PLOVIDBA NEKAD I SAD: Kakva je bezbednost na Dunavu kod Novog Sada

PLOVIDBA NEKAD I SAD: Kakva je bezbednost na Dunavu kod Novog Sada

Lepo vreme tokom dobrog dela maja "oteralo" je mnoge ljubitelje Dunava na reku, pa je samim tim povećan i broj čamaca i plovnih objekata za sport i razonodu.

Mnogi u tim momentima žele samo da uživaju, neki izvode vratolomije na plovnom putu, neki nasred Dunava pecaju iz čamca, a neki se spuštaju rekom ne razmišljajući o posledicama. A kakva je situacija bila nekad i kakva je danas, pokušali smo da saznamo od iskusnih, penzionisanih lađara, ali i od onih koji se tim poslom još uvek bave.

Kapetan unutrašnje plovidbe Dejan Natošević, koji je svoj radni vek proveo na brodovima, a u penziju je otišao iz preduzeća "Heroj Pinki", kaže za naš portal da se na Dunavu mnogo stvari promenilo, i da su današnji vlasnici čamaca nesavesniji u odnosu na vreme kada je on plovio.

- Do ranih šezdesetih godina 20.veka rekama su plovili brodovi-tegljači na parni pogon. Komercijalna brzina konvoja je u to vreme iznosila od 2,5 do 3,5 kilometara na sat, uzvodno. S druge strane, po rekama su, osim brodova, plovili i ribu lovili profesionalni alasi svojim čunovima i sikljama na vesla, pošto vanbrodskih motora kod nas u to vreme još nije bilo, pa su se ribari s lakoćom hvatali za šlepove u pokretu i putovali desetinama kilometara uzvodno, puštali se i nošeni rečnom strujom lovili ribu do svog odredišta – priča Natošević. 

   

A potom, s godinama se plovidba menjala, uvođenjem motornih tegljača, zatim potiskivača sa velikim sastavima i, na kraju, samohotkama, a time su se povećavale i komercijalne brzine – sve do današnjih, koje se kreću i do 25 kilometara uzvodno.

- Uporedo sa modernizacijom flote i plovidbe, razvijao se i nautički turizam i broj čamaca, glisera i jahti sa brzim i jakim motorima, ali i sa neukim vlasnicima, koji se bahate po rekama ne vodeći računa o komercijalnim plovilima, misleći da su položenim ispitom za upravljanje čamcem stekli pravo na reku, ne obazirući se pri tom na brodove, presecajući im put, pri čemu često ne mogu da procene opasnost. Tada dolazi do tragedija, kao što su potapanja manjih objekata sa smrtnim ishodom – navodi naš sagovornik.


Natoševiću se nekoliko puta dogodilo da za dlaku izbegne tragediju, a jedna od takvih situacija mu je posebno ostala u pamćenju. Naime, pre dvadesetak godina, dok je plovio, sa komandnog mosta broda ugledao je gliser, u kojem su bili momak i devojka, kako se spušta posred plovnog puta. Kako kaže, na vreme je počeo da im svira sirenom upozorenja, ali oni nisu mnogo marili za to. Međutim, kada se brod poprilično približio, momak je krenuo da pali pentu na gliseru, ali mu nije uspelo iz prve. Uspeo je da pokrene gliser u zadnji čas, a da to nije učinio, Natošević ne sme ni da pomisli kako bi se sve ovo zavšilo.                                                                                              

Zato apeluje na vlasnike malih objekata da se ne "bahate" svojim plovnim ljubimcima.

- Vlasnici malih plovila i čamaca trebalo bi da poštuju propise i shvate da brodovi i sastavi imaju prednost, a pri tome nemaju kočnice i njihov zaustavni put nizvodno iznosi ponekad i do jedan kilometar. Zato, da biste uživali u vožnji i plovidbi, poštujte propise, imajući u vidu da nikad, zapamtite, nikad niste u pravu. 
 

                   

I u Udruženju profesionalnih lađara Srbije, čije je sedište u Novom Sadu navode da su vlasnici i zapovednici sportskih čamaca u obavezi da se pridržavaju opštih odredbi koje se tiču bezbednosti plovidbe. To podrazumeva adekvatno noćno obeležavanje plovila, plovidbu van matice reke i plovnog puta kao i nepresecanje puta komercijalnih i putničkih brodova, opštu zabranu splavaranja (spuštanje plovila maticom reke bez upotrebe pogona) i ograničeno konzumiranje alkohola.

Najveći problem im,  kažu, predstavljaju plovila bez adekvatnih noćnih oznaka, veliki broj objekata i čamaca usidrenih u plovnom putu a koji se ne obaziru na zvučne signale komercijalnih brodova, što često dovodi do potrebe za oštrim manevrima brodova koji u opasnost dovode kako posadu plovila, tako i ostale učesnike u plovidbi. Takođe sve češća je i nekontrolisana konzumacija alkohola pojedinih vlasnika plovila što dovodi do često konfuznih postupaka i pogrešnih procena vlasnika čamaca.

- Probleme prave i sportski pecaroši i ribari koji u neadekvatno obeleženim čamcima love ribu u plovidbenim prolazima mostova,a u Novom Sadu je to kod montažno demontažnog mosta – kažu u Udruženju i ističu da je svako zadržavanje u plovnom putu, kao i plovidbenim otvorima mostova, strogo zabranjeno.


Navode i da postavljanje led svetala, stavljanje baterijskih lampi u kanistere i slična improvizovana sredstva nisu u skladu sa propisima i ozbiljno utiču na bezbednost plovidbe.

Podsećaju i sve učesnike u plovidbi da zapovednici brodova, zbog dužine sastava i visine kormilarnice često imaju "mrtav ugao“ veći od 50 metara, tačnije – osoba koja upravlja brodom ne vidi objekte koji se nalaze minimum 50 metara ispred pramca broda. Prilikom vožnje uz pomoć radara kapetani brodova ne mogu da prave razliku između granja koje plovi po reci, smetnji od refleksije vode i strujnih kablova od čamaca i plovila bez adekvatne signalizacije.

Tekst: Ljiljana Milovanović
Foto: Aleksandar Jovanović, Pixabay.com

Oceni vest:
7
1

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

novosađani horoskopski znaci štrand raspored sahrana i ispraćaja RHMZ novosadsko porodilište novorođenčad porodilište horoskop dunav centralno groblje u Futogu elektrovojvodina bez struje havarija na vodovodu JGSP "Novi Sad" bebe servisne informacije bez vode matična knjiga rođenih gradsko groblje servisne informacije novi sad almaško groblje jkp lisje sahrane betanija jkp novosadska toplana isključenja struje raspored sahrana novi sad EPS radosne vesti