Prof. dr Dragan Ivanov: Autofagija je čudesan, preventivno-terapijski mehanizam koji je utkan u svakog čoveka

Prof. dr Dragan Ivanov: Autofagija je čudesan, preventivno-terapijski mehanizam koji je utkan u svakog čoveka

O jednom od najpopularnijih pojmova u nutricionizmu razgovaramo sa doktorom kojem je i Novak Đoković poklonio poverenje

Proces autofagije poslednjih godina sve češće se pominje u medijima, i to u kontekstu očuvanja zdravlja i podizanja imuniteta, ali i kao svojevrsna dijeta kojom ćete se jednom zauvek rešiti gojaznosti. Oduvek su se stvarali mitovi oko dijeta i u prvi plan stavljale parole poput "Smršajte lako za samo dve nedelje" ili "Pilule za mršavljenje koje će vam promeniti život". Vreme je da prestanemo da verujemo u bajke i potrudimo se oko svog zdravlja, primenjujuću savete medicinskih stručnjaka. Činjenica da je 2016. godine japanski biolog Josinori Osumi dobio Nobelovu nagradu za medicinu, za otkriće mehanizma autofagije, dovoljno govori o ovom procesu.

Koje namirnice bi trebalo da konzumiramo, kako da rasporedimo obroke, koliko vremena treba da prođe između njih, ali i kakve aktivnosti će dodatno pospešiti ovaj proces i doneti dugoročni boljitak našem organizmu, sa čitaocima portala Moj Novi Sad, podelio je prof. dr Dragan Ivanov.


Šta je zapravo autofagija?

– Autofagija je zaista čudesan, preventivno-terapijski mehanizam, koji je utkan u svakog čoveka i koji ima zadatak i mogućnost da prepozna ono što je loše u našem organizmu. Slikovito rečeno, on prepoznaje smeće, odnosno defektne ćelije, nenormalne i nefunkcionalne strukture, mutirane ćelije i patološke mikroorganizme, i ne samo što prepoznaje nego vrši odstranjivanje i reciklažu i omogućava da se stvori nova ćelija i dodatna energija. U procesu autofagije vrši se najdublje i najtemeljitije čišćenje našeg organizma, tako što on detoksikuje i čisti samoga sebe. Mi se kupamo i čistimo naše telo spolja, vršimo detoksikaciju i čišćenje stomaka, digestivnog sistema i jetre, ali najdublje i najvažnije čišćenje jeste čišćenje koje se vrši uz pomoć autofagije. Njeno otkrivanje ukazalo je ljudima da možemo da budemo daleko zdraviji, da mnoge bolesti možemo da sprečimo i da pomognemo u iscelivanju. 

Kako se aktivira proces autofagije?

– Mi recimo imamo usisivač kod kuće, koji treba da čisti naš stan i održava higijenu u njemu. Da bi on radio svoj posao moramo ga uključiti u struju i pritisnuti dugme. Tako i mi imamo u sebi mehanizam koji se zove autofagija, ali moramo znati kako da ga uključimo. Proces autofagije se uključuje kada ne jedemo 12 do 16 časova. Kod onih koji su istrenirani i koji je praktikuju duže vreme, ona će se već uključivati nakon 12 sati, a kod onih koji tek počinju trebaće i do 16.

Kako to izgleda praktično u svakodnevnom unosu hrane? 

– Ujutru, recimo između osam i devet časova treba doručkovati, što više. Ručamo negde oko tri, četiri sata i do sutra ujutru ne jedemo. Neko ima takav životni stil da ustaje ujutru u šest sati, pa onda on može da jede do pola sedam, ruča oko podne, ponovo jede oko pet i onda će mu se atofagija aktivirati sutra ujutru do sedam. Ako neko radi težak fizički posao može, naravno, da ima tri obroka ali da taj poslednji obrok bude najlakši, da se sastoji od voća, salate ili nekih namirnica koje stimulišu autofagiju.


Koje to namirnice stimulišu autofagiju?

– To su određene lekovite biljke i hrana: ruzmarin, žalfija, origano, limun, grejp, narandža, kafa od cikorije, koren cikorije, zeleni čaj, crno grožđe, borovnica, kurkuma, đumbir, ren, zova, brusnica, crni luk (što je ljutkastiji, to bolje), maslina i maslinovo ulje, kokos i kokosovo ulje, gljive. Pored ove hrane, autofagiju povećava fizička aktivnost i to ona koja dovede do zamaranja i znojenja, a aktivira je i tuširanjem toplo-hladnom vodom, pre svega u jutarnjim satima.

Od kakve hrane treba da se sastoje naši obroci?

– Noću se naš organizam odmara, i da bi se ujutru mozak i mišići aktivirali treba im energija. Nju vam daje doručak. Idealan izvor energije jesu prirodni ugljeni hidrati, oni koji potiču iz meda, voća, celog zrna žitarice. Uz njih treba da dodamo i orašaste plodove – jedna šaka je prava mera. Možemo unositi mleko, biljno mleko, jogurt, kefir, mladi sir, bareno jaje, integralni hleb i biljne namaze – avokado (posebno je fantastičan za mlade i za sportiste), humus i kokosovo ulje. Treba izbegavati masne sireve, kajmak, pavlaku i buter. Nakon doručka pravimo pauzu od pet sati i za to vreme želudac će da svari unetu hranu, odmoriće enzime i kiselinu za sledeći obrok. 

