Prof. dr Đurđa Kerkez i prof. dr Milena Bečelić Tomin: Tretman otpadnih voda smanjuje zagađenje i širenje zaraze

Prof. dr Đurđa Kerkez i prof. dr Milena Bečelić Tomin: Tretman otpadnih voda smanjuje zagađenje i širenje zaraze

U susret "Evropskoj noći istraživača 2020", koja će se održati 27. novembra u virtualnom okruženju, u narednim danima ćemo porazgovarati sa našim istraživačima i učesnicima ove manifestacije o temama i problemima od značaja za širu javnost.

Naše današnje sagovornice su prof. dr Đurđa Kerkez i prof. dr Milena Bečelić Tomin sa Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine na Prirodno matematičkom fakultetu u Novom Sadu i rukovodioci projekta WasteWaterForce.

Suočavajući se sa posebnim izazovom XXI veka – širenjem zaraze Kovid 19 i težnjom stručnjaka i naučnika da zarazu spreče – šira javnost, kao nikad do sad, ima mogućnost da se upozna sa tim kako teče jedan naučni proces na globalnom nivou. Oslanjajući se na prethodna znanja i naučna dostignuća, upoznajući se sa složenosti problema kako se domaći naučnici nose sa ovim velikim izazovom?

− Kada su u pitanju otpadne vode, do sada su objavljeni podaci i naučni radovi na međunarodnom nivou u kojima se Kovid-19 povezuje sa otpadnim vodama na više načina. Najjednostavnija veza je veća količina produkovanih otpadnih voda kao posledica primene preventivne mere sprečavanja širenja zaraze, a koja podrazumeva veću i češću higijenu. Sa druge strane, interesantno je istraživanje publikovano u jednom od naučnih radova čiji rezultati mogu pomoći u otkrivanju širenja ovog virusa i to analizom ribonukleinske kiseline u gradskim otpadnim vodama. Ujedinjene Nacije upozoravaju na mere opreza u onim zajednicama u kojima se ne prečišćavaju otpadne vode obzirom da se bakterije, virusi, uključujući i Kovid-19 mogu širiti kroz fekalno-oralni put. Tragovi Kovid-19 pronađeni su u otpadnim vodama širom sveta, u SAD, Evropi (Finska, Holandija, Švedska, Švajcarska) i Izraelu. Smatra se da se monitoringom otpadnih voda može doprineti razumevanju veličine zaraze i preduzeti mere predostrožnosti. U kratkoročne ciljeve borbe protiv pandemije svakako treba uvrstiti podizanje nivoa znanja o vezi između otpadnih voda i Kovid-19 kao i razmenu znanja na nacionalnom i međunarodnom nivou o istom. Promovisanje dobre prakse i ulaganje u održivo upravljanje otpadnim vodama uključujući i alternativne, ekonomski isplative sisteme tretmana otpadnih voda uz odgovarajuće sanitarne uslove u onim krajevima u kojima nije u potpunosti izgrađen kanalizacioni sistem, što je takođe deo ovih mera. Da napomenemo, izgradnja kanalizacionih sistema se i inače, u normalnim uslovima, u našoj zemlji i zemljama EU, izražava kao indikator tj. mera reakcije društva na poboljšane uslove života i zdravlja stanovništva. Srednjoročni i dugoročni ciljevi bi svakako trebali da obuhvate ulaganja u istraživanja i projekte koji bi vodili boljem razumevanju veze između Kovid-19 i otpadnih voda, što očekujemo da će slučaj biti i u našoj zemlji.

 


Netretirane komunalne i industrijske otpadne vode su ključni izvori zagađenja površinskih i podzemnih voda. Na koji način bi trebalo unaprediti tretman otpadnih voda i time sačuvati jedan od najvažnijih resursa?

