvatio mentorstva. Jasno je i da dostupnost gotovih radova stavljena na tas sa uloženim trudom potrebnim za njihovu izradu, bezvoljnog studenta opredeljuje za jednostavniji put koji se prelazi samo jednim klikom. I na kraju, ko će čitati tamo neki 101. član Zakona o visokom obrazovanju.

Baveći se ovom temom, došli smo i do toga da se pojedini fakulteti bore sa ovom problematikom uvođenjem sistema za detekciju plagijata i uređaja za ometanje signala kako bi se sprečilo polaganje ispita uz korišćenje bubica.

 

...I ĆUŠKA IZ EVROPE: Ipak, o kolikom problemu se radi, ilustruje i to što je početkom marta Evropski parlament izrazio zabrinutost što akademske institucije i predstavnici vlasti Srbije nisu ispitali navode o plagijatima na univerzitetima.
- Evropski parlament izražava zabrinutost što se akademske institucije, zajedno sa državnim vlastima i javnim zvaničnicima, nisu pozabavile optužbama o plagijatima na univerzitetima, navodi se u Rezoluciji o napretku Srbije u procesu evrointegracija koju su poslanici Evropskog parlamenta usvojili 11. marta u Strazburu.


Piše: Cveta Majtanović

Oceni vest:
5
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • informaticar

    pre 240 dana i 22 sata

    Edukacija i edukacija. Svako ko zeli da se bavi prosvetom mora da uci mnogo vise nego sto je to radio dok je studirao. U skoli gde radim vecina profesora jos nije svesna tehnoloskih noviteta, gadzeta, dostupnosti spijunske opreme za male pare, kao sto je na primer spijunska bubica http://www.spijunskaoprema.org/bubice/) koja je dostupna za male novce. Cesto im govorim, ukazujem, pokazujem ali mnoge od njih, cak i mladje je jednostavno tesko promenti jer nisu naucili da uce. Obrazovace nakaradne i povrsne generacije zato sto oni nece da se prilagodjavaju vremenu u kome zive. Osim ako se nesto ne promeni mada ne vidim kako u ovom trenutku.

    Oceni komentar:
    0
    1