Voda se ne pije za vreme jela i neposredno posle jela, već je najbolje pola sata pre obroka, kao i 45 minuta ili sat nakon jela

– Ručak je najbolje da počne salatom, što šarenijom, zato što ona sadrži enzime koji će ubrzati proces varenja one hrane koju bi trebalo da unosimo u toku ručka, a to su namirnice koje sadrže proteine. U sastav ručka treba da uđu mahunarke, i to sve vrste: pasulj, grašak, sočivo, boranija, leblebija, kinoa, kikiriki. Treba da uđe i povrće, integralne žitarice, gljive, krompir, kupus, kelj, karfiol, brokoli. Oni koji jedu meso, onda neka ga unose za ručak, a ne doručak i večeru, a uz njih idu barena jaja i mlečni proizvodi koje smo već pomenuli. U periodu neunošenja hrane mogu da se unose voda i nezaslađeni čaj. Voda se ne pije za vreme jela i neposredno posle jela, već je najbolje pola sata pre obroka, kao i 45 minuta ili sat nakon jela. 


Zašto?

– Da bi varenje u želucu počelo, hlorovodonična kiselina treba da se izluči, da postoji određena kiselost u želucu. Mi sipamo vodu za vreme jela, razblažimo kiselinu i varenje se zaustavi. Organizam mora ponovo da stvara novu hlorovodoničnu kiselinu, a za to mu treba energija, krv. Krv se uzima iz mozga, iz mišića i onda oni gube na snazi, jer dva puta rade isti posao. I ne samo to, da bi se varenje u želucu obavljalo, temperatura hrane treba da bude 37 stepeni, a mi ne pijemo vodu te temperature, već hladnu. To znači da opet mora da dođe krv da zagreje sadržaj želuca. Zato mi posle jela ne možemo da se koncentrišemo, jer se krv iz mozga i mišića povlači u stomak.

U prevenciji kojih bolesti se koristi autofagija, a u kojim slučajevima treba da je uključimo kao deo terapije?

– Pre svega u prevenciji i terapiji gojaznosti, zatim čuvene insulinske rezistencije i hiperinsulinemije. Insulinska rezistencija je savremeni problem i uzrok je mnogih drugih bolesti, pre svega šećerne bolesti, gojaznosti koja ne može da se razreši, ciste na jajnicima, poremećaja menstruacije, steriliteta, kod muškaraca pad testosterona, hipertenzije, ima učešća u autoimunim bolestima, ekcemima, dermatitisima i smatra se da doprinosi nastanku malignih bolesti. Samim tim, prevenirajući i lečeći insulinsku rezistenciju i gojaznost, prevenirate i lečite mnoge druge bolesti. Posebno je značajna i u prevenciji tumorskih obolenja zato što prepozna nenormalnu ćeliju koja je mutirana i tumorska, onda je organizam razgrađuje, reciklira i od raspadnog materijala radi dve stvari: stvara na tom mestu mladu i zdravu ćeliju, a od onog materijala koji je energetski izgrađivao tumorsku ćeliju, stvara ekstra energiju. Kao rezultat toga, umesto tumorske, dobijamo zdravu ćeliju i dodatno gorivo, zahvaljujući kome imamo više snage u toku dana, pa će i naš mozak i mišići bolje raditi.

Autofagija dovodi do podmlađivanja organizma i usporavanja procesa starenja

– Masne naslage, aterosklerotske naslage na zidovima krvnih sudova takođe se u toku autofagije razgrađuju i samim tim se lumen krvnog suda proširuje, protok krvi biva bolji i naslage koje su kompromitovale protok krvi i kiseonika do vitalnih organa, se očiste tako da organizam daleko bolje radi. U procesu autofagije prepoznaje se ćelija koja je malo ostarela i ne radi kako treba, pa se zameni mladom ćelijom, samim tim možemo reći da autofagija dovodi do podmlađivanja organizma i usporavanja procesa starenja. Javljaju mi se pacijenti iz celog Balkana i govore kako jedu istu količinu hrane, koju drugačije raspoređuju i prave pauzu od 16 sati u noćnim satima, i tako gube na telesnoj težini a imaju više energije. Oni koji se bave sportom, shvatili su da nakon procesa autofagije imaju veću izdržljivost i mogu veći fizički napor da iznesu. Zato je Novak Đoković napravio intervju sa mnom, kada je počeo da primenjuje ovaj stil ishrane.


Kome je ne preporučujete?

Ne preporučujem je trudnicama, dojiljama, deci u pubertetu i pothranjenim osobama. Osobe koje su na insulinu mogu da praktikuju autofagiju, ali striktno pod nadzorom svog doktora. Oni koji imaju šećernu bolest, a koji su na tabletama, mogu i trebalo bi da praktikuju autofagiju. Takođe, osobe koje imaju neko maligno obolenje i koje idu na hemoterapiju, trebalo bi u konsultaciji sa doktorom da formiraju obroke, kontrolišu krvnu sliku i telesnu težinu. Sve je lek i sve je otrov. Lek je ako razumno primenjujemo i doziramo kako treba određene terapijske mehanizme, pa i autofagiju, a otrov ako primenjujemo na neodgovarajući način. Ako je koristimo u cilju smanjenja telesne težine, treba da izračunamo koja je naša idealna težina i kada je postignemo, samo da je održavamo. Atofagija ne treba da nas gurne u pothranjenost, da budemo iznureni, malaksali i deficitarni u nekim hranjivim materijama. Ako je koristimo na pravi način, kao rezultat toga dobićemo dubinsko čišćenje tela, podmlađivanje našeg organizma, veću količinu energije, prevenciju i terapiju određenih zdravstvenih problema. 

Oceni vest:
23
6

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan