Poseta Kosovu i Metohiji: Mesto odakle i Srbi i Albanci odlaze trbuhom za kruhom

Dvadeset i šest osnovaca iz Novog Sada u pratnji roditelja i nastavnika, u okviru projekta "Svim srcem za osmeh deteta", stiglo je prošlog četvrtka u posetu vršnjacima u Ranilugu i Šilovu u Kosovskom Pomoravlju. Oni su proveli četiri dana na Kosovu i Metohiji. Saznali su da život u tom delu zemlje nije toliko težak i da ljudi nisu ugroženi kao što se prikazuje u mnogim medijima u Srbiji. Broj stanovništva, kako srpskog, tako i albanskog se značajno smanjuje zbog egzistencijalnih problema, a mnogi smatraju da će odobrena vizna liberalizacija za Kosovo dodatno ubrzati taj proces.

Tokom boravka Vojvođani su posetili Prizren, manastire Draganac, Gračanicu, Visoke Dečane i Pećku Patrijaršiju, uživali su u predivnim predelima i učestvovali su u sportskim igrama za najmlađe.

Administrativni prelaz Jarinje Novosađani su prešli brzo, a prilikom kontrole kosovski policajci nisu svima u autobusu uzeli lične karte na pregled. Na putu do Kosovske Mitrovice naišli su na betonske pepreke koje su usporavale saobraćaj, a pored su stajali policajci sa dugim cevima i pripadnici poljskog kontingenta KFOR-a. Međutim, saobraćaj se odvijao neometano na tom delu, a narednih dana slične scene nisu viđene u ostatku Kosova.

Goste je u Šilovu dočekao topao prijem u OŠ "Vuk Karadžić", a domaćini su im se zahvalili što su došli da vide kako oni i njihova deca žive.

Prvi dan je bio rezervisan za druženje u selu. Posle prijema u školi i ručka, svi su se prošetali do Crkve Svetog Marka, a uveče su u lokalnom kulturnom centru uživali u književnoj večeri Vlaste Cenića.

Školstvo u Šilovu

Osnovna škola "Vuk Karadžić" u Šilovu ima 270 učenika. Izdvojena odeljenja se nalaze Kmetovcu i Gnjilanu.

Obrazovanje se može nastaviti u gimnaziji i u izdvojenom  odeljenju medicinske škole iz Ropotova, koje se nalazi u istoj zgradi kao i osnovna škola. Pre podne su predavanja za osnovce, a posle podne za srednjoškolce.

Oni koji žele da studiraju idu za Kosovsku Mitrovicu, Niš i Beograd, ali bude i onih koji odu u inostranstvo.

Nažalost, poslednjih pet godina otišlo je mnogo porodica sa decom, jer nema posla.

Privreda u Šilovu

Šilovo ima oko 2.000 stanovnika, mada neki procenjuju da je taj broj i manji. Mnogi su i dalje zaposleni u javnim preduzećima Srbije koja faktički ne postoje, ali ljudi primaju plate. Te plate su nekima i za 50 odsto veću nego u ostaku Srbije. Zbog toga su mnogi ucenjeni da glasaju za vladajuću političku stranku na izborima, da prikupljaju kapilarne glasove i da se pojavljuju na političkim skupovima podrške. Ali bez tih plata iz budžeta Srbije, bilo bi još manje Srba na KiM.

U selu ima i nekoliko jakih poljoprivrednih proizvođača. Desetak ljudi se bavi proizvodnjom mleka, postoji i farma svinja, a tu i tamo je zastupljeno i ovčarstvo. Postoji lokalna televizija, desetak privatnih marketa, nekoliko kamiondžija, proizvodnja kolača, ali i PVC stolarije.

Poljoprivrednici dobijaju subvencije za istu zemlju i od države Kosovo i od Republike Srbije. Kosovske idu i do 450 evra, a srpske do 300 evra, zavisno od kulture koja se seje.

Srpski seljaci dva puta nedeljno na pijaci u Gnjilanu kod pravoslavne crkve prodaju svoju robu Albancima.

