PONOS SRBIJE: Kako su robotičari s Fakulteta tehničkih nauka postali najbolji na planeti

PONOS SRBIJE: Kako su robotičari s Fakulteta tehničkih nauka postali najbolji na planeti

Naša zemlja našla se na tronu sveta zahvaljujući mladim robotičarima s novosadskog Fakulteta tehničkih nauka, koji su se iz Francuske, sa takmičenja EUROBOT 2019, vratili ovenčani zlatom. Naši timovi predstavljaju Srbiju na ovom prestižnom takmičenju već 19 godina uzastupno, svakog puta beležeći zavidne rezultate.

Ove godine – 33 tima, 16 zemalja Evrope, Afrike, Azije i Severne Amerike i jedno zlato. Naše. Izgleda da je novosadskim studentima 2019. godina bila talična.

Pobednički tim sastojao se od 11 članova, na čelu sa kapitenom Želimirom Trišićem, koji nam prenosi utiske sa takmičenja i tajnu koja se krije iza njihovog uspeha. Naravno, sve ovo ne bi bilo moguće bez njihovih mentora, u čije ime za portal Moj Novi Sad govori prof. dr Branislav Borovac.



Učestvujete na ovom takmičenju skoro dve decenije. Kako, iz vašeg ugla, izgleda sveukupni napredak i razvoj vaše škole robotike?
 

– Mi u Srbiji imamo dobru školu robotike, baziranu na aktivnostima i radu profesora Vukobratovića, čiji sam ja učenik, a i sadašnji docenti su imali kontakta sa njim. Kada se gledaju roboti koji su bili na početku i roboti koje imamo sada, ja mislim da je to neuporedivo. U početku su bili puni naše nesnalažljivosti i loših manira. Kada otvorite švajcarskog robota videćete da se u njemu žice vode onako uredno, kao da je nacrtano, a kod nas je to izgledalo kao da si izgužvao neku vunu i bacio je unutra. Ali više nije tako jer su ljudi sami shvatili da to nije dobro. Kroz jedan dugi vremenski period sazreo je naš duh i ja više uopšte ne moram da pričam o stvarima koje su me, pre 19 godina, iscrpljivale – započinje razgovor prof. dr Branislav Borovac.

 


Tema ovogodišnjeg takmičenja bila je "Atom factory", koja je imala za cilj podsećanje na značaj i odavanje priznanja čuvenom hemičaru Dmitriju Mendeljejevu. Koliko ranije saznajete koja je tema takmičenja i da li tada počinju pripreme?
 

– Temu ovogodišnjeg takmičenja saznali smo polovinom septembra, a glavna pravila u oktobru. Mi smo pripreme počeli prije 12 mjeseci jer postoje stvari koje je moguće raditi i prije saznavanja teme, kao što su kretanje robota, traženje sponzora, nabavljanje potrebnih djelova koji će sigurno biti neophodni bez obzira na zadatak – navodi Želimir Trišić.


Od čega se sve sastoje pripreme i koji su rizici na koje posebno obraćate pažnju?
 

–  Zadatak je opisan, na primer, "Robot na stolu treba da uzme ovaj objekat i da ga stavi tamo..", dakle, piše šta treba da se uradi ali ne piše kako, ne piše čime, ni kako robot treba da izgleda. Od dvesta robota iz Francuske i preko trideset pobednika iz drugih zemalja, tu nema dva ista robota. I to je zapravo lepota svega – kaže profesor Borovac.

 

Priprema nakon dobijanja zadatka najčešće se svodi na određivanje mehanizama koji će postojati na samom robotu. Nakon toga prave se prototipovi tih mehanizama koji se i testiraju. Već tada možemo da vidimo koji su to problemi koji nas mogu snaći. Njih odmah riješavamo, kako bi ih bilo što manje nakon sklapanja robota. Zatim se vrši 3D modelovanje samog robota, dakle, njegovog izgleda. Pripremamo 3D modele neophodnih djelova i šaljemo ih na izradu. Potom se pripremaju tehnički crteži svih djelova koji idu na CNC obradu, a paralelno se izrađuje elektronika i radi na programiranju, odnosno upravljanju robota. Nakon toga ide, po meni, najlakša faza, a to je sklapanje robota i testiranje na stolu – dodaje Trišić.

