Povratak otpisanog rokenrola: Koncert godine iz ugla Duška Domanovića

Povratak otpisanog rokenrola: Koncert godine iz ugla Duška Domanovića

Šesnaesti po redu Koncert godine, kao što i priliči manifestaciji koja više no ozbiljno, iz sveg glasa, grmi ka svom punoletstvu, verovatno je ispunio i premašio očekivanja čak i onih najskeptičnijih i najdžangrizavijih posetilaca, oduvavši tokom deset sati svirke krcatu Veliku dvoranu Spensa, vrativši veru u moć pomalo otpisanog rokenrola, ali i ulivši nadu da isti taj rokenrol i te kako ima budućnost, zahvaljujući činjenici da je najveći i najvatreniji deo posetilaca pomenutog novosadskog spektakla činila publika za koju se teško može reći da je rasla u godinama u kojima je narečeni zvuk cvetao i harao ovim prostorima.

 

Od uvodnog razmrdavanja uz Piknik, Ničim izazvan, Artan Lili i Mortal Kombat, preko standardnog „narodnog veselja“ praćenog „zelenim“ zvucima Orhodox Celts-a, te isto tako standardnog nastupa Darkwood Dub-a, prve najave istinskog prangijanja stigle su kada se na bini pojavio Ritam nereda, koji je svojim dobro poznatim buntovničkim numerama napravio više no pristojan šlagvort za ludilo regionalnih razmera otelovljeno pod firmom neprikosnovenih Goblina.

Golub, Vlada i ostatak besprekorne, kreativno-rušilački nastrojene ekipe, i ovog puta su, u svom nadaleko prepoznatljivom maniru, „za sve pare pomahnitali“, očas posla bacivši u kolektivni trans hiljade raspojasanih „mladunaca“, ali i „matoraca“ koji su od početka zlosrećnih devedesetih zajedno sa Goblinima vrištali iz svojih skučenih životnih ćoškova za jedan bolji, raspevaniji i ljudskiji svet. „Daleki put“, „Anja, volim te“, „Jagode“, „Magnovenje“ i drugi bučni hitovi ove šabačko-svetske fabrike nadistorzirano-besnog pankeraja u centralnom delu svirke kulminirali su „Decom iz komšiluka“, istom onom decom koja su, na Golubova i Vladina „huškanja“ i pozive da se protiv političarske i diktatorske gamadi svakovrsnih fela napokon podigne glas, posve spontano, kratko ali dovoljno upečatljivo, otpevala onu već čuvenu „himnu“ od dve reči, u kojoj se pominje premijer.

 

 

Možda bi se, čak i nakon ovako „benignih“ okupljanja, strukture najzad mogle zapitati šta nije u redu ukoliko se, u jednom „malom“ gradu, iz desetak hiljada nezadovoljnih grla uglas zaori „ima nas gomila“. A gomila ne ume doveka praštati za uništene živote, mladosti i budućnosti, bar tako udžbenici vele.

 

 

Donekle suprotno očekivanjima, najomiljeniji „razbijači žurke“ u ovom delu kosmosa, okupljeni pod istoimenom etiketom „Partibrejkersa“, unekoliko su spustili atmosferu, uprkos Antunovim gitarskim virtuoznostima i antologijskim replikama i hitovima legendarnog Caneta. Dakako, poštovaoci i ljubitelji zvuka ove „čistokrvne rok mašine“, što se već decenijama unazad kotrlja i gazi sve pred sobom „na pruzi za jug“, nisu ostali uskraćeni za sat vremena vrhunskog muzičkog užitka, ali je, sa druge strane, bar tako utisak veli, razgrlaćeni Cane već odavno prerastao festivalsku atmosferu i koncept u kom ne bi bio prvi, jedini, i jedan-na-jedan sa svojom vernom i sve vremešnijom publikom.

 

 

Za nezaboravan kraj još jednog godišnjekoncertnog novosadskog vatrometa pobrinula se ekipa hrvatskih majstora, koja je put Novog Sada krenula iz obližnje prestonice smeštene „zapadno od Gajnica“. Koliko god im se spočitavalo koketiranje sa muzičkim trendovima i smišljeno odstupanje od izvorno-pankerskog zvuka, sa ciljem da „marketinški omađijaju“ nadolazeće trendove i generacije, Hladno pivo je, i ovog puta, pokazalo da je, bez svake sumnje, jedan od najplodnijih i najupečatljivijih bendova u regionu, te jedan od najsmislenijih, najglasovitijih i najneodoljivijih muzičko-životnih „projekata“ sa ovih prostora. „Supermen“ je još jednom pokazao da ume da se razgalami kad besmisao sa svih strana napadne i da je spreman da i te kako lupi šakom o sto kako bi ostao „taj čovek“ u očima generacija koje su stasavale uz „šamare“ i ostale đakonije iz garaže nikad pripitomljenog Mileta Kekina i njegove zagrebačke družine.

 

 

Dakako, „nije sve tako sivo“. Bar dok je Koncerta godine, ovakvog kakav već šesnaest godina traje i kakav će, nadajmo se, trajati i za one koji još nisu prohodali. Uprkos sitnijim organizacijskim propustima, poput nedovoljnog broja mobilnih toaleta, manjka točilica za pivo, te nestanku istog tog piva, i to, ironično, upravo usred nastupa pomenute pivopijsko-pankerske ekipe sa „asteroida 442“. No, neka nešto ostane i zlim jezicima.

Long live, Koncert godine!

 

Duško Domanović

 

Više fotografija sa koncerta pogledajte OVDE ili u albumu ispod teksta. 

Oceni vest:
15
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • zoli

    pre 1256 dana i 3 sata

    bilo je nezaboravno odavno se nisam tako lepo proveo!!!

    Oceni komentar:
    0
    3
  • Jelena

    pre 1256 dana i 3 sata

    Kako uopste mislish da rok muzika moze dobiti neku buducnost, kada si propustio I da POMENES (bar usput) bend koji je nastupio prvi, kao pobednik takmicenja za novu nadu, Putrid Blood.

    Znamo svi da ljudi vole najpoznatije, ali bar mozes da podrzis nekoga ko se tek probija....!

    Oceni komentar:
    0
    11
  • zmau

    pre 1255 dana i 20 sati

    Kako bre "već šesnaest godina traje" ? Ja sam slušao koncert godine u Spensu decembra devedesetčetvrte. A ni taj nije bio prvi u istoriji.

    Oceni komentar:
    2
    1
RHMZ gradsko groblje bez struje štrand Vreme u Novom Sadu policija novosađani isključenja struje JKP Vodovod i kanalizacija jkp lisje klinika za ginekologiju i akušerstvo servisne informacije betanija raspored sahrana novi sad sahrane vremenska prognoza novi sad Republički hidrometeorološki zavod Elektrodistribucija Novi Sad servisne informacije novi sad Futog Petrovaradin javno komunalno preduzeće vodovod i kanalizacija isključenje vode bez vode novosadsko porodilište Isključenje struje jkp novosadska toplana novorođenčad bebe elektrovojvodina