PREDLOG ZA PUTOVANJE: Posetili smo Ljubljanu, grad zelenila, istorije i ljubaznih domaćina

Zbog produženog vikenda mnogi Novosađani su prethodnu nedelju iskoristili za putovanje, te su i reporteri našeg portala iskoristili priliku da otputuju u Sloveniju, za koju kažu da je jedna od najčistijih zemalja na svetu.

Ekipa Novosađana bila je smeštena u jednom seoskom domaćinstvu u Cerknu, čiji su vlasnici mladi bračni par sa troje dece. Oni, sem što se bave seoskim turizmom, uzgajaju i organsko voće i povrće, a u okviru domaćinstva imaju i krave, kokoške i guske koje se hrane isključivo organskim biljem, što je i preduslov da budu ucrtani u kartu turizma.

Inače, cerkljanska regija ima bogatu kulturnu i prirodnu baštinu. Beskonačne zelene doline među strmim gudurama, nepreglednim šumama i sunčanim platoima. Iz ovog lepog krajolika, na svega sat i po vremena vožnje nalaze se Bohinjsko, odnosno Bledsko jezero, koja odišu bujnom prirodom, a koju meštani ljubomorno čuvaju.

Ipak, Ljubljana je nešto što ostavlja poseban utisak na svakog koje je poseti prvi ili 101 put. Emona, Laibach ili Lubiana – sve su to nazivi za glavni grad  Slovenije. Prostire se na svega 160 kvadratnih kilometara, ali zato ima veoma bogatu istoriju, prelepu arhitekturu i pun je zelenila. Ulice  ispunjene su kafićima, barovima i restoranima gde turisti mogu da istraže lokalnu kuhinju i upoznaju se da njihovom nacionalnom kuhinjim i vinima.

Cene u restoranima i kafićima su identične ovim u Novom Sadu, dok su cene hrane i slatkiša za oko 50 centi do evro jeftinije, posebno u trgovinskim lancima Lidl i Spar.

Inače, za Ljubljanu su vezane i mnoge legende u vezi sa zmajem, koji je i glavni simbol ovog grada. Po jednom od predanja, zmaja je ubio Sv. Đorđe i zato, kada uskim ulicama krenete uzbrdo, dolazite do brda iznad grada, gde se nalazi i Crkva Sveti Đorđe, koji je i zaštitnik Pirana. Do crkve se penje uskim i strmim kaldrmisanim ulicma u kojima su smeštene prodavnice raznih suvenira, kafići i prodavnice nakita od murano stakla.

Na Ljubljanski dvorac koji je smešten na brdu iznad grada, a koji je star oko 900 godina, Slovenci su posebno ponosni. Ukoliko su grupne posete, karta staje šest evra, a uz nju vam dodele i vodiča, koji vam na vrlo interesantan način opisuje šta se gde nalazilo. Do dvorca može da se ide peške, a za one koji nemaju kondiciju, tu je i uspinjača.

Vidikovac i bedemi dvorca daju najlepši pogled na skoro čitav grad, dok se u dvorcu nalazi muzejska izložba o slovenačkoj istoriji, muzej lutaka, kao i brojne istorijske sobe, ali i sala za video prezentacije pod nazivom Virtualni dvorac. Ovde se nalazi i kafić, noćni klub i dva restorana, a ujedno se održavaju i kulturni događaji, kao i projekcije filmova na otvorenom pod nazivom “Film pod zvezdama leti”.

Sem dvorca, mogu da se posete odnosno vide i druge znamenitosti, a jedna od njih jeste svakako most Tromostovje, koji je podeljen na tri mosta. Interesantan je podatak da svaki most ima svoju priču, a prema legendi, pekari  koji su varali svoje mušterije u pogledu kvaliteta hleba, bili su bacani u ledenu Ljubljanicu, dok se narod okupljao da to gleda.

Najpoznatiji je, svakako, Zmajev most, koji je ukrašen statuama ovog mitskog bića i predstavlja odličan primer arhitekture secesije koja je procvetala na prelazu u 20. vek. Izgrađen je između 1900. i 1901. godine i bio je prva armiranobetonska konstrukcija u Ljubljani i jedan od najvećih mostova te vrste u Evropi.

Tu se nalazi i centralni Prešerenov trg, okružen veličanstvenim zgradama, poput Franjevačke crkve. Tu se održavaju razni karnevali i koncerti.

S obzirom na to da je Slovenija puna zelenila, trebalo bi spomenuti i ljubljanski park Tivoli, koji se nalazi u centru i predstavlja najveći park u zemlji. U njemu su smešteni teniski tereni, teren za mini-golf, fontane, ribnjaci i nekoliko dečijih  igrališta. U središnjem delu parka je smeštena Jakopičeva promenada, gde se tokom cele godine održavaju izložbe fotografija.

Valjalo bi posetiti i Katedralu Svetog Nikole, koja se prvi put spominje 1262. godine. Vrlo su interesantne i Nacionalna galerija Slovenije, Gradska kuća, ali i stari vojni zatvor, čiji su zidovi sada prekriveni umetničkim delima, ali rešetke još uvek stoje.

Naš zaključak je da Slovenci zaista treba da budu ponosni na ono što imaju, grade i čuvaju, a nama Novosađanima ne preostaje ništa drugo nego da se ugledamo na njih.