RAZGOVOR ZA POSAO: Kakva sve pitanja postavljaju novosadski poslodavci?

RAZGOVOR ZA POSAO: Kakva sve pitanja postavljaju novosadski poslodavci?

Mnogi Novosađani muku muče u pronalaženju posla, svakodnevno čitaju oglase, pretražuju internet stranice i raspituju se kod prijatelja da li su čuli da negde traže radnika ili radnicu.

Šalju svoje biografije, a kada ih poslodavac pozove na razgovor, sreći nema kraja. Međutim, ovi intervjui često završe razočaravajuće.

Intervju je zapravo jedan od metoda selekcije a poziv na razgovor znači da se kandidat uspešno predstavio poslodavcu putem radne biografija i motivacionog pisma.

Po definiciji intervju služi da poslodavac od kandidata dobije odgovore na pitanja o tome da li osoba ima odgovarajuća znanja, veštine i iskustvo potrebno za efikasno obavljanje zadataka na određenoj poziciji.

A da li je u praksi, baš sve kao na papiru?

Interesantna činjenica je ta da muškarci nisu mogli da se sete nekog neobičnog pitanja, ali zato, na osnovu odgovora koje smo dobili od naših sugrađanki na Fejsbuk grupi "Novosađanke", možemo da objavimo knjigu o tome šta sve na prvom razgovoru poslodavci pitaju osobe ženskog pola.

Najčešća i “uobičajena” pitanja koja poslodavac ne bi smeo da postavlja kandidatkinjama, a ipak to čini, jesu pitanja o tome da li one imaju decu, koliko deca imaju godina,  ili pitanja o bračnom statusu i predviđanja o tome da li kandidatkinja skoro planira da rađa.

Međutim ukoliko mislite da je ovo najgore, grešite.

 

 

Sugrađanka Nataša B. doživela je neprijatnost kada je išla na razgovor u jednu firmu na Novom naselju. Kako kaže, nakon ulaska u uži krug otišla je na razgovor sa još nekoliko kandidata.

– Pre ulaska u kancelariju kod direktora, svako od nas je morao da popuniti upitnik, a između ostalog pitanja su bila: “Da li imate nekog u familiji da boluje od neke bolesti”, “S kim živite i ko su članovi vašeg domaćinstva”, “Koliko ukućani zarađuju i da li neko od njih ima firmu” – priča Nataša.

Ukoliko je odgovor potvrdan, kandidati su morali da popune i čime se ta firma bavi, njen naziv i matični broj, zatim pitali su je koje putne isprave poseduje, tražili da navede broj pasoša, broj lične karte...

Nataša navodi da se jedan od kandidata pobunio i rekao da ne želi sve to da popuni, a na tu opasku sekretarica mu je  odgovorila da vrati upitnik i da može da ide kući.

Ova sugrađanka nije imala sreće ni na drugom razgovoru za posao, jer joj je rečeno da bi kao tehnička sekretarica firme sem dnevnog posla, morala da dolazi i noću kada doputuju poslovni partneri iz Rusije. Tada bi joj zadatak bio da ih poslužuje, a ukoliko se noćni poslovi otegnu, ostaje se na poslu i ujutro, kao da je redovno došla u jutarnju smenu.

– I naravno, spominjale su se večere gde bih ja kao sekretarica išla sa vlasnikom firme dok pregovara s Rusima. Samo sam se zahvalila i okrenula i otišla – navodi Nataša.

 

Jelena D. je imala još neprijatnije iskustvo kada se prijavila za posao recepcionerke u jednom hotelu. Njoj je poslodavac dao da reši “slučaj”: "Šta bi radila ako od nje gost zatraži usluge escort service?" 

– Pitao me je kakva bi bila moja reakcija. Ja ga bledo pogledam i upitam "izvinite, a šta je to escort service?" Da li sam se izblamirala, vi mi kažite. Godina 2008. tek sam se vratila u Srbiju sa studija iz inostranstva, ja zaista nisam znala šta je escort service, ne želim ni dan danas da znam , ali nažalost saznah – priča Jelena.

Maja M. se našla u čudu kada su je na razgovoru za posao pitali da li ima polno prenosive bolesti, Ona je počela da se smeje, zahvalila se na pozivu i otišla.

Andrijana L. je otišla na razgovor za posao u jednu advokatsku kancelariju.

– Kada sam došla, ništa me konkretno nisu pitali, ali mi je odmah rečeno: “ Tvoj zadatak bi bio da malo složiš ove predmete, skuvaš kafu strankama. Evo dobićeš i mobilni, znaš, moji drugari nekad igraju poker, pa da možeš da dođeš da nam malo sipaš piće, isprazniš pepeljaru” i onda onaj ljigavi namig. Samo sam mu rekla - vozdra – prepričava sagovornica svoje iskustvo.

Nataša J. kaže da je od vlasnika jedne firme na razgovoru za posao dobila da reši zadatak iz matematike "Koliko je 10.000 x 0.02", iako posao nema nikakve veze sa proračunima.

 

 

Izgleda da ima i i poslodavaca kojima je religija veoma bitna, a to potvrđuje i sledeći slučaj.

Branka B. je jednom prilikom na razgovoru za posao u prodavnici obuće dobila da popuni upitnik sa pitanjima: "Da li veruje u Boga, da li imaš suicidne misli, da li je neko iz porodice preminuo od raka, da li si zadovoljna finansijskim stanjem, duguješ li nekom veću svotu novca i da li koristi narkotike - alkohol, lekovi, cigarete, marihuana..." Poslednje pitanje je bilo da li ima osećaj krivice zbog nekoga ili nečega.

Ipak, možda najčudnije iskustvo je imala Nevenka kad je išla na razgovor u firmu koja se bavi prodajom slušnih aparata:

- Pitali su me zašto sam se razvela, u kakvom sam odnosu sa bivšim mužem, ko će mi čuvati decu ako dobijem posao, da li bih popila piće u kafiću, ako bih videla da neko pored mene kopa nos i mulja slinac po stolnjaku? Zaista se ne šalim, na kraju su mi kamerom pregledali uši pošto su se bavili prodajom slušnih aparata. Molila sam Boga da me ne zovu i na svu sreću nisu – kaže Nevenka.

Da li ste i vi imali slična iskustva? Napišite nam u komentarima.

Oceni vest:
9
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

Elektrodistribucija Novi Sad vremenska prognoza Novosadski polumaraton Republički hidrometeorološki zavod servisne informacije novi sad Draža Mihailović JKP Vodovod i kanalizacija jkp lisje četnici novorođenčad novi sad bebe jkp novosadska toplana Isključenje struje raspored sahrana novi sad NATO bombardovanje novosađani gradsko groblje Vreme u Novom Sadu isključenja struje bez struje elektrovojvodina sahrane betanija vremenska prognoza novi sad isključenje vode bez vode novosadsko porodilište klinika za ginekologiju i akušerstvo JGSP "Novi Sad"