PREDLOG ZA PUTOVANJE: Istanbul, grad u kom koplja ukrštaju Istok i Zapad 

Turski megalopolis satkan je bogatom istorijom, a deli se na azijski i evropski deo. Šetnja kroz Istanbul je naporna, ali i veličanstvena, jer je teško u svega nekoliko dana videti sve, od Plave džamije, preko Aja Sofije, do Hipodroma, Basilika cisterne, Topkapi palate. Turista ne može da se opredeli šta mu je lepše. 

Put i smeštaj

Razne turističke agencije u ponudi imaju posetu ovom velelepnom gradu, a cena aranžmana je od 150 do 180 evra za tri dana. Oni koji neće da idu preko agencije i žele duže da ostanu, imaju mogućnost da putuju direktnom linijom, preko Balbussa, čiji su polasci iz Srbije u nedelju i sredu, dok se povratak iz Istanbula odvija svakog utorka i petka. Povratna karta je 80 evra. Iz Novog Sada za Istanbul se autobusom kreće sredom u 13.30, u Istanbul se stiže u jutarnjim satima, a dužina putovanja zavisi od čekanja na granicama.

Smeštaj možete rezervisati putem sajta booking.com ili nekih sličnih platformi, a budući da je ponuda zaista bogata, nema potrebe za rezervacijom jer ćete sigurno naći slobodnu sobu po povoljnoj ceni i po samom dolasku u grad.

Za prenoćište treba izdvojiti oko 20 evra bez doručka ili oko 25 do 30 evra sa doručkom.

Cena taksija u Istanbulu spada u jeftinije, s obzirom na to da se gradom vozi preko 20 hiljada taksi vozila. Iako imaju početnu tarifu, sa taksistima možete da se cenjkate pa da vas vožnja od pola sata izađe oko 10 evra. 

Šta treba videti i posetiti

Aja Sofiju i Plavu džamiju spaja park sa fontanama, gde se nalaze i tri stuba – zmijski, donešen iz Delfa koji simbolizuje pobedu nad Persijancima, a ujedno je i najstariji antički grčki spomenik na tlu Istanbula, Egipatski obelisk donešen iz Luksora u IV veku kao i stub cara Konstantina VII. 

Bazilika Cisterna ili "potopljena palata" kako je nazivaju Turci, je antička podzemna cisterna  koja je služila kao rezervoar pitke vode i snabdevala je vodom centar vizantijskog Carigrada.

Tu je i Topkapi palata, sagrađena u XV veku od strane sultana Mehmeta II Osvajača (Fatiha), a koja je blizu 400 godina bila sedište Otomanske imperije i rezidencija turskih sultana. Palata je pretvorena u muzej u kom je verodostojno dočarana nekadašnja moć i bogatstvo Otomanskog carstva. Ovde se nalazi i jedan od najdragocenijih i najvećih dijamanata od 86 karata, čuveni "kašikči" koji je dobio ime po prosjaku koji ga je našao na periferiji Istanbula, a trampio ga je za tri kašike i ne znajući o kakvom blagu se radi. 

Tu su još i neke od najvećih relikvija hrišćana, skelet šake Jovana Krstitelja u zlatnoj rukavici kao i delić njegove lobanje, ali i brojne relikvije muslimanskog sveta kao što su sveti plašt proroka Muhameda, pečat, pramen njegove kose, otisak stopala u kamenu, Kuran i drugi spisi. 

U starom evropskom delu može se videti još puno toga – Valensov akvadukt, kompleks Univerziteta, Bajazitova kula, čuvena Sulejmanija, jedna od tri najveće džamije u Turskoj. U njoj je sahranjen sultan Sulejman i Hurem, ali i arhitekta džamije čuveni Mimar Sinan. 

Ako vam vreme dozvoli, posetite i nekadašnju crkvu Svetog Spasa u provinciji Horu, danas poznatu kao Karije muzej. 