– Poslednji deo je izuzetno važan, jer se u toj fazi otklanjaju greške. Naša ekipa imala je kompletnog robota završenog 20 dana pre nacionalnog takmičenja. Tri nedelju su ga testirali, vozali, stavljali u razne situacije i na taj način su otkrili mnoštvo grešaka. Dakle, sprečili su da do njih dođe na samom takmičenju. Sada su to čule i druge ekipe, pa je za očekivati da će se ubuduće voditi njihovim primerom – zaključuje prof. dr Branislav Borovac.

 


Kako uopšte izgleda takmičenje i kakva su pravila?
 

– Samo takmičenje je koncipirano tako da imamo pet rundi gdje se protivnici biraju "random", međutim, uglavnom nas raspoređuju tako da izgraju jači sa jačim, jer se već nakon prvog meča može vidjeti ko ima najviše bodova i ko je kakav. Nakon ovih rundi, koje traju dva dana, nekoliko timova prolazi u naredni krug, a njima se pridružuju tri francuska tima koja su pobjedila na njihovom nacionalnom takmičenju. Poslednjeg dana se igra završno takmičenje, kada svih 8 timova odlazi u "bekstejdž", odakle nema izlaska do samog završetka takmičenja. Sve moramo da pripremimo tamo, baterije, laptop i ostalo. Šta god da se desi, nema naknadne popravke. Četvrtfinale i polufinale se igraju na jedan meč, a finalni meč se igra na dva dobijena – kaže Trišić.

Pretpostavljam da je uloga timskog rada od posebnog značaja? 

– Uloga timskog rada je ogromna. Dogodi se da timovi nisu dobro komponovani, da studenti, koji su izvanredni drugari, kada posao dođe na dnevni red uopšte ne funkcionišu kako treba. Neki se timovi raspadnu, neki se rekonfigurišu, što ne znači da su ljudi loši nego da ne pasuju jedni drugima. Jako je važno da se slažu i dopunjuju – ističe profesor Borovac.


Profesor kaže da vas je nemali broj puta zatekao kako radite na projektu u pet ili šest sati ujutru. Nakon brojnih neprospavanih noći, rad se ipak isplatio. Znači li to da je vaša formula za uspeh – znanje plus upornost i posvećenost?
 

– Naravno. Upornost i posvećenost čak imaju veću ulogu od znanja. Ako ne znate, uvek imate na fakultetu nekoga kome ćete se obratiti i ko vam može pomoći, međutim, upornost i istrajnost su jako jako važni. Mi smo imali takav timski duh da smo uvijek radili uveče od deset sati ujutru do šest, jer smo tada bili najproduktivniji. U tom periodu smo mogli da se posvetimo sebi i da ne gubimo vreme na druge stvari koje ometaju tokom dana – navodi Trišić.



Vi rastavljate prošlogodišnje robote kako biste kreirali nove. Da li je razlog za to nedostatak novčanih sredstava?
 

Da, razlog je isključivo nedostatak novčanih sredstava. Bilo bi lepo da svake godine ostavimo pobednika našeg nacionalnog takmičenja, pa da sada imamo dvadesetak robota, svaki iz različite godine. Mnogi timovi to rade, imaju galeriju svojih robota u kojima se tačno vidi napredak, od načina izrade do stila. Oni svake godine kupuju nove komponente, a mi to ne možemo da priuštimo. Maksimalno se trudimo da obezbedimo što bolje uslove, ali naši uslovi uvek zaostaju za razvijenijim zemljama – kaže profesor Borovac.
 

Pre par godina ste pravili akcije sakupljanja novca za odlazak na ovo takmičenje. Šta se u međuvremenu izmenilo? Da li se više ulaže na ovom polju?