Paor Srba Petrović smatra da je najveći problem to što nema naroda.

– Subvencije pomažu, imamo i osamnaest kombajna u selu, ali nema ko da radi. Dosta zemlje su ljudi prodali. Nema mnogo nade, jer mladi odlaze i ne znamo kome ćemo ovo ostaviti – kaže Petrović.

Zoran Rizić je lokalni privrednik rođen u Šilovu. Ima četvoro dece i isto toliko unučadi. Drži radnju u selu, a brat restoran.

Njegov market "Kum" registrovan je u sistemu Kosova i njima plaća poreze i doprinose. Svi koji se bave nekim privatnim poslom tako su registrovani.

– Devedeset odsto robe iz radnje je uvezeno iz Srbije, ali i iz gnjilanskih magacina. Roba normalno putuje i Albanci su uglavnom dileri na veliko, a mi smo samo njihovi dalji kupci. Imaju svoje kombije, donose robu ovde i faktički mi kupujemo srpsku robu od njih – objašnjava Rizić.

Dodaje da ne postoji nikakva šansa da direktno uvezu robu iz Srbije, jer su jake srpske firme uvezane monopolski za neke kosovske kompanije. 

Kod države Kosovo konkurisao je 2016. godine za sredstva i uspeo je u tome da mu sa 60 odsto finansiraju farmu svinja koja funkcioniše i danas. Trenutno imaju 80 grla i sve prodaju u lokalu.

Poslednja sredstva od Republike Srbije dobio je 2005. godine za obnovu lokala, a od tada ništa.

Rizić smatra da izveštavanje medija iz Srbije loše utiče psihološki na Srbe na KiM.

– Ima raznih natpisa, a onda sutra ništa. Nama je najveći problem što opada broj stanovništva – kaže Zoran Rizić.

Kosovski pasoš i vizna liberalizacija

Pošto je Evropski parlament usvojio viznu liberalizaciju za Kosovo, to znači da će građani Kosova moći da putuju slobodno po Šengen zoni. Ova vest je donela olakšanje mnogim Srbima, jer do sada nisu mogli da putuju sa pasošem koji izdaje Koordinaciona uprava MUP-a Srbije. Mnogi smatraju da će pre svega Srbi u Gračanici, Kosovskom Pomoravlju i Metohiji masovno uzimati ove putne isprave zbog osećaja sigurnosti, jer nemaju zaleđinu kakvu imaju sunarodnici u Kosovskoj Mitrovici. Neki se boje da će ovo ubrzati odlazak Srba sa KiM, dok drugi smatraju da će pre svega Albanci odlaziti, jer se plate kosovskih Albanaca kreću od 200 do 500 evra u najboljem slučaju.

Iz razgovora sa ljudima stiče se utisak da kosovski Srbi ne gledaju baš blagonaklono na pregovore Beograda i Prištine. Nadaju se da neće doći do sporazuma i žele da stanje na terenu ostane nepromenjeno dok ne dođe do promena u svetskoj politici.

Jedno je sigurno, na obe strane došlo je do zasićenja od politike i nacionalne euforije. U albanskim selima su se uvek vijorile zastave države Kosovo i Albanije, a u srpskim selima Srbije. Zastave su ostale i dalje kod svih, ali su svuda ofucane i pocepane. Ljudi polako prodaju imovinu i kreću trbuhom za kruhom.  

Obilazak znamenitosti i sportske igre

Prizren

Novosađani su u petak obišli manastir Svetog Arhangela, a ostatak dana su proveli u obilasku Prizrena, tokom kojeg su posetili Bogosloviju Svetih Kirila i Metodija i ostatke tvrđave Kaljaja iznad današnjeg grada.

Prizrenska bogoslovija je najstarija škola na Kosovu i osnovana je u drugoj polovini devetnaestog veka. Tokom ratova je prekidala sa radom, a Srbi koji su ostali u Prizrenu nakon 1999. godine, bili su smešteni u njoj. U martovskom pogromu 2004. godine je zapaljena, a obnovljena je 2011. godine. Bogoslovija trenutno ima 26 učenika.

