Poeta i zlatar Hilmi Bulunmaz: Danju kapitalista, noću socijalista

Na nedavno završenoj Izložbi zlatarstva i časovničarstva “Sjaj”, između velelepnih izložbenih prostora sa nakitom od zlata i dijamanata, nalazio se i mali štand turske porodične kompanije „Bulunmaz“. Ono što ove trgovce zlatom i alatima za obradu plemenitog metala i dijamanata izdvaja od drugih izlagača, je njihova sklonost za umetnosti i ljubav prema Novom Sadu, zbog koje se u njega uvek vraćaju.

Hilmi pokazuje mušterijama kako funkcioniše oprema za brušenje, dok njegova supruga Fikrije radi za laptopom. Bračni par Bulunmaz je pre deset godina došao prvi put u Novi Sad zbog sajma i od tada dolaze redovno. Hilmi kaže da je oduševljen glavnim gradom Vojvodine.

- Grad vam je predivan, kao i ljudi u njemu. Nema te velike gužve i puno automobila kao u Beogradu, koji me po tome podseća na Istanbul. Kad završimo posao na sajmu odšetamo do Zmaj Jovine ulice i popijemo kafu u „Mocartu“. U blizini tog lokala često sviraju ulični svirači koje volimo da slušamo, posebno su nam dragi otac i sin koji nastupaju zajedno, ponekad i porazgovaram sa njima na engleskom. Supruga mi je arhitekta po obrazovanju i uvek napravi mnogo fotografija centra Novog Sada, koji ima taj centralnoevropski šarm. Fasciniran sam izgledom katedrale, ali i zgradom Gradske biblioteke – priča Hilmi Bulunmaz.

Mobilni telefon gospođe Bulunmaz je prepun slika na kojem se vide kako zgrade tako i unutrašnjost mnogih znamenitosti grada, poput katoličke i pravoslavne crkve i pozorišta. Hilmi kaže da se njegova porodica doselila iz Egipta u Tursku pre 400 godina, a da je porodični posao sa zlatarstvom započet pre više od jednog veka. Otvarajući prospekat kompanije koji se nalazi na sajamskom štandu pokazuje fotografiju iz 1914. godine na kojoj se vide dva dečaka i jedan muškarac.

- Ovo je moj deda Hilmi po kojem sam dobio ime, a ovo je moj otac Kemal po kojem je moj sin dobio ime, kod Turaka muškarci često dobijaju ime po dedi. Treća osoba na slici je jedan rođak. Ja sam ovaj posao nasledio od svoga oca kao što ga je i on nasledio od njegovog oca. Danas imam dvoje dece, sin je završio tri fakulteta i govori više stranih jezika, pa je u značajnoj meri preuzeo posao pošto imamo filijale u 150 zemalja sveta. Ima 32 godine i još se nije oženio a kćerka trenutno završava studije, tako da još uvek nemam unuke – kaže Hilmi sa omehom na licu.

Međutim ovaj turski zlatar kaže da ovaj posao radi samo zbog para, a da  mu je prava ljubav kultura, pre svega poezija i gluma.

- U Istanbulu imam sopstveno pozorište. Sebe smatram i glumcem i pesnikom i scenaristom. Da nemam svoj biznis ne bih mogao da finansiram ono što zaista volim da radim, a to je umetnost. Često u šali kažem da sam preko dana kapitalista, a kada padne noć postajem socijalista u duši. Pre nekoliko godina, dok je bio u diplomatskoj službi, upoznao sam i vašeg čuvenog pisca Dušana Kovačevića. U razgovoru sa njim saznao sam da je deo školovanja završio u Novom Sadu i to me je posebno obradovalo. Od tada smo prijatelji, čak me je pre nekoliko godina posetio u Istanbulu. Novi Sad ima tri pozorišta i to je fascinantno, fotografisao sam ih sve i iznutra i spolja. Uvek odem na neku predstavu iako ništa ne razumem, ali uživam da posmatram. Imate i mađarsko pozorište „Benakiba“ koje takođe posetim kada boravim ovde. Uživam u toj vašoj multikulturalnosti – rekao je Hilmi.

Iako bogat i uspešan, naš sagovornik kaže da nikada nije završio osnovnu školu. Naime posao nije uvek išao najbolje i pre pedesetak godina porodica Bulunmaz je bila siromašna. Tome je pripomogla i činjenica da Hilmi nije voleo školu. Tvrdi da je tursko društvo previše uniformisano i opsednuto vojskom.

- Nisam voleo da sedim u klupi i da gledam teme dečaka ispred mene i smetala mi je ta disciplina. Međutim prestanak školovanja me nije sprečio da budem obrazovan. Uvek sam puno čitao i to sam time nadoknadio, a volim i da pišem. To me opet vraća na vaš grad. Obožavam da siđem do obale Dunava, da osetim miris reke i da gledam vodu kako protiče, to me inspiriše. Posle toga se vratim u svoju hotelsku sobu i pišem stihove. Novi Sad je poetičan, nadahnjuje pesnika u meni.

Članovi porodice Bulunmaz često putuju po svetu, mnogi  gradovi su im dragi i kažu da ne mogu ni jedan posebno izdvojiti, jer to bi bilo kao da birate između sopstvene dece, ali ono što znaju je da se Novom Sadu vraćaju svakog novembra.

Zlatar od desete godine                                                                                                                                                                                                                                                             

Podaci o Hilmiju Bulunmazu mogu se naći i na Vikipediji gde je predstavljen kao pozorišni reditelj i pisac. Biografija govori o uzbudljivom životu  čoveka koji se rodio 1955. godine, počeo da radi u zlatari kao desetogodišnjak, i koji je nepravedno proveo 57 dana u zatvoru nakon vojnog puča u Turskoj 1980.

Snimke o Novom Sadu stavio na Jutjub                                                                                                                                                                                                                                         

Ako se na  jutjubu ukuca “Hilmi Bulunmaz Novi Sad” pojaviće se više video snimaka o glavnom gradu Vojvodine koje je ovaj turski umetnik i zlatar snimio i postavio na internet. Mogu se naći klipovi o Gradskoj kući gde je akcenat na višejezičnoj tabli, snimci katedrale i uličnih svirača, insert dela predstave “Testosteron” koji se igrao u Pozorištu mladih,  ali i kadrovi iz Dunavskog parka gde su u krupnom planu kalifornijske kornjače.

Sa Hilmijem razgovarao Aleksandar Jovanović