Poreska uprava tražila od agencija podatke o platežnim turistima, šta kažu stručnjaci

Nekoliko turističkih agencija dobilo je zahtev od Poreske uprave da dostave podatke o građanima koji su tokom prethodne tri godine na aranžmane utrošili više od pet hiljada evra.

Poreska uprava se u dopisu pozvala na Zakon o utvrđivanju porekla imovine i Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Dok jedni spore pravo da se na ovaj način prikupljaju podaci, u Poreskoj ističu da je sve u skladu sa zakonom i da u kontroli nisu krenuli od turističkih agencija.

– Mi smo prethodno utvrdili podatke i o nepokretnostima i o pokretnostima. Mi smo prethodno dobili podatke o tome koje je najskuplje motorno vozilo prodato. Tako da su nama turističke organizacije poslednja aktivnost koju smo preuzeli kako bismo napravili jednu bazu podataka – kazao je Miroslav Đinović, pomoćnik direktora Poreske uprave Srbije za TV Prva.

Za tu bazu, potrebni su podaci iz baza turističkih agencija. Neke su podatke već dostavile, a neke čekaju tumačenje pravnog tima.

– Poreska uprava ima prava, da na osnovu zakona na koji se pozvala da traži podatke, ali te podatke mora da traži ciljano, sa imenom i prezimenom osobe. ne može da bude paušalno i da se odnosi na sve one koji su potrošili pet hiljada evra – kaže zastupnik Inicijative turističkih agencija Srbije (TAS) Dragan Subotić.

I profesor ekonomije na FEFA Goran Radosavljević se slaže i dodaje da "sa zakonskog stanovišta nema nikakve prepreke da Poreska uprava prikuplja te podatke. Nema nikakvog problema da pravna i fizička lica dostave ukoliko imaju te podatke".

Međutim, Nevena Ružić, pravnica iz Fondacije za otvoreno društvo, smatra da Poreska uprava ne može da traži podatke o neodređenom broju lica.

– Mi ovde govorimo o neodređenom broju lica, samim tim, neodređenom identitetu tih lica i o jednoj obradi podataka o ličnosti koja nema svoj osnov čak ni u onim zakonima na koje se Poreska uprava poziva – navodi Ružić, a prenosi N1.

Pretpostavku da će podaci u bazi Poreske uprave biti bezbedni, izneo je poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović. Za njega postoji druga bojazan.

– Ako se gleda iz ugla Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, može se reći da je na onaj način na koji je sročen dopis, tražen preveliki broj podataka i da je protivno načelu minimizacije. Odnosno, nije se fokusiralo na konkretna lica – kazao je Marinović.

Trebalo je, tvrdi Marinović za N1, zahtevati podatke za svako lice pojedinačno. 

Agencije ovo vide kao mogućnost da izgube platežne goste. A za dalje korake, neke od njih čekaju mišljenje Poverenika.