Prof. dr Aleksandra Novakov Mikić, ginekolog: Vrhunska edukacija zahteva i velike žrtve

Prof. dr Aleksandra Novakov Mikić, ginekolog: Vrhunska edukacija zahteva i velike žrtve

Doktorka veoma predana svom poslu, veliki stručnjak i, pre svega, čovek. Učiniće sve da pomogne koliko god je u njenoj mogućnosti kada je u pitanju trudnoća ili bilo koji drugi ginekološki problem – ovim i sličnim rečima, žene u Novom Sadu opisuju našu današnju sagovornicu.


Razgovarala:
Lljiljana Natošević Milovanović


Ona je supspecijalista perinatologije i redovni je profesor novosadskog Medicinskog fakulteta. Aleksandra Novakov Mikić rođena je u Novom Sadu, gde je završila osnovnu i srednju školu, kao i Medicinski fakultet. Diplomirala je, a na istom fakultetu odbranila je i magistarsku tezu kao i doktorsku disertaciju iz oblasti perinatologije, baveći se temom dužine grlića materice i procenama ishoda indukcije porođaja.

Osim u rodnom gradu, školovala se u Španiji, Sjedinjenim Američkim Državama, Mađarskoj i Velikoj Britaniji, a supspecijalizaciju iz fetalne medicine završila je na Kraljevskom koledžu u Londonu, gde je od 1997/1998 godine radila u prestižnom Harrisbirthright Centre for Fetal Medicine i u Fetal Medicine Centre, sa čuvenim profesorom Kiprosom Nilolaidesom koji je vodeći stručnjak u oblasti fetalne medicine.

Nakon povratka iz Londona, posvetila se istraživanjima u polju perinatologije, kao i edukaciji ginekologa i akušera iz cele Srbije i Vojvodine u okviru projekata Sekretarijata za zdravstvo i socijalnu politiku – "Registar anomalija u Vojvodini". Bila je angažovana kao ekspert u okviru međunarodnih projekata organizacija "Save the children" u edukaciji stanovništva u polju trudnoće, kao i projekta Evropske unije – edukacije lekara u polju ultrazvučnog skrininga hromozomopatija u prvom trimestru, u toku koga je edukovano na desetine lekara Srbije.

Bila je upravnica Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine od 2007. do 2011. godine, a od 2008. do 2011. godine bila je i članica gradskog Veća zadužena za zdravstvo.

Dobitnica je brojnih priznanja i diploma, a članica je domaćih i inostranih udruženja iz oblasti ginekologije i učesnik u nacionalnim i pokrajinskim stručnim komisijama iz oblasti medicine i visokog obrazovanja. Autorka je četiri priručnika i pet monografija nacionalnog značaja, te više od dve stotine naučnih radova. Organizatorka je nekoliko kurseva iz oblasti prenatalne dijangnostike. Nosilac je tri pokrajinska projekta i istraživač u nekoliko republičkih i međunarodnih projekata i kliničkih studija. Udata je, majka dvoje dece.


U kom delu grada ste odrasli i kako je proticalo vaše detinjstvo?

- U najranijem detinjstvu odrastala sam na Limanu 2, a posle toga samo se preselili u deo grada oko Beogradskog keja. Išla sam u Osnovnu školu “Đura Daničić”, a sećanja iz đačkog doba su najviše vezana za zimu odnosno za klizanje na Sajmištu, pod otvorenim nebom, uz onaj nezaobilazni čaj posle klizanja. Nijedan čaj više nikada nije bio tako divan. Leti je to, naravno, bio Štrand, onaj deo pre mosta, dok još nije bilo mosta…a i kasnije, samo je trebalo navići se. Mnogo smo vozili bicikl, istraživali delove grada udaljene od kuće… Bilo je to divno i nezaboravno detinjstvo.

"Organizacija je najbitnija u životu – jedino se tako sve može postići"


Jeste li od početka znali da želite da upišete baš medicinu ili je bilo i nekog dvoumljena?

