Poseta Gračanici: Srbi odlaze tiho zbog budućnosti svoje dece (FOTO)

U okviru akcije "Svim srcem za osmeh deteta", koju već četvrtu godinu zaredom organizuje Udruženje građana "Novi Sad", prethodnog vikenda dvadesetak novosadskih osnovaca iz škola "Žarko Zrenjanin" i "Dušan Radović", u pratnji roditelja, nastavnika i volontera otputovali su na Kosovo i Metohiju, u Gračanicu.

Njih su ugostili njihovi vršnjaci iz OŠ "Kralj Milutin" koji su u januaru boravili u najvećem gradu Vojvodine. Tokom trodnevnog druženja Novosađani su pored centralnog dela pokrajine posetili i Kosovsko pomoravski okrug i obišli arheološko nalazište Ulpijana, spomenik na Gazimestanu, tvrđavu Novo Brdo i manastire Gračanica, Draganac, Sokolicu i Banjska. Gosti su ujedno bili u prilici da vide kako Srbi žive u enklavi koja je izolovana albanskim naseljima i koja je primila mnoge sunarodnike nakon pogroma 2004. godine.

Enklava

U Gračanici funkcionišu paralelne institucije, tako da po sistemu Republike Srbije ona pripada Prištini, dok je u nezavisnoj državi Kosovo ona posebna opština. Samo naselje ima oko 10.000 srpskog stanovništva, a sa okolnim selima i dvadeset hiljada, dok je broj Roma i Albanaca oko pet hiljada.

Problemi sa školstvom

Direktor Osnovne škole "Kralj Milutin" Vladimir Milkić kaže da samo iz Gračanice imaju preko 720 učenika od prvog do osmog razreda.

– U celoj opštini postoji osam osnovnih i isto toliko srednjih škola. Nezgodno je to što su srednje škole iz Prištine izmeštene po selima i dele prostorije sa osnovnim. U našoj zgradi su  medicinska, saobraćajna i niža muzička škola i zbog toga kuburimo sa prostorom. Časovi su skraćeni pet minuta da bismo stigli da očistimo učionice, jer imamo veliku frekvenciju đaka. Razredi imaju veći broj učenika i to takođe utiče na kvalitet nastave – rekao je Milkić.

Situacija je komplikovana i sa srpskim udžbenicima, jer ne mogu stići na Kosovo zbog reciprociteta prema Bujanovcu, ali i zbog razlika između Srbije i Kosova u gledanju na istoriju i na geografiju. Problem je i manjak tehničke opreme u školama, a pitanje je kako će funkcionisati i sistem elektronskog dnevnika, jer internet nije stabilan. Ipak broj osnovaca raste od 1999. godine, a problem predstavljalju srednje škole (neke su pred gašenjem), jer sve veći broj roditelja se odlučuje da pošalje decu na dalje obrazovanje negde u Srbiji van južne pokrajine.

Velika nezaposlenost

Kao i u najvećem delu Kosova i Metohije problem je velika nezaposlenost. Mnogi Srbi rade u organima matične države i u obrazovnom i zdravstvenom sistemu Srbije, ali ima dosta i onih koji su uhlebljenje našli u službama nezavisne države Kosovo.

Pojedine isplate privremenih organa Opštine Prištine u sistemu Srbije kasne i šest meseci što nekima dodatno otežava situaciju. Petkom radi pijaca i tada se mogu videti stariji seljaci koji dolaze iz sela oko Gnjilana i prodaju svoje poljoprivredne proizvode.

Prema zvaničnim podacima Turističke organizacije srpska Gračanica (pravno lice države Kosovo) u 2018. godini bilo je 100.000 noćenja. Od toga 35.000 stranih i 65.000  domaćih turista. Samo od noćenja je inkasirano tri i po miliona evra. Gračanica ima preko trideset kafana i restorana i osam hotela i tu je zaposleno nešto preko 500 ljudi. Međutim, mladi čim se obuče u poslu odlaze trbuhom za kruhom u Hrvatsku da rade kao konobari i kuvari.

