Profesor Vladimir Dimovski: Koliko je teško razumeti umetnost

Profesor Vladimir Dimovski: Koliko je teško razumeti umetnost

Profesor Vladimir Dimovski je dobro poznat učenicima određenih novosadskih škola. Karijeru profesora likovne nastave započeo je u gimnaziji „Isidora Sekulić“, a poslednjih deset godina deo je kolektiva Srednje škole za dizajn „Bogdan Šuput“. Pre nekoliko godina doktorirao je na odseku za Istoriju umetnosti u Beogradu, a nedavno je u Novom Sadu započeo zanimljivi ciklus predavanja „Razumeti umetnost“ posvećen širokoj publici.

Specijalno za portal mojnovisad.com porazgovarali smo sa profesorom Dimovskim sa ciljem da saznamo koliko je naša publika, kao i mlađa generacija učenika koji sada pohađaju srednje škole, uopšte spremna da razume umetnost.

Kako se rodila ideja za organizovanjem ovakvih predavanja?

Sve je to počelo je pre godinu dana kada su neki bivši učenici počeli da me zapitkuju postoje li šanse da održim neke časove i van škole, a bilo je tu i onih zainteresovanih za privatne časove iz istorije umetnosti. Za organizovanje ovih događaja najviše su zaslužna dva čoveka, a to su Đorđe Ranković i prof. dr Miša Ilić koji su zajedno sa mnom učestvovali u organizaciji i sponzorisali prva dva događaja. Na početku su sa svih strana dolazile informacije i predlozi. Obilazili smo razne prostore, ali nam se ova sala u Spensu učinila kao najbolja opcija, jer prima zaista puno ljudi. Uz to, Spens je jedno obeležje grada koje poslednjih nekoliko godina nema onakav kulturni značaj koliko ranije, a izuzetno mi je simpatično, jer me podseća na neka prošla vremena. Zato verujem da je i ljudima iz Sportskog i poslovnog centra bilo drago da se ovaka neka dešavanja održavaju kod njih.

Vaša predavanja su specifična i po tome što u njima učestvuje i simultani prevodilac koji sve ono što govorite prevodi i osobama sa slušnim problemima.

Istina je da je to pomalo neuobičajeno u Novom Sadu, jer za te ljude gotovo da nema sadržaja. Moja predavanja prevodi  Ana Ditrih, prevodilac u Savezu gluvih Novog Sada i izuzetno mi je drago zbog toga.

Mislite li da u gradu za ovakva dešavanja ima prostora? Koliko su institucije i ljudi od uticaja uopšte spremni da prihvate ovakve ideje?

Stava sam da bi mi ipak bilo najlakše da imam prihoda da ja sve to sam finansiram. Za organizovanje većih predavanja poput ovih koje ja radim ipak je potreban određeni budžet koji bi pokrio neke tehničke stvari kao što je, na primer, iznajmljivanje prostora i slično. Zato sam se odlučio za opciju primanja donacija putem sajta, u čemu mogu da sudeluju svi oni koji u mojim predavanjima vide potencijal i koji to finansijski mogu da podrže. Opet, iskreno verujem da događaji ovog tipa treba da budu dostupni svakome, i onima koji ne mogu da priušte donacije. Upravo iz tog razloga smatram da predavanja treba da ostanu besplatna.

Ko obično dolazi na Vaša predavanja?

Na predavanjima u proseku bude oko 270 ljudi, a pred prvo predavanje koje je održano u oktobru prošle godine oko trideset posetilaca je ostalo napolju jer nije bilo dovoljno sedišta. To je za mene bilo veliko iznenađenje. „Izvuklo“ me je to što više od deset godina unazad radim kao profesor. To znači da ja, u proseku, upoznam oko stotinjak ljudi godišnje. Zato sam od samog početka znao da ću naići na pozitivne reakcije i da će na premijerno predavanje doći dosta ljudi, ali izuzetno mi je drago što veći deo publike koja redovno dolazi čine lica koja po prvi put vidim. Ne postoje pravila vezana za to ko dolazi na predavanja. Ima i dece od desetak godina, pa i starijih građana. Moju publiku bukvalno čine oni „od 7 do 77“. Među ljudima koje poznajem to su uglavnom neki moji bivši đaci.

Na predavanjima se bavite jednom uskom kulturnom temom koja se ne može svrstati u neki „mejnstrim“ koji vada danas. Recite nam koliko je velik izazov privući širu publiku?

Smatram da je na ovakvim predavanjima bitno održati neki nivo koji je svima razumljiv, čak i posetiocima koji do sada nisu imali nikakvog dodira sa umetnošću. Ne želim da upadnem u tu neku „zamku“ da predavanja budu usmerena samo ka nekoj usko stručnoj i visoko školovanoj publici, i mislim da se većini posetilaca upravo to i sviđa.

Pretpostavljam da Vam je pri tome dugogodišnje iskustvo u nastavi u velikoj meri pomoglo?