Do kraja devedesetih ovde je živelo 12.000 Srba, danas ih nema ni desetak. U Prizrenu se, kao i u mnogim gradovima na KiM, gradi mnogo. Procenjuje se da grad ima 150.000 stanovnika,  a mnogi od njih su u poslednje dvadeset i tri godine došli iz ruralnih predela. Međutim, uprkos intenzivnoj gradnji, situacija se promenila, jer mnogo Albanaca se iseljava.

Starim centrom Prizrena dominira Sinan-pašina džamija kao simbol grada, ali i svedok burne istorije ovih predela. Džamija nije srušena kao mnoge druge u Balkanskom ratu, jer je bila sagrađena od srušenih pravoslavnih svetinja, pa su je hrišćanske vojske poštedele.

Upravo ovo istorijsko jezgro privlači najviše turista iz celog sveta. Među lokalnim trgovcima pored Albanaca ima i Turaka, Bošnjaka i Goranaca i svi znaju srpski. Male ulice su prepune restorana, kafića, zlatara, zanatlija i uličnih svirača. Reka Bistrica deli Prizren na dva dela, a Kameni most zajedno sa džamijama daje poseban orijentalni šmek gradu. Turizam je razvijen i to je jedan od razloga zašto ovo mesto još uvek opstaje zajedno sa bogoslovijom, jer druga privredna delatnost ne postoji.

Neka od srpskih sela u daljoj i bližoj okolini Prizrena su Štrpci, Brezovica, Sredačka Župa, Velika Hoča, Orahovac i Novake, ali ljudi je sve manje.

Manastir Draganac

Duhovno sedište Srba u Kosovskom pomoravlju je srednjovekovni manastir Draganac koji su Novosađani posetili u subotu.

Saznali su da je on srušen sa još petnaest manastira u 15. veku od strane Osmanlija. Četiri veka u njemu nije bilo monaškog života, dok nije obnovljen 1868. godine, da bi za vreme komunističke vladavine ponovo bio ugašen i devedesetih godina prošlog veka ponovo otvoren. Veruje se i danas da je izvor vode na ulazu u manastir lekovit, pa je mnogi piju i umivaju se njom. Posetioci dolaze iz Crne Gore, Bosne, Makedonije i cele Srbije.

U toku su radovi koje finansira Evropska unija. Po Ustavu države Kosovo, Srpska pravoslavna crkva ima velika prava i ingerencije, maltene eksteritorijalnost. Predstavnici SPC mogu imati srpska dokumenta i ne moraju posedovati kosovske lične karte, što sve proizilazi iz Ahtisarijevog plana.

Gosti iz Novog Sada su bili u prilici da razgovaraju sa monasima i da okušaju manastirski ručak koji se sastojao od kuvanog kupusa sa mesom, barenih jaja, urnebesa, pečenih paprika, kiflica i mekika sa džemom.

Novo Brdo

Odlazak do Novog Brda (20 kilometara istočno od Prištine) koje se nalazi na nadmorskoj visini od 1124 metara, bio je poseban doživljaj, ne samo zato što pogled sa nekadašnjeg srednjevekovnog utvrđenja pruža fenomenalan pogled, već i zbog neuspele posete pre nekoliko godina. Kada je Udruženje građana “Novi Sad” 2019. godine organizovalo posetu ovoj lokaciji, pripadnici kosovske policije koji su obezbeđivali lokaciju nisu dozvolili pristup posetiocima uz objašnjenje da je to zbog bezbednosti dece. Strane grupe turista su tada bez problema prilazile lokaciji naočigled Novosađana.

Zvanična Priština osporava istorijsku verziju da su srpski srednjovekovni vladari osnovali jedan od najvećih rudarskih centara Evrope tog doba, koji je proizvodio pedeset odsto srebra na Starom kontinentu.

Novo Brdo danas deluje zapušteno. Policija ne obezbeđuje lokaciju, radovi koji su započeti su zaustavljeni, a ostaci gradilišta su i  dalje prisutni, dok se na vrhu tvrđave vijori pocepana zastava države Kosovo.

