Prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske: Brinuti o čistoti grada znači isto što i brinuti o čistoti misli

Prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske: Brinuti o čistoti grada znači isto što i brinuti o čistoti misli

U susret 2021. godini, u kojoj Novi Sad postaje Evropska prestonica kulture, sa uglednim novosadskim profesorom razgovaramo o kulturnim sadržajima i kulturi uopšte, značaju Matice srpske, Novom Sadu nekad i sad...

Dragan Stanić (alijas Ivan Negrišorac, kako glasi njegovo pesničko ime) rođen je 31. maja 1956. u Trsteniku. Osnovnu školu završio je u Sirigu, gimnaziju i Filozofski fakultet u Novom Sadu, odsek Jugoslovenska književnost i srpskohrvatski jezik. Na istom fakultetu zaposlen je kao profesor od 1997. godine, a za predsednika Matice srpske izabran je 2012. godine. Do sada je objavio deset zbirki poezije, četiri drame i roman. Dobitnik je prestižnih nagrada poput Žičke hrisovulje, Nagrade Društva književnika Vojvodine, Zmajeve nagrade i drugih.


Iako ovde niste rođeni, ceo život ste proveli u Novom Sadu. Šta su, po Vašem mišljenju, simboli Novog Sada?

– Novi Sad je moj grad. To je prvi grad koji sam percipirao kao grad i sve ono što sam naučio o gradu, naučio sam u Novom Sadu. Ono što mogu da kažem jeste da je Novi Sad grad po meri čoveka. Još kao gimnazijalac i student sam zaključio da je najbolji grad onaj koji mi omogućuje da ga, kada se završe noći provedene u diskoteci, prepešačim za 45 minuta. Recimo da iz Petrovaradina, gde je bio "Točak" nekada, dođem do Železničke stanice gde sam stanovao.


Kakav je bio Novi Sad Vaše mladosti?

– Pamtim Novi Sad iz ranih šezdesetih godina, kada je Detelinara bila skoro odvojena od grada, kada je Satelit bio potpuno odvojen, kao što podrazumeva i sam naziv satelit. Tih godina su bioskopi eksplodirali kao fenomen. Pamtim jako dobro tapkaroše ispred, masu ljudi, popularne filmove, pojavu Arene, finog repertoara na Tribini mladih. Tada je bila popularna štrafta. Moja generacija se počela skupljati, zadugo, sve do početka osamdesetih godina, na potezu preko puta Banovine. To je i Đorđe Balašević opisao u jednoj pesmi na komičan način, ali to zaista jeste bilo tako. Mi smo se šetali od jednog kraja do drugog, od zgrade Apoteke, odnosno, radija, pa do kraja, gde počinje Dunavski park. Tu se moglo videti mnogo ljudi iz sasvim različitih ambijenata, svi su dolazili na jedno mesto.

Volim što Novi Sad ume da oslušne sopstvenu tradiciju i da je zabeleži u nazivima ulica


Šta se promenilo na bolje?

– Novi Sad ima razvijene funkcije jednog ozbiljnog grada. Imati univerzitet u Novom Sadu je sjajna stvar, ogranak SANU-a, više crkava koje daju poseban duh. Vrlo je lepo što je zadržana tabla tamo gde je bila Grčka škola. Volim što Novi Sad ume da oslušne sopstvenu tradiciju i da je zabeleži u nazivima ulica. On ima veliko kulturno pamćenje i možda mu to daje najviše šarma jer to utiče i na ponašanje ljudi. Novosađani treba da budu svesni te kulturne tradicije i da žive sa njom, negujući je i postavljajući neke obrasce ponašanja koje ljudi koji dođu grad moraju da nauče da poštuju.



Kulturni život našeg grada je veoma raznovrstan. Kakva je uloga Matice srpske u njemu?

– Ona je ogromna i to ne samo u Novom Sadu nego i na čitavom srpskom prostoru. Ta uloga se očitovala u mnogim presudnim istorijskim situacijama od doseljenja Matice srpske 1864. godine. To je učinilo da se srpski intelektualci okupljaju oko jedne institucije i da u nekim presudnim trenucima imaju gde da se posavetuju. Izuzetno značajni pojedinci, poput Tihomira Ostojića, Vase Stajića su donosili novi duh u ustanovu, unoseći reformu, nove ideje koje su trebale da obeleže budući intelektualni put. Dakle, Matica srpska je ostavila jake tragove u našem gradu, i po toj ustanovi je grad, između ostalog, prepoznatljiv i to ne samo ljudima koji pripadaju srpskoj kulturi, nego i mnogima u inostanstvu koji kad dođu i vide Maticu srpsku budu impresionirani.


Na čelu ove institucije ste osam godina. Na koje projekte ste posebno ponosni i koji su od vitalnog značaja?

