Rambo Amadeus: Više se niko ne bavi istinitošću, već samo veštinom tumačenja

Rambo Amadeus: Više se niko ne bavi istinitošću, već samo veštinom tumačenja

Povodom nastupa u novosadskom baru "Gerila", razgovarali smo sa jednim od najboljih muzičara sa naših prostora.

Antonije Pušić, poznatiji kao Rambo Amadeus nadaleko je poznat kao individualac koji kroz svoju umetnost otkriva sasvim neobičan pristup istoj. Njegove pesme su humoristične, spotovi većinom animirani, a nastupi svojevrsni. S obzirom na to da se njegovo mišljenje ceni i da važi za čoveka čiji su stavovi beskompromisni, postavili smo mu nekoliko pitanja ne bi li spoznali njegovo viđenje stvarnosti koju posmatra sa antropološke distance.


Smatrate li sebe metaforom stvarnosti? 

– Ne, jer sam ja deo nje. Na neki način može da se kaže da ono što proizvodim jeste metafora groteskne  stvarnosti. 


Da li je umetnički talenat više zastupljen na ulicama nego u kulturnim ustanovama gde mu je i mesto? 

– Naravno da jeste, što je i logično. Talenat je na ulicama i onda kada taj talenat savlada zanat onda ima alate da uđe u oficijalne tokove kulture. Meni se to nije dogodilo, ali nije mi naročito ni stalo do toga da uđem u  postojeći  mejnstrim, radije bih da se mejnstrim prilagodi meni. Danas postoje alati za komunikaciju da svaki čovek može da izrazi svoj talenat kroz različite platforme i aparate jer pristupačna tehnologija omogućava svaki izraz.


Ko je režirao crtani film u kojem je čvorno mesto zbivanja mala zemlja seljaka na Balkanu? 

– Mislite na crtani film koji smo mi radili? Napravio sam pesmu i crtani film koji se zovu "Oda radosti – Anegdote evrointegracija" Darko Vlaović je animirao. Evo linka. Znam da nije odgovor na vaše pitanje, ali pomaže.



Kojim uvodnim rečima bi trebalo da počinje Nacionalni dnevnik?

– Najvažnije bi bilo da na Dnevniku čujemo šta je urađeno, jer me manje zanima šta je ko rekao. Danas su reči postale devalvirane. Puno se priča, a zapravo živimo post truth society gde se više niko ne bavi istinitošću, nego samo veštinom tumačenja. Evo linka


Šta je potrebno da se učini kako bi parola "misli globalno, deluj lokalno“, zaživela? 

– Ljudi deluju lokalno, samo bi bilo dobro da malo misle globalno. Toliko su razvijeni alati samoobrazovanja da nema potrebe nikome soliti pamet. Za početak je najzanimljivije proučavati malo Kosmos, kako Svemir funkcioniše, astronomski aspekt globalnog promišljanja  je odličan početak. Molim da ne dođe do nekog lapsusa - ne mislim na astrologiju , to je zabava za nepismene. 


Koji tekst vaše pesme je najbolji dokument današnjice? 

– Mi prolazimo takozvanu treću fazu razvoja čovekovog društva u kojem bi vremenom trebalo da napustimo koncept  koji je baziran na kultu ličnosti i da odemo u sledeću fazu. U tom smislu moja pjesma  "U cara Trojana kozije uši" ironizuje naš odnos prema vlasti. Takođe, pjesma "Brod Budala" prilično precizno analizira uzroke naše dezorjentisanosti, toplo preporučujem.


Možete li da istaknete neke pozitivne strane savremene muzike?

– Ima mnogo dobre savremene muzike koju ne možete naći na televiziji... Možete, na primer na Drugom programu Radio Beograda, a tu joj je i mesto, jer nije deo popularne kulture koja je za široke narodne mase, već je kultura za intelektualnu elitu. Televizija je kao koncept tehnološki prevaziđena i na tehničkom je smetlištu istorije i gubi bitku sa ostalim medijima. Emancipovani ljudi prešli su na internet i sami biraju šta će da gledaju. Zamerati televiziji što pušta šund sadržaje jednako je žaliti se na to što parna mašina zagađuje okolinu.


Da li je život na ovim prostorima sam po sebi umetnost? 

– Čim imate krov nad glavom, vodovod, struju, saobraćaj, nema najezde insekata, gmizavaca, ne ujedaju vas malarični komarci  i glodari, ne puca niko na vas, već pripadate povlaštenom djelu civilizacije.  Naš ogroman problem je što stalno mislimo da se kao pojedinci ne pitamo ništa, i ne bavimo se našim ličnim razvojem, očekujući da će neko da se pobrine za nas. To je surova zabluda, sami moramo da uredimo naš život, prije svega tako što ćemo imati funkcionalne i kvalitetne  odnose sa najbližima, a jasne i nedvosmislene odnose sa nadređenima i podređenima. Ja sam imao čitavog života psihološki problem sa nadređenima, pa ih iz tog razloga i nemam. Nemam ni podređenih - jer volim ravnopravne odnose sa saradnicima. Državni aparat  u tome ne može nikom pomoći i da hoće.

Oceni vest:
15
4

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

horoskop JKP Vodovod i kanalizacija bebe jkp lisje klinika za ginekologiju i akušerstvo RHMZ Futog raspored sahrana i ispraćaja isključenja struje mup novi sad betanija elektrovojvodina sremski karlovci servisne informacije novi sad horoskopski znaci dnevni horoskop Republički hidrometeorološki zavod servisne informacije novorođenčad isključenje vode novosađani gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević NURDOR Isključenje struje novosadsko porodilište sahrane novi sad crna hronika raspored sahrana novi sad bez vode Vreme u Novom Sadu