Problemi sa smrdibubama i ove jeseni, kako ih se rešiti

Ivan Aleksić, dr biologije iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, potvrdio je da i ove jeseni imamo najezdu smrdibuba, i to invazivne smeđe mramoraste vrste.

On je kazao da je skoro svaka smrdibuba koju vidimo ta invazivna vrsta i da ih treba ukloniti.

– Ovih drugih i nema toliko, po gradu ih skoro uopšte nije ni bilo sve dok se nije pojavila ova mramorasta vrsta, koja je po Evropi počela da se širi od 2007. godine – priča dr Aleksić za “Blic”.

Ta druga poznata je kao smrdljiva greta, dok je smrdljivi martin domaća vrsta.

Smrdljiva greta je poreklom iz jugoistočne Azije, a za to što se nastanila kod nas odgovoran je ljudski faktor.

– Ljudi su doprineli njenom raseljavanju trgovinom, uvozom ukrasnih biljaka iz tog područja. Njihova jaja se ne mogu prepoznati, čak ni sanitarne i druge inspekcije. Teško da sva roba može da se pregleda i uvek se provuče nešto. A i turistima kada putuju, mogu da se zavuku u prtljag i tako slučajno stignu u područje koje ranije nisu nastanjivale. Nađu pogodno tlo i onda se šire – objašnjava Aleksić.

U svetu inače postoji više od 40.000 vrsta smrdibuba, od čega oko 4.000 vrsta živi kod nas.

Najčešći je i najpoznatiji smrdljivi martin, odnosno kupinova stenica. Kod nas postoji odavno.

To je domaća, zelena smrdibuba koja odavno obitava kod nas, a smrdljiva greta ili mramorna smrdljiva buba, poljoprivredna je štetočina. Hrani se sa preko 100 biljaka, ali je bezopasna po ljude, odnosno ne prenosi nikakve zarazne bolesti, piše “Blic”.

Smrdljiva greta ima bele pege sa strane i na antenama, malo je veća od ovih naših i nema baš previše prirodnih neprijatelja.

I smrdljivom martinu i smrdljivoj greti odgovara toplo vreme, a u ovo doba kad se temperature spuštaju kreću u potragu za toplim mestom gde bi se sklonile i lakše prezimile, zbog čega uleću u stanove.

Prema rečima stručnjaka, ono što je karakteristično za njih jeste da u slučaju kada se osećaju napadnuto, ukoliko ste ih malo jače stisnuli i zgnječili, ispuštaju karakterističan i vrlo neprijatan miris. Ono što predstavlja otežavajuću okolnost je da ih ima svuda gde ima zelenila.

Aleksić objašnjava da ove smrdibube nisu opasne po ljude, ali jesu poljoprivredne štetočine jer se hrane biljnim sokovima. Uzimajući u obzir da napadaju plodove voća, povrća i druge biljke, njih moraju suzbijati poljoprivredne službe koje se bave suzbijanjem štetočina.

Građanima se najčešće savetuje da na vrata i prozore postave mrežice kako bi se sprečio njihov ulazak u objekte u kojima borave ljudi.

– S obzirom na to da se one zavlače i praktično kada nađu pogodno mesto gde će prezimiti, jedinke koje prve dođu fermonima vuku ostale, tako da se na jednom mestu može naći čak i nekoliko hiljada jedinki. Ono što mi možemo učiniti je da ih mehanički čistimo, jer one ne ulaze u rojevima, kao komarci i muve, tako da moramo pojedinačne jedinke da uklanjamo ili usisivačem ili a neki drugi način – zaključio je Aleksić za “Blic”.

Naučnici kažu da postoje i biljke kojima se možemo zaštiti od njih, a to su beli luk, nana i čili paprika. Ako se ipak pojave u vašem stanu, uhvatite ih uz pomoć ubrusa ili toalet papira i pustite ih da se vrate u prirodu.

Podsećamo, u našoj zemlji ne postoji prirodni neprijatelj za smrdibubu, a iz Kine odakle je došla putem transporta, uništava je prirodni predator.

Na društvenim mrežama takođe možete naći savete kako da je se rešite, neki preporučuju kombinaciju vode i sirćeta, drugi sode bikarbone i vode, a treći surutku. Imate li vi neki provereni savet?