– Postoji nešto što je u Matici tradicionalno zasnovano i to je u ovom periodu očuvano i u nekim segmentima ta delatnost je intezivirana. Izdvojiću tri ključne sfere. Jedna je razvoj enciklopedistike. Akademik Čedomir Popov, prethodni predsednik Matice srpske je učinio da počne sa izlaženjem Srpski biografski rečnik i da se utemelji Srpska encikopedija. Do sada su izašala četiri toma, sad radimo i peti. Srpski biografski rečnik izalazi takođe i izašlo je sedam tomova. Druga stvar je formiranje odbora koji treba da nam pomognu da sagledamo slojevito srpske kulture. Matica srpska je još u ranijem periodu formirala prvo Temišvarski odbor koji izučava kulturno nasleđe Srba u Rumuniji, pa je formirala Njegošev odbor da izučava srpsku kulturu u Crnoj Gori, a u poslednjih nekoliko godina mi smo formirali još dva odbora. Jedan je Krajiški odbor koji izučava zapadne prostore srpske kulture. Druga stvar koju smo uradili je formiranje Kosovskometohijskog odbora koji treba u ovim specifičnim okolnostima da pomogne našem svetu da prežvi na tom strašnom mestu. Istaći ću još jednu stvar, a to je dimenzija odnosa srpske kulture sa više stranih kultura. Mi smo organizovali vrlo zanimljiva istraživanja. Recimo, jedan projekat koji pokazuje odnose Indije i srpske kulture su apsolutno najvišega mogućega reda. Takođe, radimo na istraživanju srpske kulture sa drugim narodima i do sada smo objavili zbornik radova rusko-srpskih kulturnih veza, imamo drugu knjigu mađarsko-srpskih veza, prvu knjigu francusko-srpskih veza itd.


Na Filozofskom fakultetu predajete teoriju književnosti i kreativno pisanje poezije. Kakva je uloga književnosti danas ?

– Uloga književnosti danas je, što se medija tiče, naglašeno marginalizovana i cela ova medijska svest, doba u kojem živimo, nastoji da nam pokaže da se u književnosti ne dešava ništa značajno. Sad je na nama, samim piscima da pokažemo da to nije tako. Ja sam čvrsto ubeđen da nije. Mi moramo da budemo u prilici da stvaramo dela koja ozbiljno odgovaraju na izazove vremena u kom živimo, i da pokažemo na primerima dobrih pisaca koliko oni jesu iznikli u duhu vremena i koliko daju valjane odgovore.

Moramo da budemo u prilici da stvaramo dela koja ozbiljno odgovaraju na izazove vremena u kom živimo


Kakvi su studenti?

– Studenti su obično zainteresovani jer su upisali ono što vole, ali pošteno govoreći, ima i onih koji su zalutali. Ono što moram primetiti jeste da je sve manje razvijene čitalačke kulture kod novih genaracija. Zbog toga na jedan nov način radimo na svojevrsnoj popularizaciji književnosti, čak i na studijama. Mladi su isključivo vezani za internet i danas je ta vrste komunikacije dominantna. Treba dovoljno pametno i vešto da raditi sa decom tako da im ne poništimo njihovu prirodu, a da im unesemo sadržaje koji su im izostajali iz vidnog polja.



Izdvojte nam nekoliko Novosađana koji su nas najviše zadužili.

– Jako je veliki broj ljudi koji su sebe ugradili i u ovaj grad, prostor Vojvodine, ceo srpski prostor. Vi imate ono što je temelj srpske kulture, to je jako kod vojvođanskih Srba i kod Srba u Bosanskoj Krajni, i u Baniji, na Kordunu, u Lici, i u Crnoj Gori, Hercegovini, i na jugu Srbije, gde god hoćete, čak i van granica. Ono što je vezano za crkveni život, za folklornu tradiciju, to ima utemeljenje kod svih Srba ma gde oni živeli. To daje ozbiljnu osnovu za veru da srpski narod ne mora da brine za svoju budućnost ukoliko bude umeo da radi ozbiljno da tu budućnost gradi na zdravim temeljima svog opstanka.

Ono što je vezano za crkveni život, za folklornu tradiciju, to ima utemeljenje kod svih Srba ma gde oni živeli


I za kraj, recite nam na koji način mi možemo da doprinesemo razvoju kulture, opštem napretku?

– Možemo mnogo toga, a prvenstveno mi koji se bavimo kulturom treba da otvorimo pitanje koliko smo učinili, a nikad nismo dovoljno. Uvek može bolje, od nekih elementarnih stvari, tipa hoćemo li svi da naučimo da kutiju cigareta koju smo popušili bacimo u korpu za otpatke, da odvajamo novine od plastike, bacamo organske otpatke na posebno mesto. Dakle, od neke vrlo praktične stvari do najviših ideja. Brinuti o čistoti grada za mene znači isto što i brinuti o čistoti misli, emocija. Treba da biramo one segmente stvarnosti koji su dobri i korisni, a tu nam pozivanje na ono što je tradicija naše crkve i duhovnih tradicija sa ovih prostora jeste od velike pomoći. Kada se sve to udruži, mislim da možemo zajednički praviti budućnost našega grada, kulture, naroda, a da pri tom ne gubimo snagu u nekakvim izmišljenim sukobima i lažnim sporovima.


Razgovor vodila:
Marija Bjelica
Foto: Aleksandar Jovanović

Oceni vest:
14
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

betanija Isključenje struje bez struje elektrovojvodina astrologija skupština grada novog sada gradonačelnik Miloš Vučević sahrane novi sad horoskop raspored sahrana novi sad servisne informacije novi sad JKP Vodovod i kanalizacija dnevni horoskop štrajk poštara gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević klinika za ginekologiju i akušerstvo novosadsko porodilište Ledena Šuma novorođenčad bebe Elektrodistribucija Novi Sad bez vode pošte srbije vremenska prognoza isključenja struje zodijak raspored sahrana i ispraćaja jkp lisje horoskopski znaci isključenje vode