S obzirom na to da je Istanbul smešten na Bosforu koji spaja Crno i Mramorno more, lepo je da se prošeta i duž Zlatnog roga. Duž obale su smeštene autentične četvrti grčka – Fener, jevrejska – Balat i turska – Ejup. U ovom delu grada nalazi se još jedan kuriozitet Istanbula a to je bugarska pravoslavna crkva Svetog Stefana koja je jedina na svetu "sagrađena" od livenog gvožđa. Tu su prelepa Prinčevska ostrva, neizostavno krstarenje Bosforom, vidikovac Čamlidža na azijskoj strani, Beglerbeg palata, Bebek, Ortokaj džamija. 

S druge strane, Istanbul je i haotična džungla, posebno na asfaltu koju najbolje oslikava saobraćaj. Pravilo crvenog svetla na semaforu kod njih se ne poštuje previše, a neretko u tri trake paralelno voze četiri automobila, dok između njih proleću skuteri i trotineti. Jedni drugima sviraju i odmahuju rukama, te se čini kako je na putevima u Istanbulu glavno saobraćajno pravilo da brži, veći i bezobrazniji ima prvenstvo prolaza. 

Takođe, u ovom gradu prepliću se različiti načini življenja jer, s jedne strane može da se ugleda potpuno prekrivena žena koja hoda iza svog muža, a s druge – moderna i evropski orijentisana. Naime, za stare delove grada poput Sultanahmeta i Bayazita karakterističan je tradicionalan način odevanja, dok se u modernim, poput Taksima i Leventa, oseća svetska atmosfera. 

Kafane i restorani

Istanbulu ne manjkaju ni kafane a, osim turista, glavni gosti su uglavnom muškarci koji ispijaju kafu, čaj ili pivo, uz obavezno pušenje nargile. Ispijanje kafe i pušenje nargile deo je turskog običaja, kafa i čaj nisu samo piće, već ritual koji se prenosi s kolena na koleno. 

Kafa se servira u bakarnim džezvicama i poslužuje u malim šoljicama, dok se čaj dobija u malim čašama. Usluga u restoranima je "na nivou" i svi su vrlo ljubazni te se utrkuju ko će prodobiti više gostiju. Kebapi, šiš kebapi, musake, baklave, kadaifi, specijaliteti od patlidžana, piletina i jagnjetina samo su delić gurmanske ponude. 

Dućani

Istanbul karakterišu dućani, pregršt robnih kuća, bazari, kiosci i ulični prodavci, kao i roba boljeg i lošijeg kvaliteta, s potpisom marke, ali i odlične kopije. U Turskoj se možete cenkati, ali postoje radnje u kojima to nije moguće. Negde su cene istaknute, dok na drugim mestima tek na upit dobijete odgovor koja je cena. Ovde turisti kupuju na Laleli čaršiji jer je povoljna. Stiče se utisak da je Istanbul grad koji čini oslonac turske ekonomije, jer se trećina ukupnih sredstava sliva u budžet iz ove metropole.

Cene hrane i garderobe

Kada su u pitanju cene hrane, obrok u restoranu koji ne spada u kategoriju previše skupih može da se proba po ceni od 3 do 10 evra. Kada je u pitanju hrana u restoranima srednje kategorije obrok za dvoje uz salatu nude po ceni od oko 16 do 20 evra. 

Cene u marketima se razlikuju, u zavisnosti od dela grada, odnosno od toga da li se kupuje u supermarketu ili lokalnoj piljari. Tako mleko staje od pola do jednog evra, hleb je oko 0,35 do 0,50, a domaći sir (1kg) – od 5,50 pa naviše. 

U buticima je garderoba znatno skuplja nego na gradskim trgovima, pa tako farmerke prosečno koštaju oko 40 evra, dok je za letnju haljinu potrebno izdvojiti oko 25 evra. Patike su oko 60 evra, dok muške cipele koštaju oko 50 evra. Na bazarima i pijacama širom grada, cene krzna, nakita i kožnih jakni mogu da budu i do tri puta niže nego u Srbiji, ali morate da upotrebite metodu cenkanja. Vlasnici tezgi na Kapali čaršiji uvek početnu cenu čine višom, zbog kirije koju plaćaju, ali se nakon pregovaranja, ona znatno snižava. 

Ukratko, Istanbul je magičan i egzotičan grad koji vredi posetiti.

Foto i tekst: Ljiljana Natošević Milovanović