Rad sa decom je interesantan po tome što većina učenika na časovima obično nije previše zainteresovana za gradivo, pa kao profesor moraš da se trudiš da im preko nekih zanimljivosti „podvališ“ neko novo znanje. Već sam se izveštio u tome da uvek tražim nekakve detalje koji se lako mogu povezati sa stvarima koja se dešavaju u društvu danas. To je neka ključna zamisao kojom se vodim i pomaže mi i kod ovakvih događaja. Zbog toga mi je izuzetno drago kada vidim da ljudi sa mojih predavanja izlaze sa nekom jasnom impresijom na licu.

Koliko je teško animirati te mlađe generacije koje se danas nalaze u školskim klupama?

U mojim razredima nemam nekih većih problema sa disciplinom. Normalno je da uvek ima onih  učenika sa kojima je teže raditi, ali mislim da sam pronašao neki modus po kojem im prilazim. Uopšte nisam strog i ne pravim probleme po pitanju ocena, jer sam shvatio da sa time ne možeš ništa da postigneš. Mislim da mnogi profesori greše u tome što lošije ponašanje učenika doživljavaju lično. To jednostavno nije tako. Ono na šta su svi učenici osetljivi su upravo ta neka lična pitanja, neke stvari sa kojima mogu da se povežu i o kojima imaju već izgrađeno mišljenje. Novac, društvo, ljubav, muzika, to su teme koje svi razumeju i na koje mogu da se nadovežu. To su te „karike“ koje često koristim u predavanjima. Ako pričam o ekspresionizmu, nadovezaću se na to da su umetnici koji su stvarali u tom periodu takođe živeli u užasno vreme u Nemačkoj, da su se vodili idejom „Dajte nam lepši svet, pa ćemo vam dati i lepše slike“, i to je nešto sa čime učenici mogu da se povežu i postanu prijemčivi. Ako pričam o dadaizmu, reći ću da je on u to vreme bio istinski pank, čisto da bih zaintrigirao njih nekoliko u razredu.  Ali, kao profesor, i ja njih moram da slušam. Ako se učenici zbog nečega žale ili glasno izjavljuju stavove o nekim stvarima, takve trenutke treba uhvatiti. Ne postoji tema koja ne može da se poveže sa umetnošću. Zato moram da budem spreman da nekim temama priđem izokola ne bih li učenika zaintrigirao i tako mu „ubacio“ neku informaciju kada to ni ne očekuje. Iskustvo u školi mi pomaže jer me konstantno vraća na taj mentalni sklop i dragoceno mi je kada vidim kako neko impulsivno reaguje na novo stečeno znanje. Mi stariji već imamo izgrađene stavove o brojnim pitanjima, a kod tinejdžera je to potpuno drugačije.

Da li Vam je organizovanje ovih predavanja otvorilo vrata za neke nove poduhvate?

Nedavno su me pozvali da vodim tumačenje izložbe „Miroslav Kraljević i sledbenici“ u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog. Za sada sam održao jedno tumačenje, a sledeće se očekuje početkom februara.  Sticajem okolnosti, zadesilo se da to bude baš u isto vreme kada se održava i izložba radova Bogdana Šuputa u Kulturnom centru čiji sam koautor. Uz to, nedavno sam počeo da pravim i kratke informativne filmove o umetnosti koje objavljujem na svom Jutjub kanalu.

Još jedna zanimljivost je i to da ste organizovali i kulturno-umetničke ture po Beču.

Do toga je takođe došlo sasvim spontano. U školi se pojavio program za ekskurziju koji je uključivao i posetu izložbi Sezanovih radova u Beču. Tako sam došao na ideju da zajedno sa jednom turističkom agencijom organizujem jednu turu sa fokusom na umetnički program koji je tada bio aktuelan u tom gradu. Na putovanju smo tako posetili nekoliko bečkih galerija i muzeja. Imam tu sreću da radim sa Radetom Novakovim, vodičem koji je odličan u svom poslu i veoma sam zadovoljan rezultatom.

Nastavak predavanja u februaru 

Novi ciklus predavanja „Razumeti umetnost“ počeće krajem februara. Obuhvatiće umetničke epohe od ranog hrišćanstva, pa sve do rokokoa sa kojim će se ciklus završiti na leto. Sve informacije o događanjima koje organizuje profesor Vladimir Dimovski možete pratiti na njegovoj Fejsbuk stranici i oficijelnom sajtu.

Oceni vest:
14
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Mileta

    pre 670 dana i 8 sati

    Bravo Vlado !!!!

    Oceni komentar:
    0
    4
trg slobode novi sad gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević novosađani matična knjiga rođenih izložba betanija Vreme u Novom Sadu koncert Spens vremenska prognoza klinika za ginekologiju i akušerstvo atheist rap RHMZ horoskop Vreme u Srbiji porodilje novorođenčad koncert godine 2017 odbojka isključenja struje servisne informacije novi sad bez struje OK Vojvodina transfuzija krvi Republički hidrometeorološki zavod horoskopski znaci elektrovojvodina Isključenje struje bebe bez vode