Pojedini ugostiteljski radnici tvrde da je ove godine broj turista iz Srbije nešto opao zbog tabloidnih natpisa u beogradskoj štampi, o ratu i sukobima, pa se mnogi plaše doći, jer misle da je bezbednosna situacija loša.

Ekonomsko stanje su pogoršale i takse koje je Priština nametnula na srpsku robu. U mnogim prodavnicama se još mnogu naći poneki srpski proizvodi, a trgovci se pravdaju inspekcijama da oni potiču iz starih zaliha, iako su mnogi uspostavili alternativne kanale snabdevanja.

Na ulazu u Gračanicu se nalazi i "ETC market", koji je deo velikog prodavnog lanca. Poreklo robe  je tamo na rafovima označeno zastavama država proizvođača, a trobojka Srbije se teško može naći. Kupci kao i radnici su i Srbi i Albanci. Albanski trgovci ovde odgovaraju i na srpskom, ali meštani kažu da je to zato, jer se radi o srpskoj opštini. Plaćanje je samo u evrima, dok se u srpskim trgovinama može plaćati i u dinarima.

Novine iz Srbije se više ne mogu kupiti u Gračanici pa se primerci donose u čitaonicu Doma kulture gde ih zainteresovani mogu pročitati.

Život Srba u izolaciji

Prema rečima učiteljice Suzane Maksimović iz OŠ "Kralj Milutin" koja je brinula o gostima iz Vojvodine, Srbima će biti teško opstati ako se ne promeni strategija oko zaposlenja mladih.

– Moj rođak je hteo da otvori poljoprivrednu apoteku, međutim, ispao je problem jer zvanična Priština traži da zaposleni ima diplomu sa teritorije Kosova, a njegov radnik je završio fakultet u Nišu. Imam trenutno dve ćerke koje studiraju u Kragujevcu i želim da ostanu tamo. Ovo je divna zemlja, ali Srbi neprimetno odlaze upravo zbog svoje dece. Kao narod priželjkujemo da smo slobodni i tako i živimo. Program "Svim srcem za osmeh deteta" je dobar i trebalo bi uključiti i druge opštine, jer imate decu koja nikad nisu otišla van KiM – kaže Maksimović.

Poslednjih petnaest godina nastavnica likovnog Ljiljana Đorić redovono organizuje akciju farbanja uskršnjih jaja koja se prodaju kako bi školi kupili opremu koja nedostaje. Ovaj put su im u izradi ukrasa pomogli i osnovci iz Novog Sada.

– Predajem trideset i jednu godinu. Rodila sam se u Gračanici, ali sam jedno vreme živela u Prištini, da bih se sa porodicom vratila posle rata – priča Ljiljana dok iz ormana u hodnika škole vadi rukotvorine svojih đaka i ponosno ih pokazuje:

– Pravimo obeleživače za čitanje, ukrasne kesice, priveske, korpe i čestitke. Takođe, imamo i atelje za najtalentovanije učenike – kaže Đorić.

Ova pedesetsedmogodišnja nastavnica ima četvoro dece i sedam unučadi. Kaže da joj nikad nije palo na pamet da ode odavde.

– Ostala sam, jer nigde nije lepše nego ovde. Ali vremena su se promenila. Odemo i do Prištine u nabavku, obratimo se trgovcima na srpskom, a oni ćute, a bude i kupaca koji upute neprijatne poglede prema nama. Moj otac, koji takođe živi u Gračanici i dan danas mi kaže da mu se javim kada uveče stignem kući. Takav je život ovde, ali ne verujem da će nas dirati. Ćerka Vesna predaje engleski ovde u školi. Sin mi radi za opštinu u sistemu države Kosovo, ali ima ugovor samo na određeno, dok je njegova supruga laborantkinja ostala bez posla, a imaju troje dece. Bojim se da za moje unuke ovde nema budućnosti, jer je nema ni za moju decu – iskrena je Ljiljana.

