PSIHOTERAPEUTKINJA: Kako prebroditi prazničnu depresiju i potištenost 

Za većinu Novosađana praznici predstavljaju dane radosti, ali se kod sve više ljudi ovi dani pretvaraju u mini noćnu moru koju najčešće nazivamo praznična depresija.

Šta je to što neke naše sugrađane "tera" na ovakvo raspoloženje za vreme božićnih i novogodišnjih praznika, pitali smo Danijelu Živančević, specijalistkinju psihoterapije. Prema njenim rečima, okidači su uglavnom one situacije koje nas asociraju na neki događaj u prošlosti. 

– Doček Nove godine, Božići i slave su događaji koji nas prate od rane mladosti i povezani su sa kontekstom emocionalno bliskih ljudi, ali takvi događaji ne moraju uvek da budu nužno srećni. U realnim životima ljudi uopše nisu toliko srećni, ali mi to ne vidimo i potpuno nepotrebno pravimo sebi pritisak, upoređujući sopstvene živote sa reklamom ili nekim drugim ljudima. Okidači za neraspoloženje mogu biti i neusklađenost naših želja sa objektivnim mogućnostima da nešto imamo, kupimo, negde otputujemo ili budemo sa nekim – objašnjava Danijela. 

Kako kaže, svi ovi praznici većinu ljudi mogu da vrate u sećanje kada im je bilo lepo uz nekoga ko ih je je na bilo koji način napustio ili ostavio. Takva sećanja tada kod pojedinaca mogu da izazovu tugu, nostalgiju, žal za nekim drugim vremenima koja procenjujemo kao lepša, ali i sreću što su imali priliku u životu da prožive nešto lepo, bez obzira na to što je prošlo.   

– Život je živ, neuhvatljiv i čovek na događaje oko sebe reaguje raznim osećanjima i zato se treba prepustiti i osećati se onako kako je to za nas autentično. Stoga, pojedinim sugrađanima cela priča oko praznika može da bude izuzetno neprijatno iskustvo, a posebno u situacijama kada sami ostaju tokom praznika. Za neke je okidač i visok pritisak društvene sredine i prenaglašen imperativ da se u tim momentima mora biti deo neke grupe i slavlja. Čovek je na svakom koraku izložen propagadnim materijalom gde je sreća opisana isključivo u kontekstu neke socijalne grupe. Međutim, kada uđemo u dublju analizu ovih psiholoških poruka takve propagande, uviđa se da se sve svodi na potrošnju novca i kupovinu uglavnom nepotrebnih stvari. Društvo je zainteresovano isključivo za profit, a ne  za sreću ljudi. Tvorci velikih čarolija, veoma lukavo manipulišu unutrašnjim psihološkim potrebama i koriste ih zarad još većeg profita. Istina je da čovek jeste društveno biće i teži za povezanošću sa ljudima, ali to nikako ne mora biti onako kako se to od nas očekuje. Ukoliko se neko zaista oseća potpuno izolovano, onda je to dublji problem koji je prisutan u toku cele godine ili godina, a ne samo za vreme praznika – navodi naša sagovornica i ističe kako su praznici događaji kojima mi sami dajemo značenje i važnost.  

Zato Danijela ističe da bi predstojeće praznike trebalo da posmatramo kao dane u kojima imamo više vremena i dane koje bi trebalo iskoristiti na mnoge jednostavne i lepe stvari poput hobija. Upitana kako da prepoznamno "prazničnu depresiju" kod komšija, rođaka prijatelja, psihoterapeutkinja naglašava da blage oblike depresije nekada i lekari teško prepoznaju, jer depresija uglavnom ima  "više lica". To znači da dve različite osobe mogu da pokazuju različitu kliničku sliku, ali da je u tom slučaju uvek prenaglašen intenzitet i trajanje emocije, kao i mišljenje koje ima fokus na negativne pojave i nemogućnost da se uoče "obične" životne lepote. Zatim, tu je i oslabljena volja za svakodnevnim aktivnostima, kao i  poremećaj nagona.  

– Da bi prepoznali ova stanja kod ljudi, potrebno je da sa njima imamo iskren i otvoren odnos i da imamo uvid u njihov život... Neki znaci blage depresije su iscrpljenost i prenaglašen umor, zatim teškoće u obavljanju svakodnevnih zadataka ili bezvoljno obavljanje istih. Tu je i smanjena sposobnosti da se radujemo i uočavamo lepe stvari u svetu, pad interesovanje za ljude i povlačenje iz socijalnih aktivnosti. Tada se ljudi povlače u sebe i gube interesovanje za aktivnosti koje su nekada voleli. Naravno, sve ovo prate i loše raspoloženje, napetost i razdražljivost. Ovde je važno naglasiti da ovi simptomi moraju da budu visokog intenziteta i da traju u kontinuitetu najmanje dve nedelje i duži vremenski period i to svaki dan, da bi se dijagnostikovali blagi oblici depresije, što rade psihijatri – objašnjava Danijela.  

Ističe da bi zbog svega toga ipak opreznije govorila o pojmu "praznična depresija", jer se kod većeg broja Novosađana više radi o prazničnoj potištenosti, neraspoloženju, tuzi, nazadovoljstvu, nostalgiji za nekim starim vremenima. 

Kako se izboriti sa ovom situacijom 

– Nezadovoljstvo koje se oseća u danima praznika uglavnom ima svoj uzrok u neusklađenosti naših ličnih želja i mogućnosti da to i ostvarimo, a što se može ticati raznih oblasti – od finansija, preko porodice do prijatelja i ljubavi. Naime, tokom celog života čovek se trudi da u što većoj meri ostvari svoje potrebe iz navedenih oblasti. Nekada je više, a nekada manje uspešan u tome. Zato bi tokom  praznika trebalo da radi one stvari koje su mu dostupne u životu. Ukoliko se porede sa drugima uvek će napraviti više štete nego koristi. Ne samo tokom praznika, već inače u životu je važno naučiti da uočavamo lepe stvari oko nas i da ih volimo, s tim da ovde ne govorim isključivo o partnerskoj ljubavi. Ljubav prema poslu, hobiju, prirodi, životinjama, putovanjima, druženjima, muzici, čitanju, istraživanju, kuvanju i prema svemu lepom što nas okružujeje u osnovi je mentalnog zdravlja – zaključila je sagovornica portala Moj Novi Sad. 

Pročitajte šta je, uvek sjajna Zombijana nacrtala i napisala na ovu temu: