Putovanja - melem za dušu i um

Putovanja - melem za dušu i um

Susret sa nepoznatim predelima nas uvek vraća sebi i sopstvenoj zemlji.

Svakome bi trebalo odrediti da putuje, s vremena na vreme. Čak i više: da nikada ne zastane duže nego što je neophodno. Čovek nije drvo, i vezanost je njegova nesreća, oduzima mu hrabrost, umanjuje sigurnost. Zapisao je, u delu "Derviš i smrt", Meša Selimović. I pre i posle njega tvrdili su slično mnogi velikani od pera ili misli. Neki od njih su se oslanjali na reči filozofa i teologa Svetog Avgustina, koji je svet poredio sa knjigom. Oni koji ne putuju, objasnio je, uvek su na početku, na prvoj stranici.

Putovanja ne moraju da budu imperativ, ali ona svakako jesu melem za dušu i um. Obogaćuju nas, razgaljuju, oživljavaju, opuštaju. Taj putnički impuls je uvek potreba da se odmorimo, otisnemo u nepoznato, zaboravimo na stvarnost, upoznamo drugo i drugačije. Ali, njegovi damari nam uvek donose još više. Dublje. Snažnije.

- Na kraju svakog puta postajemo bogatiji, jer su nam čula zadovoljena – kaže psihoterapeut Jelena Mitrović. - Videli smo nešto novo, odmorili uši od rutine, probali drugačije ukuse, dotakli nepoznato. Nije važno da li smo pregazili 20, 200 ili 2.000 kilometara, niti koliko smo novca potrošili. Suština je da smo sa svakim odlaskom dobili na iskustvu, a ono je jedina prava mera bogatstva.

Studije pokazuju da se svakodnevni stres pouzdano leči putničkom "groznicom". Saznanje da ćemo se u nekom trenutku izmestiti iz rutine, apstinirati od posla, posvetiti sebi, odložiti uobičajene brige i strepnje, daje nam snage da preživimo kolotečinu. Ako znamo da ćemo uskoro na nekom toplom moru zaboraviti da postoje računi koje moramo da platimo, problemi sa kojima moramo da se suočimo i ljudi koje viđamo, a ne prijaju nam, izdržaćemo tu sivkastu svakodnevicu. I bićemo zdraviji na duže staze. Mentalno i fizički.

Paulo Koeljo kaže da su gradovi kao hirovite žene, treba im vremena da budu zavedene i da se čitave prikažu. Ali suština i nije u tome da se mesta do kraja ogole, već da se povremenim "hodočašćima" ogolimo pred sobom. Jer, to su trenuci kada najzad imamo vremena za "čašicu" razgovora sa vlastitom dušom. Dok istražujemo drugi svet, mi putujemo i iznutra - osluškujemo svoje potrebe, prepoznajemo kvalitete za koje nismo ni znali da ih posedujemo, pravimo listu prioriteta... Iako nam to nikada nije primarni cilj, jer putujemo iz želje da se odmorimo ili doživimo nepoznata mesta i kulture, na svakom putu sebe nesvesno stavljamo na test. Uviđamo koliko smo sposobni da se hvatamo u koštac sa novim, da li smo snalažljivi, šta nam zaista prija. Kada smo dovoljno udaljeni od stvarnog života, imamo bolji uvid i u porodične i prijateljske odnose. Merimo ih stepenom nedostajanja i bojama misli koje su dominirale dok smo bili razdvojeni od bliskih ljudi.

Ostatak vesti pročitajte ovde.

Oceni vest:
1
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

porodilište isključenja struje jkp lisje novosađani radosne vesti servisne informacije novi sad novorođenčad servisne informacije sahrane štrand gradsko groblje bez vode JGSP "Novi Sad" betanija raspored sahrana i ispraćaja elektrovojvodina isključenje vode RHMZ JKP Vodovod i kanalizacija novi sad jkp novosadska toplana vremenska prognoza novi sad Vreme u Srbiji novosadsko porodilište bez struje klinika za ginekologiju i akušerstvo Vreme u Novom Sadu bebe raspored sahrana novi sad Republički hidrometeorološki zavod