Sportske igre

Nakon povratka sa Novog Brda, ostatak dana je iskorišćen za fizičke aktivnosti.  Održane su sportske igre u školi u Ranilugu, pa su se deca  takmičila u odbojci, basketu, fudbalu, stonom tenisu, razvlačenju konopca i trci u džaku.

Gračanica, Visoki Dečani i Pećka Patrijaršija

Poslednjeg dana posete Vojvođani su obišli manastire Gračanica, Visoki Dečani i Pećku Patrijaršiju.

Gračanica je zadužbina  kralja Milutina i podignuta je između 1315. i 1321. godine. Samo opština je udaljena 9 km od Prištine, ali je zbog intenzivne gradnje u glavnom gradu Kosova Gračanica postala maltene predgrađe.

Sto hiljada ljudi poseti godišnje manastir. Pola ih dođe iz regiona, a ostatak iz zapadne i istočne Evrope. Među turistima su i Englezi i Amerikanci.

Manastirski kompleks crvene fasade u okolini Peći danas čine četiri crkve građene čitav vek od sredine 13. do sredine 14. veka: Svetih Apostola - glavna i najstarija, crkva Majke Božije, Svetog Dimitrija i Bogorodičina crkva sa crkvicom Svetog Nikole. Pećka patrijaršija je 2006. upisana na listu svetske kulturne baštine i pod zaštitom je Uneska, agencije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu.

Visoki Dečani su zadužbina srpskog kralja Sv. Stefana Dečanskog iz 1335. godine. Danas su Unesko spomenik sa jedinstvenom crkvom sagrađenom u romaničkom stilu sa elementima gotike, ukrašenom sa više od 1000 srpsko-vizantijskih fresaka.

Vozeći se kroz Metohiju ka Dečanima i Peći, Novosađani su saznali da je u selu Goraždevac ostalo nekoliko stotina Srba, dok je u selu Dugojevo ostalo samo par srpskih kuća. Srpski prevoznici u okviru humanitarnih vožnji stanovnike tih naselja besplatno voze do Kosovske Mitrovice zbog lekarskih pregleda ili nabavke u marketima. Željni društva, jer su izolovani Albancima sa kojima nisu u kontaktu, stariji ljudi često vozače nakon povratka zovu na kafu i večeru.

Povratak u Novi Sad i projekat Svim srcem za osmeh deteta

Nakon četiri naporna, ali uzbudljiva dana, došao je trenutak rastanka sa domaćinima.

Sanja Savić iz Šilova ima dvoje dece, ćerku Emiliju (14) i sina Strahinju (13).

– Prvi put učestvujemo u programu "Svim srcem za osmeh deteta". Sin je u januaru bio u Novom Sadu kod domaćina i mi smo sada ugostili to dete. U Vojvodini je video nešto što nikada nije imao prilike da vidi i družio se. Ovaj program ljudima ovde znači mnogo i drago nam je što upoznajemo nove ljude. Sinoć sam rekla da nazdravimo za nova prijateljstva. Pitate me da li je težak život ovde? Živi se, preživljavamo – iskrena je Sanja Savić.

Njen sin Strahinja kaže da mu je bilo odlično sa drugarom iz Novog Sada.

– Ostaćemo u kontaktu. Planiram srednju školu nastaviti ovde, a želeo bih studirati van Kosova i Metohije. Drago mi je što sam deo ove priče, jer stičem nove prijatelje – objašnjava Strahinja.

Novosađanka Sonja Cvijetićanin sa sinom Danilom boravila je kod porodice Savić.

– Prvi put smo na Kosovu i oboje smo oduševljeni gostoprimstvom i time kako se ljudi ophode prema nama. Dete mi je steklo dobrog drugara. Lepo smo se proveli i sve što smo obišli je vredelo puta, a i druženje je bilo fenomenalno. Ostaćemo u kontaktu i očekujemo da dođu ponovo u goste. Deca ovde nemaju previše mesta gde se mogu baviti sportom, fale im tereni. Danila su vodili u kuglanu u Gnjilane u veliki tržni centar. Ali ipak to nije to, ova deca ne odrastaju kao naša. Program pomaže da vidimo kako ljudi zaista žive na KiM – kaže Sonja.

