Radi li išta gradska uprava da u Novi Sad dovede filmske novce i zašto ne?

Radi li išta gradska uprava da u Novi Sad dovede filmske novce i zašto ne?

Vlada Srbije u avgustu je usvojila Uredbu o podsticijama za audovizuelna dela kojom će domaćim, ali i stranim producentima, omogućiti povraćaj 20 odsto novca koji ulažu u proizvodnju filma na teritoriji naše zemlje. Srbija je 16. zemlja u Evropi koja uvodi program podsticaja. Nas je zanimalo šta gradska uprava radi da privuče filmadžije baš u Novi Sad...

Povraćaj sredstava producenti mogu očekivati nakon završetka snimanja, a minimum novca koji treba da ulože u film kako bi se kvalifikovali za ovaj program iznosi 300.000 evra.

Ova Uredba trebala bi da donese Srbiji znatno veću zaradu od one koju trenutno ima, a koja iznosi oko 6 miliona evra na godišnjem nivou. Prema rečima ministarke Zorane Mihajlović, očekuje se da bi nakon donošenja Uredbe Srbija od filma godišnje mogla da zaradi 50 miliona evra. Primera radi, Hrvatska će ove godine samo od snimanja filma „Vinetu“ zaraditi oko 5,86 miliona evra. Za razliku od nas, Hrvati su još 2012. prepoznali dobit od filma i uveli podsticaj za povraćaj od 20 odsto. Na važnost te grane industrije za Hrvatsku ukazao je i tamošnji ministar kulture Berislav Šipuš. On je kao dodatni korak najavio mogućnost izgradnje filmskog studija, koji je zaista potreban velikim produkcijskim kućama koje su počele na velika vrata da pristižu kod suseda. Hrvatska danas prihoduju oko 27 miliona evra godišnje od sedme umetnosti. To i nije mnogo ako ovu cifru uporedimo sa 358 miliona koliko na godišnjem nivou zaradi Mađarska zahvaljujući filmu, uz napomenu da je u ovoj zemlji podsticaj za povraćaj 30 odsto. Francuska je do sada davala podsticaj od 20 odsto, ali od 2016. planira da poveća na 30 procenata. Sa druge strane, u Češkoj je budžet za privlačanje stranih filmova duplo veći od budžeta za sufininsiranje domaćih filmova, što nije sprečilo ovu zemlju da od 2004. do 2012. zabeleži rast proizvodnje domaćeg filma sa 21 na 65 odsto.

 

 

Iako su mnogi zadovoljni što je i Srbija napokon odlučila da usvoji ovu Uredbu i „stane na crtu“ zemljama u regionu i svetu, ima i onih koji ne gledaju blagonaklono na ovaj potez.

Jedan od njih je dramaturg i filmski kritičar, Dimitirije Vojnov, koji smatra da ova Uredba neće doneti nikakav boljitak srpskoj kinematografiji, kao ni budžetu Vlade Srbije.

- Već sam dosta govorio o ovoj Uredbi, objašnjavao njenu suštinu i funkcionisanje, kao jedan od retkih srpskih filmskih radnika koji su otvoreno protiv nje. Ova Uredba je potpuno deplasirana danas, u trenutku štednje. Njen koncept je subvencionisanje pružanja usluga filmskim produkcijama radi povećanja potrošnje i potpuno je nekonzistentna sa politikom štednje koja je dovela do ozbiljnih potresa kod nas, kao što je recimo smanjivanje penzija. Sama Uredba otvara ogromne mogućnosti za razne zloupotrebe i do sada se na više mesta u svetu ispostavilo kako su upravo ovakvi procesi otvarali mogućnost ozbiljnih zloupotreba. Sam koncept ovakvih podsticaja u suštini i jeste zamišljen kao jedan sporan finansijski ventil svuda u svetu. Ako imamo u vidu stepen korupcije kod nas i finansijskog kriminala, imamo plodno tle da ova Uredba ima jako loše posledice i na našu kinematografiju i na budžet Republike Srbije. Jedine dve grupacije koje će imati koristi od nje su stranci i njihovi lokalni saradnici, odnosno filmiski saradnici. Autori neće imati značajnije koristi od nje – objašnjava Vojnov za portal mojnovisad.com, i kaže da ne misli da će Srbija zbog ove Uredbe postati značajno mesto na mapi svetskih produkcija.

 

- Količina novca kojom ćemo finansirati strance je za sada vrlo mala, videćemo da li će oni biti zadovoljni raspodelom tih para, kaže Vojnov.

A gde je Novi Sad u ovom scenariju?

Srpska filmska asocijacija (SFA) identifikovala je centar Novog Sada, kao i još 20 lokacija u našem gradu, kao odlične scenografije za filmske projekte. SFA je u okviru svog Film Friendly programa organizovala fotografisanje velikog broja lokacija širom Srbije u cilju njihove promocije, ali i obuku predstavnika lokalnih samouprava i institucija za efikasno izdavanje dozvola za filmska snimanja. Kao rezultat ovog programa i ispunjavanja seta kriterijuma, 27 gradova i opština u Srbiji se do sada može pohvaliti film friendly sertifikatom. Od toga je čak 23 iz Dunavskog regiona: Novi Sad, Sremski Karlovci, Bač, Beočin, Ruma, Pećinci i drugi. Ovim programom se stimuliše filmska industrija na Dunavu, kao području  ekonomskog, kulturnog i turističkog razvoja.