- Bilo je dvoumljenja i nije, sve zavisi kako se gleda. Želela sam da studiram engleski i do poslednjeg momenta sam se dvoumila između medicine i engleskog jezika i na kraju se nisam ni odlučila, upisala samo i jedno i drugo. Tada nije bilo direktne prolaznosti, a pošto sam išla u Medicinsku školu “7 april”, morala sam da polažem ne samo prijemni za medicinu, nego i prijemni na Filozofskom fakultetu, a pre toga još i diferencijalne ispite iz engleskog. Ali, ljubav prema engleskom je pobedila sve i ja sam upisala paralelno medicinu, kao i engleski i nemački.


S obzirom na to da ste bili odličan student, s prosekom 9,74 – jeste li imali vremena za izlaske?

- Aposlutno. Na vreme kreneš, sve isplaniraš, uradiš sve za fakultet, pa onda posle ima vremena i za izlazak. Mada, nije se baš toliko izlazilo kao danas. Pre svega, izlazili smo ranije, leti nekad i preko nedelje, ali zimi uglavnom samo vikendom. Organizacija je najbitnija u životu, jer se jedino tako sve može postići.



Odakle potiče vaša ljubav prema medicini, odnosno ginekologiji?

- Medicina je jako, jako široka – može se mnogo toga – ima bazičnih nauka, pa pretkliničkih, koje su most između bazičnih nauka i kliničkih disciplina, do kliničkih, a one opet mogu biti internističke ili hirurške orijentacije. Do samog kraja možeš da razmišljaš, možeš da otkrivaš nove i zanimljive stvari i na kraju se odlučiš. Dvoumila sam se između radiologije i ginekologije. Ali, izgleda da sam i tu spojila dve grane, najuži krug interesovanja i vokacije mi je imidžing u ginekologiji i akušerstvu odnosno ultrazvuk.

"Drži vas to što imate cilj – naučiti sve i to od najboljeg"

Školovali ste se u Španiji, Sjedinjenim Američkim Državama, Mađarskoj i Velikoj Britaniji. Supspecijalizaciju iz fetalne medicine završili ste na Kraljevskom koledžu u Londonu. Tamo ste čak i radili. Ipak ste se vratili u Srbiju i započeli uspešnu karijeru zašto?

- Bilo mi je jako važno da dobijem najbolje moguće obrazovanje iz grane koju sam odabrala, a na celom svetu najbolje mesto u tom momentu za fetalnu medicine bilo je, a i danas je u samom vrhu, Kraljevski koledž u Londonu, odnosno Odeljenje za fetalnu medicinu – samo zato što je tamo profesor Kipros Nikolaides, vizionar fetalne medicine. Edukacija je vrhunska, ali su i žrtve velike što znači da ne postoji slobodno vreme, posvećenost je potpuna i apsolutna, a drži vas to što imate cilj – naučiti sve i to od najboljeg.
Ipak, porodica i ljubav su prevagnuli da se vratim – budući suprug, roditelji, sestra – i nikad, nikad se nisam pokajala. Ostala sam u kontaktu sa većinom kolega sa kojima sam tamo radila i bar jednom godišnje idem na okupljanja koja organizuje profesor Nikolaides, tako da sam u stalnom kontaktu sa izvorom informacija.

Koji od ovih gradova vam je ostao u najlepšem sećanju?

- Od svih gradova u kojima sam boravila, bilo poslovno ili privatno, definitivno bih izdvojila London. U stvari, dugo sam mislila da je to najbolji grad na svetu. Ali, ako bih sada, u ovom životnom dobu birala, pre bih se odlučila za Rim. Mirniji je, bolja je klima, sve je bliže…


Koliko se studiranje u inostranstvu razlikuje od onog u Srbiji kada je o medicini reč?

- Bez obzira gde studirali, to je samo početak, samo baza za sticanje osnovnih saznanja, sa manje ili više uspeha. Naš model se više zasniva na “ex katedra” podučavanju, gde profesor predaje, a studenti slušaju, to je i nemački model. Engleski model je više interaktivan, student diskutuju, od njih se da diskutuju, više se aktivno učestvuje. Mislim da bi nama značajno koristilo kada bismo razvijali taj pristup – da su student aktivniji, da postavljaju pitanja, dovode u pitanje izrečeno, daju svoja mišljenja… a bez bojazni da će zbog toga imati problema. To bi bilo vrlo podsticajno i za profesore, značilo bi da stalno moraju da “brane” predavanja, što vodi ka kontinuiranim inovacijama i širenju sopstvenog znanja.

