Porodična radionica kafe "Barbarella": Sinonim tradicije i kvaliteta 

Kada se davne 1993. godine Predragu Stevanoviću obratio prijatelj iz susedne države i ponudio da prodaje nepoznati brend kafe, nije ni slutio da će jedan od najpopularnijih napitaka na svetu postati deo njegove uspešne životne priče. Dvadeset i sedam godina posle mala porodična radionica kafe "Barbarella" je nadaleko poznata, a njen osnivač je vodi sa ćerkama Hanom i Sarom. Danas uz upotrebu društvenih mreža domaću kafu ponovo vraćaju u modu. 

– Otac je početkom devedesetih imao agenciju za posredovanje u prodaji i, kao školovani ekonomista, pristao je da pokuša pronaći kupce i u tom potpuno nepoznatom području. Kafa koja je stigla bila je odličnog kvaliteta, u vrhunskoj ambalaži i tržište je naprosto progutalo. Tada je počeo proučavati taj segment tržišta, što ga je zainteresovalo i zbog njegovog usmerenja na fakultetu. Tako je krenulo, pa sve do osnivanja DOO "Barbarella", 1996. godine – započinje priču Hana Stevanović i nastavlja: 

– Naravno da je tih kontroverznih devedesetih, kada je naša firma nastala, bilo i problema i očeve naivnosti i gorkih pilula koje se moraju progutati u svakom poslu. Otac je jaka i uporna ličnost, a naša porodica mu je bila dodatna motivacija da ne dozvoli da ga nijedan od tih neverovatnih problema slomi. Kako je kafa akcizna roba i zavisi od svetske berze, dešavalo se da je prodaje i ispod cene, da ispoštuje kretanje berze, kao i tokove isporuka sirove kafe, koji su se u vreme sankcija i ratova odvijali preko luka u Solunu ili Trstu. 

Ipak, mala firma je svojom pouzdanošću i kvalitetom preživela i uspon široko rasprostranjenih srpskih brendova kafe.

Danas Predrag prži kafu u pržioniku koji deli sa poslovnim partnerom, a u tom prostoru ujedno i pakuju Barbarella kafu. Ćerka Sara pomaže u prodaji, a sagovornica portala Mojnovisad.com se bavi PR-om i marketingom. Njih dve pripadaju mlađoj generaciji i svojom kreativnošću su osvežile porodični brend. 

– Moja priča je potpuno drugačija od očeve. Diplomirala sam Germanistiku u Novom Sadu, a život me odneo sasvim drugim putem, u pravcu turizma u inostranstvu. Kako živimo u vrlo nestabilnom vremenu, a turizam prvi trpi udare, odlučila sam da se okrenem marketingu i upisala sam onlajn Biznis akademiju. Moglo bi se reći da su naše stranice na društvenim mrežama Fejsbuk i Instagram moje dve bebe. Kako danas važi pravilo "ako ne postojiš na društvenim mrežama, ne postojiš uopšte", na nagovor moje drage prijateljice koja vodi blog Kuća sira, i koja mi je upravo bila motivacija za izgled stranice i edukativnog sadržaja, odlučila sam da oživim naš brend i predstavim ga široj publici. Cilj nam je da domaću kafu vratimo u modu, ali i dalje da se držimo naše tradicije – objašnjava Hana.

Kaže da inspiraciju pronalazi u svuda oko sebe. Kafa je univerzalni napitak, pa tako svaka zemlja na svetu ima svoj način prženja i pravljenja kafe, a ona želi da na društvenim mrežama prikaže te načine i da ujedno zabavi publiku. S obzirom na to da se fotografijom bavi iz hobija, ujedno je i fotograf porodičnog proizvoda i stvaralac sadržaja. 

Pre nekoliko godina radionica se fokusirala više na prženu mlevenu kafu. Takođe, proizvode kafu sto odsto bez surogata. 

– Prijatelji i poslovni partneri podsticali su nas da počnemo sa prženjem kafe i stvaranjem svog brenda, što je pre nekoliko godina i urodilo nastankom "Barbarella" kafe. Otac je, u procesu nastanka pržene kafe, sažeo sva iskustva stečena u dugotrajnom bavljenju kafom i tako osmislio dobitnu recepturu. A to je vrhunski kvalitet, jer na tržištu preplavljenom lošom kafom mora biti prepoznata sto odsto čista kafa. Poznavalac mora osetiti razliku koju garantuje čistoća proizvoda. Taj kvalitet je potvrđen i sertifikatom o čistoći proizvoda od strane Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Deo dobitne kombinacije bila je i niža cena. Otac je smatrao da će svako ko proba njegovu kafu, odmah znati da je prava, te da njegovu poštenu nameru da bude dostupan kupcu u današnjim teškim ekonomskim prilikama zna ceniti. Sve navedeno je, uz tajnu recepturu sastojaka, posebnost "Barbarelle" – tvrdi Hana. 

Početkom godine uvideli su da je dostava postala neophodna za njihove kupce, pa su počeli da rade besplatnu dostavu na teritoriji Novog Sada ukoliko se naruči minimum jedan kilogram kafe.

– Kafa će Vam stići na adresu u simpatičnom pakovanju u kom se nalazi pet kesica kafe od po 200 grama. Javila se potreba i da jednom mesečno idemo u Beograd jer su i tamo ljudi počeli da traže naš proizvod. Ali za sve ostale gradove, odlučili smo se za kurirske službe, dok se ne proširimo na tržište. Kako posao brzo napreduje, takođe razmatramo i otvaranje prodajnog mesta za sve ljubitelje "Barbarella" kafe i to je definitivno nešto što želimo da ostvarimo u skoroj budućnosti. Za sada našu kafu možete naći na policama supermarketa Maxi-Discont u Cara Dušana u Novom Sadu i u manjim prodavnicama širom Vojvodine. Takođe se pije i u nekim kafićima. U ponudi imamo pre svega sirovu kafu, zatim prženu kafu u zrnu i prženu mlevenu kafu. Svakako možete da zapratite naše stranice _barbarella_kafa na Instagramu i Mala radionica kafe Barbarella na Fejsbuku, tamo ćete naći naš kontakt i na usluzi smo za sva dodatna pitanja – kaže naša današnja sagovornica. 

Iako živimo u nesigurnim vremenima, mala porodična radionica uveliko stvara planove za budućnost. 

– U toku ovih par godina, kako pržimo našu kafu, uspeli smo da ostvarimo sjajnu saradnju sa nekim restoranima u Beogradu koji koriste isključivo proizvode od malih gazdinstava u Srbiji, kao što je "New Marinero" u Zemunu, sa firmama, kafićima i prodavnicama. Cilj nam je da naš proizvod bude dostupan svim našim klijentima. Kao što sam već napomenula, imamo u planu da otvorimo prodajni objekat, koji će biti u duhu naše ideje, onog što mi predstavljamo, gde želimo da zadržimo kvalitet i tradiciju domaće kafe – kaže Hana Stevanović. 

Tekst je napisan u okviru projekta "Jačanje solidarnosti kao odgovor na COVID 19 epidemiju u Srbiji" koji realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju i Ambasade Kraljevine Norveške. Stavovi izraženi u ovom tekstu ne moraju nužno predstavljati stavove Ambasade Kraljevine Norveške, Balkanskog fonda za demokratiju i Fondacije Ana i Vlade Divac.