Poljoprivrednici nemaju kome da prodaju žitarice, ugrožena prolećna setva

Poljoprivrednici u Srbiji su nezadovoljni odlukom Vlade Srbije da zabrani izvoz pšenice i kukuruza jer sada nemaju kome da prodaju te žitarice, pošto su trgovci obustavili kupovinu, pa je problem kako da obezbede novac za prolećnu setvu.

Predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut rekao je da je, ne samo potpuno zaustavljena prodaja pšenice i kukuruza, nego da je zabrana izvoza oborila cene tih proizvoda. Prema njegovim rečima, zato što im država ne pomaže, plaćaju mineralno đubrivo po svetskim cenama, a cene njihovih proizvoda i količine koje mogu da se prodaju diktira predsednik države Aleksandar Vučić.

‒ Na berzi u Budimpešti se pšenica i kukuruz prodaju po cenama i do 30 odsto višim nego u Srbiji. Ako je država htela da obezbedi prehrambenu sigurnost za stanovništvo, zašto nije otkupila viškove za rezerve umesto što rezerve pravi preko grbače seljaka jer u Republičkoj direkciji za robne rezerve čuva smešnu količinu od 20.000 tona i ne otkupljuje viškove od poljoprivrednika ‒ rekao je Kleut.

Predsednik Udruženja poljoprivrednika "Stig" Nedeljko Savić poručio je da će se to udruženje pridružiti protestu poljoprivrednika 29. marta jer nisu dobili ni celokupnu količinu mineralnog đubriva po subvencionisanim cenama od oko 750 evra po toni kako im je država obećala posle protesta, započetih krajem prošle godine, kada je cena đubriva prelazila 1.000 evra po toni, prenosi portal Autonomija.

On je istakao je da je zabranom izvoza pšenice i kukuruza poljoprivrednicima naneta šteta jer nemaju sada kome da prodaju te proizvode. Pritom, veliki problem poljoprivrednicima predstavlja i ograničeno točenje goriva u kanistere, najviše do 60 litara.

Poljoprivredni proizvođači su za 29. mart zakazali protest jer nije ispunjen ni jedan od njihovih zahteva, među kojima je da se dozvoli izvoz pšenice i kukuruza, odobre subvencije od 200 evra po hektari i obezbedi gorivo po subvencionisanim cenama. Protesna vožnja poljoprivrednom mehanizacijom će krenuti od opština u kojima žive do Predsedništva Srbije u Beogradu.

Izvor: Autonomija