Sagovornik portala Mojnovisad.com koji radi u oba državna sistema (i Srbije i države Kosovo), a koji je želeo ostati anoniman, kazao je da nije bilo većih problema od pogroma iz 2004. godine, te da je bezbednosna situacija bolja i da postoji sloboda kretanja. Ipak, dodaje da manjih incidenata uvek ima. U Gračanici ima dosta radnji koje drže Albanci starosedeoci sa kojima su odnosi odlični i u biznisu svi sarađuju. Veliki problem za Srbe i dalje predstavlja neznanje albanskog jezika, a činovnici države Kosovo se ophode ljubaznije prema onim koji ga govore. Ljudi se polako sele iz Gračanice u ostatak Srbije, ali to još uvek nije vidljivo i ne oseti se. Gorući problem je što mladi odlaze, a stari ostaju, a posle njihove smrti imanje će biti prodato. Sreća u nesreći za Gračanicu jeste to da ljudi iz okolnih sela koja se prazne, a koji ne žele da napuste Kosovo, dolaze u ovo naselje.

Takođe je naglasio da je srpski narod na KiM pre petnaestak godina bio mnogo složniji, jer se tada gledao opstanak, a ne politika koja je danas unela razdor. U prilog tome govori i činjenica da se Srbi ponekad organizovano vode u Beograd na političke mitinge vlasti i tada su državne ustanove Srbije na Kosovu skoro prazne.

Priština se širi

Na Kosovu se već godinama intenzivno gradi, a dobar primer za to je i sama Priština koja je jedno veliko gradilište na kojoj stalno niču nove zgrade. Zbog toga je Gračanica skoro postala predgrađe glavnog grada i više ne postoji prekid među naseljima.

Nekada prazna polja i brda sada su prekrivena kućama, a na jednom od brda se nalazi i velika vila ministra inostranih poslova Kosova Bedžeta Pacolija, koja je okružena visokim zidovima i u čijem dvorišu vijori zastava Albanije. Na jednom od susednih brda nalazi se imanje za koje se tvrdi da pripada jednom kontroverznom srpskom biznismenu sa severa Kosovske Mitrovice.

Đaci u obilasku znamenitosti

A kako u praksi deluje diskriminacija od strane organa države Kosovo osetili su i Novosađani kada su sa domaćinima posetili  tvrđavu Novo Brdo na vrhu Male planine severno od Gnjilana. Policajci koji su čuvali lokalitet nisu dali da se objekat obiđe zbog bezbednosti, jer se kamenje navodno odronjava. Ipak, samo pola sata kasnije, grupi stranih turista bio je dozvoljen pristup. Zvanična Priština prisvaja pravoslavnu i srpsku kulturnu baštinu na KiM i predstavlja je kao svoju, ne sporeći njen pravoslavni karakter, već način nastanka.

Osnovci su u pratnji roditelja i nastavnika takođe posetili spomenik na Gazimestanu, manastire Gračanica, Draganac, Sokolicu i Banjska i arheološko nalazište Ulpijana.

Poslednje noći za goste je organizovana i svečana večera i tom prilikom su predstavnici Udruženja građana "Novi Sad” i Osnovnih škola "Žarko Zrenjanin” i "Dušan Radović”, uručili poklone domaćinima iz OŠ "Kralj Milutin”.

Povratak u Novi Sad

Na dan povratka đaci i njihovi roditelji su se opraštali jedni od drugih i dogovarali se da i dalje ostanu u kontaktu.

Mihajlo Tomić iz Gračanice ugostio je drugara Borisa iz Novog Sada kod koga je početkom godine bio u poseti.

– Bilo je odlično izlazili smo i družili se i zaista mi je drago što postoji ovaj program. Uskoro završavam osnovnu školu i još nisam odlučio da li ću srednju nastaviti ovde, ili negde u Srbiji van Kosova – kazao je Mihajlo.

Njegov gost Boris Benjašković prvi put je posetio KiM i rekao je da odnosi prelepe uspomene.

– Drago mi je što smo obišli naše svetinje. Nisam se bojao doći. Verovatno ću se vratiti tokom leta – rekao je Boris.

Mihajlov otac Milutin Tomić izjavio je da mu je drago zbog saradnje Gračanice i dobrih ljudi iz Novog Sada.