"I mi imamo šta da prenosimo kolegama iz inostranstva"


Prenosite li znanje stečeno u drugim zemljama i na svoje studente i mlađe kolege?

- Trudila sam se da prenosima na studente dok sam bila na Medicnskom fakultetu, a sada radim sa mladim kolegama koji su na specijalizaciji iz ginekologije, kada žele više da rade na svojim znanjima iz polja ultrazvuka. Moje trenutno interesovanje, iz koga imam i najviše predavanja širom sveta je primena lasera u terapiji stres inkontinencije urina i različitih ginekoloških problema. Poslednjih nekoliko godina to je tema koja zaokuplja stručnu ginekološku javnost i predavala sam na različitim stručnim skupovima u Moskvi, Beču, Amsterdamu, Istanbulu, Kijevu.. predstavljala naša iskustva. Dakle, i mi imamo šta da prenosimo kolegama iz inostranstva, nije samo uvek jednosmerno.

ODLAZAK MLADIH LEKARA U INOSTRANSTVO: "Očajna sam zbog toga i mislim da je jako, jako strašno što se taj trenad nastavlja i dalje – mi zaista moramo misliti na to šta će biti za pet ili deset godina. Ta deca nisu srećna što moraju da idu…sad se polako javljaju pitanja i onih koji su otišli posle fakulteta devedesetih, moje generacije – roditelji su stari, poboljevaju, oni ne mogu uvek da dođu da im pomognu…veliki su to i teški emotivni lomovi. Bilo bi divno da ne moraju da idu. Ali, život je jedan i ako se ovde ne obezbede normalni uslovi, naravno da će ići. Jako tužno" – zaključuje naša ovonedeljna sagovornica.


Vidite li nekog mlađeg kolegu ili koleginicu kao svog naslednika i zašto?

- Postoji jedna koleginica – posvećena, vredna, ambiciozna, sjajno govori jezike…mislim da će biti odlična! Ne bih sada otkrivala o koje je reč, ali verujem da će se uskoro čuti o njoj.

Kada ste se vratili iz Londona posvetili ste se istraživanjima u polju perinatologije. Da li nam nešto detaljnije možete ispričati o tom projektu?

- Perinatologija nije projekat, to je jedna grana onog što se ranije tradicionalno zvalo “akušerstvo”, a danas se pod tim tradicionalnim nazivom uglavnom podrazumeva porodiljstvo…perinatologija se jako razvila i postoje različite grane ovog polja koje se prepliću – maternalna medicina, koja je neka vrsta interne medicine u trudnoći, i koja se bavi problemima majke u trudnoći, perinatologija, koja brine o rizičnim trudnoćama i plodu, i kombinacija – fetomaternalna medicina, koja se bavi i plodom i majkom. Danas imamo mnogo veće tehničke mogućnosti nego ranije i daleko detaljnija saznanja o tome kako pomoći u trudnoćama koje imaju problem, bilo da je reč o majci ili da se radi o plodu.

Bili ste angažovani kao ekspert u okviru međunarodnih projekata organizacija “Save the children”. Edukovali ste kolege, o čemu se tačno radi?

- Projekat “Save the children” obuhvatao je edukaciju stanovništva, a projekat EPOS organizacije, pri Evropskoj uniji, obuhvatao je edukaciju lekara širom Srbije o ultrazvučnom skriningu hromozomopatija u periodu izmeđju 11. i 14. nedelja trudnoće. Mnogo lekara je tada edukovano i ta vrsta skrininga zaživela je na svim našim prostorima.


Bili ste upravnica Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine od 2007. do 2011. godine. Šta biste rekli o tom periodu?

- Mesto upravnika je velika čast – raditi na organizaciji i podizanju nivoa usluge sa svojim kolegama sa kojima ste učili i od kojih ste učili je ogromna odgovornost. Svi zajedno smo se trudili da nivo zdravstvene usluge bude što viši, da donosimo novosti i uključujemo ih u svakodnevni rad, boreći se istovremeno sa problemima svakodnevnog rada. Zajednički trud i kolegijalnost je uvek ključ rešenja.