Oduševljenje nije krio ni njen sin Danilo.

– Fascinirao me je grad Prizren i manastiri, sve mi se dopalo. Mislim da je teško živeti ovde. Strahinja će ponovo doći kod mene – kaže Danilo.

Olivera Petrović iz Šilova je u januaru poslala sina Nikolu u Novi Sad i sad su uzvratili gostoprimstvo.

– Čuli smo preko škole za program i deca su prezadovoljna. Kada je išao u Novi Sad prvi put je putovao bez porodice u Srbiju i bio je prezadovoljan. Bilo je to lepo iskustvo. Ostaćemo u kontaktu i voleli bismo da kad god mogu svrate kod nas. Na ovaj način ljudi iz Vojvodine upoznaju našu kulturu i mentalitet – objašnjava Olivera.

Porodica Petrović je ugostila Mihaila Kosanovića iz novosadske OŠ "Žarko Zrenjanin" i njegovog oca Marka.

– Sin je čuo kako su se deca provela i ove godine nije hteo da propusti posetu. Utisci su odlični. Postojalo je pogrešno mišljenje da ljudi ovde zaista loše žive, ali zapravo nije toliko loše koliko se prikazuje u medijima i drago mi je što je tako. Ćerka sledeće godine kreće u šesti razred pa će i ona učestvovati i bićemo u mogućnosti da ugostimo dvoje dece u Novom Sadu. Program "Svim srcem za osmeh deteta" znači mnogo, jer su neka deca prvi put izašla sa Kosova, a neka prvi put iz sela – kaže Marko Kosanović

Projekat "Svim srcem za osmeh deteta", organizuje Udruženje građana "Novi Sad", a ove godine realizovan je deveti put. U okviru projekta đaci sa Kosova i Metohije tokom posete Novom Sadu borave u domovima novosadskih vršnjaka, a Vojvođani im uzvraćaju posetu.

Predsednik udruženja, Goran Bajšanski, smatra da obilazak svetinja, doživaljaj gostoprimstva ljudi sa juga Srbije i širenje kruga prijatelja, predstavlja neprocenjivo iskustvo.

– Već planiramo sledeću godinu, jer projekat  "Svim srcem za osmeh deteta" u januaru obeležava deset godina postojanja. Želimo da obeležimo taj jubilej tako što ćemo dovesti iz svih mesta sa kojima smo do sada sarađivali, a ima ih sedam, po desetoro dece – objašnjava Bajšanski.

Naglašava da prijateljstva koja se stvaraju između ove dece nisu drugarstva koja traju nekoliko dana, već zauvek.

– Pokazalo se tokom godina da su porodice sa severa i juga Srbije ostale u kontaktu. Druže se, posećuju, a neki čak i zajedno odlaze na letovanja ili zimovanja. To znači da smo mi kao udruženje ostvarili cilj i punim srcem nastavljamo sa  aktivnostima – zaključuje Bajšanski,

Kosovske opštine i mesta koja su učestvovale u projektu su Štrpce, Lipljan, Gračanica, Donja Gušterica, Goraždevac, Ranilug i Šilovo.

Kosovsko Pomoravlje

U ovom delu KiM funkcionišu paralelne institucije. Po sistemu države Srbije Kosovsko-pomoravski upravni okrug čine opštine Gnjilane, Vitina, Novo Brdo i Kosovska Kamenica koji obuhvataju 184 naselja sa oko 6.000 srpskih porodica i oko 30.000 Srba (po nekim procenama 20.000) i više od 200.000 Albanaca, ali se i broj albanskog stanovništva značajno smanjuje. Srbi na Kosovu upravo su u Kosovskom pomoravlju najbrojniji, ali njihove enklave su ispresecane albanskim selima. Od organa Republike Srbije funkcionišu školstvo, opština, zdravstvo, služba za zapošljavanje, poreska uprava i centar za socijalno.

Tekst i fotografije: Aleksandar Jovanović