– Zahvalni smo svima. Dete mi se vratilo puno utisaka iz Vojvodine i hteli smo i mi da budemo dobri domaćini. Ovaj program nama znači mnogo i trebalo bi ga organizovati češće, a ne samo jednom godišnje. Ovo je srpska enklava gde se naš narod može osetiti sigurnije i mi smo ovde uz našu matičnu državu. Ako Srbija nastavi da ulaže u nas, onda ima budućnosti za našu decu i zato mi od nje to i očekujemo – kazao je Milutin Tomić.

Borisova majka, Novosađanka Biljana Benjašković je pored poslovnih obaveza uspela da nađe vremena za Kosovo.

– Dete je imalo veliku želju da dođe i morala sam mu to ispuniti. Strah nisam osećala i znala sam da tabloidni natpisi o novim sukobima nisu tačni, jer sam dobijala informacije od ljudi odavde. Bilo nam je prelepo i doći ćemo i sledeće godine. Sa domaćinima smo se dogovorili da ih možda posetimo za Vidovdan – objašnjava Biljana sa osmehom na licu.

Vanja Ružić iz Novog Sada je proteklih pet godina redovno primala u svoj dom decu sa KiM, a ovog proleća  je prelomila da i sama uzvrati posetu.

– Imam tri ćerke, a mlađe, Jana i Jovana, bile su sa suprugom i prošle godine. Program je bio lep kao i smeštaj i zaista sam dirnuta kako su ovdašnji ljudi primili našu decu i kako su nas ugostili. Mislim da su Srbi ovde izolovani. Idu redovno na posao, najmlađi pohađaju školu, ali čini mi se da su roditelji ipak zabrinuti za budućnost svojih mališana i pitaju se kako će se oni jednog dana zaposliti. Smatram da akciju Svim srcem za osmeh deteta treba nastaviti i proširiti, jer su mi ljudi u Gračanici kazali da ovako stiču utisak da nisu sami i da neko misli na njih. Takođe, srećni su, jer jednog dana ako njihova deca odu na studije u Novi Sad, znaju da tamo imaju nekoga ko će biti pored njih kada im bude teško. Znam iz ličnog iskustva koliko su mi devojke Emilija i Milica, koje smo primile kod nas prirasle srcu. Ne može se opisati osećaj kada sam ih videla zagrljene sa mojim devojčicama – kaže Vanja Ružić.

"Svim srcem za osmeh deteta"

Aplauz koji su volonteri Udruženja građana "Novi Sad”, predvođeni sportistom i humanitarcem Goranom Bajšanskim, dobili od zadovoljnih roditelja u autobusu nakon polaska za Novi Sad, možda najbolje govori o tome koliko akcija Svim srcem za osmeh deteta znači običnim ljudima.

Ideja da osnovci sa Kosova i Metohije posećuju svoje vršnjake u Novom Sadu potekla je od Vanje Božića i Ivane Radojčić još 2009.godine. Prema rečima Božića želja je bila da akcija postane tradicionalna i u tome se uspelo.

– Sve veći broj dece dolazi u Novi Sad, a naše povratne posete su takođe sve veće. Još jedan pokazatelj uspeha je i to da deca koja su učestvovala u akciji kasnije počinju da volontiraju u njoj. Prvobitna ideja je bila da radimo južne srpske opštine i krenuli smo od Štrpca, a kasnije smo uključili i druga mesta. Nadamo se da ćemo sledeće godine sarađivati sa srpskim selima oko Gnjilana – kazao je Božić.

Goran Bajšanski smatra da je ova akcija možda samo kap u vodi, ali da znači mnogo ljudima sa obe strane administrativnog prelaza.

– Želimo najmlađima ukazati na prave vrednosti kao što su saosećanje i iskreno prijateljstvo. Ujedno šaljemo poruku mladima na Kosovu i Metohiji da nisu sami i da postoje drugari koji misle na njih. A budućnost države i društva leži upravo u deci – rekao je Bajšanski.

Ovogodišnju akciju "Svim srcem za osmeh deteta" podržali su Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Grad Novi Sad, JKP "Lisje” i društveno odgovorni pojedinci.

Tekst i fotografije: Aleksandar Jovanović