"Zajednički trud i kolegijalnost uvek su ključ rešenja"


Mnogi smatraju, a posebno pacijentkinje da ste učinili puno pozitivnih stvari za Betaniju, uveli ste i neke novine. Šta konkretno?

- U to vreme smo u okviru projekta EU dobili aparata za određivanje određenih hromona u okviru skrininga hromozomopatija u prvom trimestru, pa su se stekli uslovi za pružanje kompletne usluge, zaokruženje kompletnog skrininga – biohemijskog i ultrazvučnog. Osnovan je Zavod za fetalnu medicinu, napravili smo Konzilijum za anomalije ploda, uveli fetalnu ehokardiografiju, osnovana je Komisija za maligna oboljenja u ginekologiji… Divno je bilo i mnogo se radilo, teško je svega se setiti. To su sve normalne, uobičajene stvari u današnjem radu Klinike, ali je tada trebalo napraviti svaki taj korak ka novom.



Od 2013. godine uspešno vodite svoju Polikliniku “Novakov”. Šta je Vaše polje ekspertize?

- Od kad sam se, davne 1998. godine vratila sa edukacije iz Londona, posvetila sam se prenatalnoj dijagnostici – usavršavanju detaljnog ultrazvučnog pregleda ploda i utvrđivanju stanja bebe. Usavršavanje je dalje, tokom godina, teklo u pravcu učenja detaljnog pregleda srca bebe - fetalne ehokardiografije, u Beogradu i Londonu, te neurosonografije – pregleda bebinog mozga. Medicina, pa i moje polje ekspertize, zahteva stalno usavršavanje i veliku posvećenost, i vremena i energije – mnogo čitanja, praćenja novosti, uvođenja novih tehnika… Nema napretka bez posvećivanja.

"Za lepu sliku treba nam saradnja bebe"


Prvi ste u Novom Sadu uveli 3D i 4D ultrazvuk u vašu ordinaciju. Šta zapravo oni predstavljaju i po čemu se razlikuju od “običnog” ultrazvuka?

- Kod trodimenzionalnog (3D) i četvorodimenzionalnog (4D) ultrazvučnog pregleda se, pomoću kompjutera, pravi slika koja prikazuje bebu u tri dimenzije, a, ako se radi o četvorodimenzionalnom pregledu, gde je četvrta dimenzija vreme, beba se može videti baš onako kako trenutno izgleda. Uglavnom se na ovaj način najbolje vidi lice bebe, a moguće je pregledati i sve površinske promene na bebi. Za ovaj pregled, međutim, beba mora biti u dobroj poziciji i mora biti odmaknuta od zida materice ili posteljice, ne sme imati ništa ispred sebe, a količina plodove vode mora biti optimalna – za lepu sliku treba nam saradnja bebe!

 

KOME SE PREPORUČUJE TRETMAN LASERSKOG PODMLAĐIVANJA VAGINE: "Porođaji, protok vremena, dejsto gravitacije – sve to doprinosi da intimni delovi, posebno vagina, nemaju čvrstinu koju su imali u mladosti. Laser, svojim svetlosnim i toplotnim efektom deluje na kolagen, učvršćujući zidove vagine, uz stvaranje novog kolagena, što dodatno pojačava efekat. Indikacija za lasersku terapiju je – sem podmlađivanja vagine, i prevencija spuštanja bešike, ali i terapija već spuštenog prednjeg zida vagine i bešike, te nevoljno oticanje urina pri stresu – smejanju, kijanju, skakanju. U menopauzi, kao i kod žena koje su imale karcinom dojke i uvedene su u menopauzu hemoterapijom, laserska terapija pomaže kod suvoće vagine. Terapija je neinvazivna, nije bolna, traje oko pola sata i nakon terapije se odmah može vratiti svojim svakodnevnim obavezama", objašnjava doktorka Novakov Mikić.