 Imamo sreću da nam Pokrajinski sekretarijat svake godine dodeli sredstva koja su nam dragocena, ali ona pokrivaju otprilike polovinu troškova. Sada već uglavnom znamo od koga i koliko možemo da tražimo, pa uvek nekako uspevamo da prikupimo koliko nam treba da pokrijemo troškove puta. Ovogodišnji takmičari su shvatili da je strašno važno da komponente budu dobre, na primer, da imaš senzor koji neće prestati da radi ako u njega sevne blic, koji će u svakim uslovima biti pouzdan. I zbog toga su već u junu počeli da traže sponzore i time su se vrlo ozbiljno bavili. Uspeli su da obezbede dodatna sredstva, tako da je vrednost pobedničkog robota između 10.000 i 15.000 evra – navodi Borovac.

 


Pored pripreme za takmičenja, bavite se i drugim projektima koji imaju za cilj da nam obezbede bolje sutra. Dobar primer je i robot Marko, čija je namena rad sa decom ometenom u razvoju. Radite li trenutno na još nekim, sličnim projektima?
 

– Po završetku prototipa robota Marka želeli smo da ispitamo kako funkcioniše i kako deca na njega reaguju. Napravili smo dva eksperimenta. U prvom je proveravano kako ga deca prihvataju, da li ga vole ili ga se boje, a u drugom da li hoće da ga slušaju. Oba eksperimenta su bila izuzetno uspešna. Oni ga vole, neka deca su čak tražila da dolaze svaki dan kako bi popričali sa njim i proverili da li je Marko dobro. Dakle, potpuno su se familijarizovali sa njim. Kroz drugi eksperiment je pokazanao da mnogo više slušaju Marka nego terapeute. Valjda zato što ih oni podsećaju na roditelje, pa nisu uvek spremni da poslušaju. Zvanično, ovaj projekat još uvek traje. Trebalo je da traje četiri godine, a sada je već u devetoj. Nadamo se da će uskoro biti novi pozivi kako bismo razvili, onog već najavljenog, robota Saru. Deo robota je napravljen ali bismo voleli da proširimo ideju i da Sara dobije noge, da bi mogla da hoda. To bi bilo izuzetno zahtevno, ali rezultat može da se postigne jedino ako imaš visok cilj. Ne možeš se zadovoljiti malim ciljevima – zaključuje prof. dr Branislav Borovac.


ULAGANJE U MLADE NAUČNIKE PITANJE JE ZDRAVOG RAZUMA: Ovogodišnji uspeh još je veći kada znamo da se, sa veoma ograničenim budžetom, postižu veliki rezultati koji prevazilaze i okvire onih, koji na raspolaganju imaju znatno više novca za razvoj ideja. Nadajmo se da će uspeh ovih mladih ljudi i njihovih mentora ostati zapažen, kod onih koji mogu da utiču na dotiranje dodatnih sredstava. Ulagati u obrazovne institucije i mlade naučnike koji kreiraju našu budućnost nije pitanje dobrote, morala ili dobre volje. Pitanje je zdravog razuma. I to zato što smo svi mi u obavezi da, kako sebi tako i generacijama koje dolaze, izgradimo čvrste temelje i obezbedimo kvalitetniji život. A kvalitet će uveliko zavisiti baš od ovih ljudi.


Razgovarala:
S. S.
Foto: Aleksandar Jovanović, Eurobot 2019, privatna arhiva sagovornika

Oceni vest:
18
1

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

raspored sahrana novi sad mup novi sad novosadsko porodilište klinika za ginekologiju i akušerstvo jkp novosadska toplana horoskop isključenja struje bez struje JKP Vodovod i kanalizacija MUP novosadska policija bez vode raspored sahrana i ispraćaja vremenska prognoza novi sad jkp lisje bebe novorođenčad RHMZ isključenje vode betanija policija servisne informacije novi sad dnevni horoskop novosađani sahrane novi sad matičar novi sad Republički hidrometeorološki zavod Isključenje struje Vreme u Novom Sadu horoskopski znaci