POSTPRAZNIČNA DEPRESIJA: Praznici prolaze, a nastupa finansijski težak period

Euforija, okićene ulice i izlozi, dobra hrana i provođenje vremena sa porodicom – obično su prve asocijacije u vezi sa praznicima. Međutim brojna psihološka istraživanja pokazuju da kod mnogih ljudi ovaj period predstavlja vreme očaja, razočaranja, tuge i izneverenih očekivanja, te je kod mnogih ljudi ovaj period izvor stresa i okidač depresivnih osećanja.

– U savremeno doba konzumerizma, mislim da je atmosfera pripreme za praznike previše intenzivna, te kada sve prođe i primetimo da se nije desilo ništa spektakularno, često u nama mogu da nastanu, uslovni rečeno, negativna osećanja – kaže za Euronews Srbija Radmila Vulić Bojović, psiholog i psihoterapeut.

Vulić Bojović naglašava da je razlog tome često i finansijski aspekat, budući da je januar "najduži mesec" u kom se porodice suočavaju sa ozbiljnom "rupom" u kućnom budžetu. Pored toga, ističe da porodica može biti i najbolje i najgore mesto u kojoj se pojedinac nalazi.

– Ovaj praznični period funkcioniše kao lupa. Sve što je dobro postane još bolje, a svi problemi teže ka dome na postanu gori. Tako se disfunkcijalnost u odnosima pojačava kada ne postoje distrakcije, kao što je odlazak na posao. Upućeni ste jedni na druge, a nemate funkcionalne načine kako komunicirate kako koordinirate svoje aktivnost odna dolazi do problema – ističe psihološkinja.

Dodaje da praznici jesu vreme zajedništva i to može biti divno u porodicama u kojima postoji taj duh uzajamnosti poštovanja tolerancije blagonaklonosti.

Radmila Vulić Bojović smatra da u takozvanom "teroru pozitivnosti", ljudi često ne mogu da dozvole sebi, niti drugima da se osećaju loše.

– Nekako se ne validiraju osećanja ljudi koji se osećaju loše u ovom periodu, čime oni postaju dodatno nezadovoljni sobom. Potrebno je ipak balansirati – podvlači psiholog.

Ona dodaje da praznici mogu biti magični, ali ne treba ni preterivati sa euforijom i otići u krajnost.

– Mislim da je važno poslati poruku da su i negativna osećanja validna osećanja i ne treba ih negirati ili potiskivati, već njima se baviti. Teror pozitivnosti i apsolutnog blagostanja je nešto što nas puno košta, jer mislimo da ako nismo raspoloženi nešto nam odmah fali, a to nije tako – kazala je Vulić Bojović.

Naglašava da simptomi, tačnije znakovi koji ukazuju na postprazničnu depresiju, vrlo su individualni, međutim obično se ispoljavaju u nekoj promeni rutine – više ili manje sna od uobičajenog, promena u apetitu, intenzivnije druženje ili povlačenje iz društva.

– Nekada samo i kada kažemo šta nam je već postane lakše. Nažalost, na ovim prostorima ljudi nisu preterano emocionalno pismeni, pa često ne mogu da formulišu to što osećaju – zaključila je Radmila Vulić Bojović.

Ipak, razgovor sa najdražima ili sa stručnjakom može da olakša situaciju.