Inovatorka ste mnogih stvari iz oblasti medicine i ginekologije. Zato je vredno napomenuti da u svojoj ordinaciji imate program intimne estetike. Kako su Novosađanke prihvatile ovaj laserski zahvat?

- Ovo polje je u poslednjih pet godina od stidljivog pojavljivanja na ponekom kongresu estetike, do toga da je jedno od najtraženijih. Naš tim se okrenuo neinvazivnoj intimnoj estetici – laserskoj terapiji nevoljnog oticanja urina, podmlađivanju vagine, terapiji suvoće intimnih delova…U zavisnosti od indikacija laser se kombinuje sa PRP terapijom – plazmom bogatom trombocitima, te hijalurinom. Sve ove terapije su vrlo inovativne i efikasne.

"Polje intimne estetike postalo je jedno od najtraženijih"


U vašoj ordinaciji se radi i laserska terapija ožiljka od epiziotomije. Zašto se ona preporučuje?

- U nekim slučajevima kada epiziotomija ne zaraste dobro i stvori se ožiljak, on može da smeta – zateže pri sedenju, boli tokom seksualnih odnosa i pri intimnoj nezi, u nekim slučajevima čak ih i potpuno onemogućava. U tim slučajevima savetuje se laserska terapija ožiljka, tokom koje se deluje na sam ožiljak, koji popušta i postaje mekši, kao i na okolno tkivo, odakle kreće stvaranje novog kolagena i remodelacije staog kolagena, smanjuje ožiljak i povećava elasticitet tog dela vagine i međice.


Kako se radi laserska terapija ožiljka od epiziotomije?

- Laserska terapija ožiljka od epiziotomije radi se jednostavnim dejstvom lasera na sam ožiljak, duž njega, kao i kod laserskog uklanjanja ožiljaka na telu, nakon čega se prelazi na ostatak tkiva, u širini od oko 3 do 4 cm, čime se pospešuje regeneracija tog dela.



Pored uspešnog posla, supruga ste i majka dvoje dece. Kako uspevate da uskladite poslovne obaveze sa porodicom?

- Oni su jedino što je stvarno i zaista važno. Kako se posle posla približavam kući, sve postaje lakše, a kada zatvorim ulazna vrata za sobom, sve je kako treba. Što bi rekao Balašević – “kad dođem kući tu si ti, i tu će tvrđavicu malo teže srušiti…”. Ključ za usklađivanje je organizacija. Pomna organizacija. I razumevanje, dogovaranje…


Planiraju li vaša deca da krenu maminim stopama?

- Zaista ne znam, to pitanje bi trebalo da postavite mojoj deci. Nisam od onih roditelja koji smatraju da deca uvek i pod obavezno moraju da krenu stopama jednog od roditelja.

"Nisam od onih koji smatraju da deca pod obavezno moraju da krenu stopama jednog od roditelja"


Šta radite u slobodno vreme? Imate li neki hobi?

- Kada imam slobodnog vremena obožavam da se družim sa najdražima, a to su moja porodica i moji prijatelji. Takođe, dosta šetam i volim da čitam.


Autorka ste četiri priručnika i pet monografija od nacionalnog značaja i preko dve stotine naučnih radova? Nađete li slobodno vreme za čitanje i koje knjige vas najviše privlače?

- Najviše volim istorijske knjige i knjige koje se bave socijalnim temama – priče o porodicama, određenim epohama, istraživanjima načina ponašanja i života ljudi iz prethodnih vremena.


Šta biste poručlili mlađim kolegama i koleginicima?

- Borite se, nemojte se predavati. Ma kakvi izazovi bili, držite se struke.

Oceni vest:
23
4

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • dragan

    pre 120 dana i 18 sati

    Bravo za izbor!

    Oceni komentar:
    1
    12
bez vode novosadsko porodilište koncert JKP Vodovod i kanalizacija dunavska sonata betanija bez struje udžbenici Srbija muzička omladina novog sada havarija na vodovodu štrand horoskop zdravlje Kać Petrovaradin Spens novi sad vremenska prognoza novi sad bebe stanovi novosađani dunav isključenja struje tajne horoskopa vremenska prognoza novorođenčad Isidor Bajić elektrovojvodina MUP