 

- Od svih gradova u Srbiji, Beograd je do sada bio najčešća destinacija snimanja stranih filmskih projekata, jer ekipe biraju lokacije koje su im logistički najzgodnije. U okviru grada na samo 10–15 minuta vožnje postoje i moderni ambijenti, i zdanja koja podsećaju na atmosferu Francuske, i objekti iz sovjetske i komunističke ere, kao i lepe vile koje liče na Englesku. Sve je to vrlo sveže, jedinstveno, nije mnogo snimano. Strancima je najinteresantnija upravo ta kombinacija različitih stilova, atmosfera grada. Ipak, Srpska filmska asocijacija (SFA) nastoji da pokaže ambijentalnu jedinstvenost i drugih gradova Srbije – kaže za portal mojnovisad.com Maja Vukadinović iz Srpske filmske asocijacije.

U SFA smatraju da će Uredba, iako dolazi sa zakašnjenjem, učiniti veliku razliku u broju stranih projekata kod nas i omogućiti dugoročni razvoj filmske i audiovizuelne umetnosti.

- Ono što predstoji i oko čega se svi filmski profesionalci slažu jeste da program bude što preciznije definisan i profesionalno sproveden kako bi se njegovi efekti što pre videli i brzo umnožavali. Do sada smo imali odličnu saradnju sa Ministarstvom Privrede I nadamo se da će tako I ostati – izjavila je Vukadinović, i istakla neke od prednosti Srbije u odnosu na region.

 

- Kada kažemo region u filmskom poslu mislimo od Češke i Mađarske do Turske. Osim evidentne cenovne konkurentnosti i raznolikih filmskih lokacija, ono što Srbiju kao filmsku destinaciju čini upečatljivom jesu domaći filmski i televizijski profesionalci i kvalitet saradnje. Naše filmske ekipe mahom odlično govore engleski jezik i vrlo lako se uklapaju u rad međunarodnih timova. Imamo nova studija koja su na samo 20 minuta vožnje od centra Beograda, u Šimanovcima, opremljena najsavremenijom tehnikom. Uz lokacije, radnu snagu i usluge, pružamo visok kvalitet produkcije zahvaljujući iskustvu, tradiciji i kreativnosti naših ljudi. Srbija je jedina zemlja u ovom regionu koja ima svoju filmsku asocijaciju koju čine producentske kuće i svi biznisi koji su zaniteresovani. Ovakvu vrstu organizacije nemaju zemlje u okruženju koje su naši glavni konkurenti Hrvatska, Mađarska, Rumunija, Bugarska.

 

Podsetimo, Novi Sad je ne tako davno mogao da se pohvali svojom produkcijskom kućom.

„Neoplanta film“ je nastala 1966. godine iz prakse amaterskih kino klubova “Neoplanta”, i oko sebe okupila autore kao što su: Miroslav Antić, Dušan Makavejev, Želimir Žilnik, Borislav Šajtinac, Karpo Aćimović Godina, Branko Milošević. U periodu od 1966. do 1971. godine u ovoj kući realizovan je veliki broj filmova od kojih neki i četrdeset godina kasnije predstavljaju sinonim za uspešnu umetničku produkciju. Nošena velikim entuzijazmom i energijom svojih režisera “Neoplanta film” je uspela da u Novom Sadu pokrene i ostale umetničke stvaraoce, a filmovi kao što su “WR-Misterije organizma” Dušana Makavejeva, Žilnikovi “Rani radovi” ili Antićev “Doručak sa Đavolom”, su zauzeli visoko mesto na policama svetske kinematografije.  „Neoplanta“ se ugasila 1985. godine, a vodeću ulogu u proizvodnji filmova u Novom Sadu preuzela je „Terra film“ koja je osnovana 1987. Ova kuća je u svojoj prvoj deceniji postojanja uradila filmove: „Tako se kalio čelik“, „Granica“, „Tito i ja“, „Kud plovi ovaj brod“ i 25 kratkometražnih i dokumentarnih filmova. Sem sopstvene produkcije i domaćih autora, Novi Sad je uspeo da privuče i pojedine strance. Tako je još 1961. snimljen film „Square of Violence“, američkog reditelja Leonarda Berkovičija u produkciji „Lovćen Filma“, za čiju je distribuciju bio zadužen čuveni Metro-Goldvin-Majer studio. Sem ovog ostvarenja, ovde su snimani i „Putovanje jednog porteta”, „Rat i Mir“, „Gavran“, „Kelijevi heroji“, „Trekis“ i nastavak francuskog filma „Nedodirljivi“.

 

 

A sada se vratimo na pitenje šta Novi Sad danas radi da bi privukao filmadžije. Logično, pitali smo ovo u Gradskoj kući i dobili veoma kratak odgovor.

-  Usvojena je Uredba i to je to – rekli su nam u PR službi.

Kada smo pokušali da saznamo da li postoje neki konkretni planovi kako bi se u Novi Sad doveli svetski producenti ostali smo uskraćeni za odgovor.

I u Turističkoj organizaciji Novog Sada, koja se inače bavi promocijom grada, kažu da do sada nisu imali priliku da sarađuju sa filmskim radnicima, kao ni na projektima koji bi profilisali Novi Sad kao pogodnu destinaciju za snimanje.

Autor teksta: Gojko Kekić

Oceni vest:
5
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

Isključenje struje gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević intervju horoskop servisne informacije raspored sahrana novi sad JGSP "Novi Sad" izmena režima saobraćaja isključenja struje novosađani betanija klisa Dan oslobođenja Novog Sada u Drugom svetskom ratu mural jkp novosadska toplana sahrane novi sad novosadsko porodilište klinika za ginekologiju i akušerstvo servisne informacije novi sad elektrovojvodina novosadska policija isključenje vode jkp lisje bez vode raspored sahrana i ispraćaja JKP Vodovod i kanalizacija bez struje izmena trase autobusa bebe novorođenčad