Profesorke i studentkinje u tamburaškoj bandi

Profesorke i studentkinje u tamburaškoj bandi

Jedini ženski tamburaški sastav “La banda“ u Srbiji nastao u Novom Sadu okuplja devojke koje neguju dela strane i domaće muzike, te se ne rukovode klasičnim repertoarom već modernim zvukom i izvode različite žanrove: džez, sving, zabavnu i filmsku muziku...

U ženskoj tamburaškoj bandi ima studentkinja i diplomiranih biologičarki, farmaceutkinja… Sve njih povezuje ljubav ka tamburaškoj muzici koju neguju od malena. 
 
- Pre nekoliko godina smo se okupile, kako bi se fotografisale za novine i razgovarale s reporterkom zbog priče o ženama koje sviraju u tamburaškom orkestru. Tada smo došle na ideju da bi mogle svirati zajedno i promovisati tamburicu – kaže Milana Milanković koja svira prim tamburu.
 
Tako je tamburaški sastav "La Banda" iz Novog Sada osnovan u novembru 2013. godine. Osim netipičnog sastava, odlikuje ih i malo drugačiji repertoar, jer ne sviraju klasičnu tamburašku muziku na koju je publika navikla. 

 
 
 

- Naša ideja je da uz zvuke tamburaških instrumenata i bubnjeva, uplovimo u vode zabavne popularne, filmske i autorske muzike -  kaže Milana i napominje da devojke nikada nisu mislile da će s tamburom putovati Evropom, niti da će zarađivati od toga.

- Biramo repertoar i usklađujemo ga s vrstom nastupa. Uglavnom na početku sviramo zabavnu muziku, a nakon toga pred kraj i narodnu. Repertoar je različit i zavisi od države u kojoj sviramo. Recimo ukoliko nastupamo u Makedoniji pred kraj nastupa sviramo makedonsku muziku, a ukoliko smo u Bosni onda koncert završavamo sevdalinkama – kaže Milana.  
 
 
 

Publika, kako kaže naša sagovornica, uglavnom pozitivno reaguje kada na sceni ugledaju jedini ženski tamburaški sastav u Srbiji.  
 
- Generalno je malo žena koje sviraju tamburu. S druge strane kada nam treba zamena, malo nam je teže da je pronađemo, jer pored toga što treba da se uklopi sa nama, treba i svirački da nam odgovara. U Srbiji nema mnogo žena koje se bave tamburicom.  Mislim da taj instrument nije još uvek toliko popularan, a i mali je broj mesta gde bi deca mogla da uče da sviraju tamburu. Kada bi bilo više škola, devojčice bi se češće odlučivale da sviraju tamburaške instrumente -  kaže Milana.
 
Da je problema zbog malog broja žena prilikom zamene bilo, svedoči i Milica Lerić koja svira begeš. Naime kada je trebalo da zameni jednu od njihovih članica bilo je nedoumica da li će ona to i uspeti. Devojke su razmijšljale o tome da li će uspeti da dohvati gornji deo instrumenta jer im je kako kažu ostala u sećanju, kao sitna devojka. Međutim, Milica se odlično uklopila u žensku tamburašku priču.
 
- Svirala sam prim ili najmanji instrument i prešla sam na najveći. Sve je došlo na svoje iako na počektu nisam imala ni trzalice ni instrument. Na početku su mi muške kolege pozajmljivale begeš i tako je sve počelo. Beskrajno im se zahvaljujem – kaže Milica. 
 
 
 
 
 
Na putovanjima je bilo raznih dogodovština, a jednom prilikom tokom priprema za put u pomoć su im morali "priteći" vatrogasci i policija. 
 
- Trebali smo krenuti u Crnu Goru jer smo imali zakazan nastup. Nismo mogli da dobijemo na telefon jednu od naših članica. Bilo nam je čudno, jer smo se sve dogovorile i odjednom je nema. Nismo mogle ni u stan da uđemo, jer je bilo zaključano. Zvali smo vatrogasce i policiju, jer smo se uplašile. Oni su na kraju provalili u stan. Ispostavilo se da je naša članica zaspala, jer je bila premorena od posla i obaveza  – kaže Branka Biberdžić koja svira kontru. 
 
 
 
 
Kako ženska banda nije klasičan tamburaški orkestar, tako one ne uzimaju bakšiš. Ipak, kada žicom pogode u srca onih koji ih slušaju, "situacija ode u drugom pravcu". 
 
- Desilo nam se u Užicu da smo svirali vojvođansku pesmu "Ružo rumena", i da je devojka ostavila bakšiš na pultu. Bilo nam je neobično jer bakšiš ne primamo, ali je ona ostavila novac i bila presrećna što čuje tu numeru. Istovremeno kada smo bili u Nikšiću, odsvirali smo numeru "Nah Neh Nah" (Vaya Con Dios) i čovek nam je dao 100 evra – priseća se interesantnih situacija sa nastupa Branka.  
 
Devojke se sastaju nekoliko puta nedeljno u stanu upravo kod Milice koja ima begeš, najveći instrument, jer ga nije baš zgodno nositi s jednog kraja grada na drugi.
 
Komšije se kažu devojke ne bune, čak im pomažu ukoliko im je potrebna muška ruka za otvaranje boce vina. Ipak, kažu poštuju kućni red, te probe nisu kasno uveče. 
 
 
 
Toliko devojaka na jednom mestu kako tvrde i nije toliko teško uskladiti. Sve je stvar dogovora i dobre organizacije.
 
Devojke su učestvovale na raznim festivalima, a 2014. godine su na Tamburica festu osvojile specijalnu nagradu publike i nagradu za najbolju pesmu “U mom zagrljaju”, dok su na Starčevačkoj tamburici proglašene za najbolji orkestar, a tada su osvojile nagradu i za najboljeg instrumentalistu.  
 
 
 
 

Sava Vukosavljev okupljao žene tamburaše: Pre nekoliko decenija postojao je ženski tamburaški orkestar koji je brojao više od 20 devojaka. Sačinio ga je šezdesetih godina Sava Vukosavljev od studentkinja Više pedagoške škole gde je predavao muzičko vaspitanje. 

Oceni vest:
10
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

JKP Vodovod i kanalizacija servisne informacije groblje OK Vojvodina raspored sahrana novi sad betanija servisne informacije novi sad sahrane elektrovojvodina havarija na vodovodu lisje radosne vesti bez struje raspored sahrana i ispraćaja isključenja struje vremenska prognoza novosadsko porodilište novorođenčad opens 2019 Elektrodistribucija Novi Sad štrand jkp lisje almaško groblje hrana bez vode sahrane novi sad bebe Spens opens distrikt gradsko groblje