− Ukupan predloženi broj uređaja za prečišćavanje gradskih otpadnih voda u našoj zemlji je 359. Od tog broja, potrebna je izgradnja četiri uređaja za veće gradove u našoj zemlji koji doprinose oko 42% u ukupnom emitovanom zagađenju. Izazov u primeni alternativnih načina prečišćavanja su, čini nam se, manja naselja, do 15.000 stanovnika, za koje će biti potrebno čak 255 manjih uređaja za tretman otpadnih voda. Brojne nove tehnologije kao i unapređene postojeće tehnologije tretmana industrijskih otpadnih voda se danas pojavljuju na tržištu. Danas, jedan od trendova u razvoju održive ljudske zajednice predstavlja ispitivanje najbolje strategije recikliranja korisnih supstanci iz ostataka koji nastaju prečišćavanjem otpadnih voda, uklanjanje onih materija koje su posledice savremenog načina življenja kao i korišćenje prečišćenih otpadnih voda kao resursa. Jedan od izazova predstavlja upravljanje atmosferskim i otpadnim vodama u gradovima u vreme naglih meteoroloških promena. Činjenica je da je najveće količine otpadnih voda potiču od velikih izvora zagađivanja, međutim, ono što je takođe bitno, su otpadne vode ostalih preduzeća koja posluju. Naime, u Republici Srbiji 2016. godine od ukupnog broja registrovanih preduzeća, 95% su bila mikro, mala i srednja preduzeća, pri čemu je po procentu učešća u ukupnom broju preduzeća prerađivačka industrija bila na drugom mestu. Pretpostavka da je količina ispuštene otpadne vode značajno manja u odnosu na velika industrijska postrojenja svakako ne podrazumeva da je njihov kumulativni uticaj mali, posebno imajući u vidu njihov teritorijalni raspored (značajno veći broj raspoređen na severu u odnosu na jug Srbije). Jaz između akademskog, istraživačkog i zahteva poslovnog sektora (kada su u pitanju industrijske otpadne vode) je još uvek dosta velik. Posmatrajući sve oblasti naučnog istraživanja, Srbija je aktivna i uspešna u brojnim pozivima za projekte u programu EU (Horizont 2020, EUREKA, COST) i NATO programu "Nauka za mir i bezbednost" što bi trebalo da smanji raskorak između razvoja nauke i primene naučnih istraživanja između Srbije i mnogih evropskih zemalja. Nadamo se da će projekti finansirani od strane Fonda za nauku i Fonda za inovacionu delatnost biti pomoć na ovom putu i doprineti iznalaženju brojnih tehnoloških rešenja tretmana otpadnih voda koji će biti osnova za finansiranje.



Da li očekujete da će vaš projekat u narednih pet godina unaprediti stanje u oblasti zaštite životne sredine i tretmanu otpadnih voda u našoj zemlji?

− Danas, Republika Srbija veoma kaska za evropskim zemljama u pogledu zaštite životne sredine i po pitanju uređenosti sektora voda. Unapređenje ove oblasti je stoga veoma značajno, naročito uz integraciju zelenih održivih tehnologija, što će omogućiti držanje koraka sa svetskim trendovima. Poslednju deceniju je, posmatrajući na internacionalnom nivou, obeležio veći interes za zaštitom voda (monitoring, kontrola, razvoj novih tehnologija neophodnih za tretman vode i otpadnih voda, programi prevencije zagađenja, reciklaža i ponovna upotreba, razvoj institucija i učešće javnosti). WasteWaterForce projekat će u svom  istraživačkom delu obraditi unapređene procese tretmana otpadnih voda koristeći alternativne i ekološki prihvatljive materijale nove generacije, a takođe ukazaće na mogućnost upotrebe solarne energije u ove svrhe. Takođe, uključiće i razvitak jednog vida HUB-a, jedinstvene platforme za naučnu i širu publiku koja će obuhvatiti naučne domete u polju tretmana otpadnih voda, pružiti ekspertizu, poboljšati razmenu podataka i ubrzati saradnju. Cilj je da se uspostavi dijalog između stručne i šire javnosti, jer je integracija i razmena znanja prvi korak u pogledu očuvanja vodnog resursa. HUB će služiti kao mesto susreta svih zainteresovanih strana sa ciljem da se unapredi sektor otpadnih voda, kao i zaštita životne sredine.

Oceni vest:
8
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan