Prve novogodišnje čestitke, novosadske

Zabeleženo je da su se prve Novogodišnje čestitke pojavile u Engleskoj, negde u prvoj polovini XIX veka, a nedugo zatim ta moda se proširala i na ostali deo sveta. Kada je reč o Novom Sadu, od polovine XIX veka raznosači novina, poštari i dimnjačari imali su običaj da u stihovima čestitaju Novu godinu onima u čije su kuće zalazili. Obično su to usmeno govorlili ili su pesme štampali u vidu letaka ili na razglednici, deleći to svojim „mušterijama“, slanje poštom je bila ređa praksa.

Piše: Zoran Knežev, hroničar i publicista

Božić se najviše čestitao između dva rata, kada je bilo u modi slanje čestitki za Božićne praznike. Tek nakon Drugog svetskog rata ozbiljnije se pristupilo slanju čestitki za Novu godinu putem pošte, da bi kulminaciju dostiglo sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka. Sa pojavom mobilnih telefona i interneta ta praksa je kod Novosađana, kao i u celom svetu, naglo prekinuta i građani uglavnom danas čestitaju praznike putem SMS poruka. Ali vratimo se malo u prošlost Novog Sada i saznajmo kako je to nekada bilo...

Jedna od tako retkih poznatih i sačuvanih starih novosadskih čestitki je pronađena u časopisu „Sedmica“ za 1854. godinu. Autor pomenute čestitke bio je Arsenije Pajević „raznositelj Srbskog Dnevnika i Sedmice“, dnevnog lista i nedeljnog časopisa, koji su tih godina izlazili u Novom Sadu. Pajević je kasnije bio jedan od naših poznatih zadužbinara, a takođe je bio i poznati knjižar i za sobom je ostavio i nekoliko knjiga putopisa. Pisao je i stihove, a ovu njegovu novogodišnju čestiku prenosimo u celini:

Evo dragi gospodaru,

I Dnevnika i Sedmice,

Ko što sam ih dosad našo

I ove ću godinice.

Znaš kad crni oblak raspe

Strahovita svoja brela

Ja novine tebi nosim

Bez kaločna i ambrela.

Radoznalac, kada koriš

Rad bi znao iz novina

Šta tuđinsko gnjezdo radi,

Šta li tvoja domovina...

Ja pred tobom smiren stupam

Zle i dobre glase nosim...

Sad o Novoj godinici

Na čašicu vina prosim.

Pa mi sada nemoj reći:

„Čekaj sinko, čekaj samo

Znaj, svako te dobro znalo!

Da nerado mi čekamo“.