Razmatra se uvođenje "Ličnog bankrota"

Razmatra se uvođenje "Ličnog bankrota"

Finansijski stručnjaci pripremaju predlog propisa o ličnom stečaju prezaduženih građana. Dužniku se ostavlja deo novca potreban za egzistenciju. Stečajni upravnik raspolaže primanjima

Građani Srbije koji imaju problem u otplati kredita ili sa dugovanjima za struju ili vodu, mogli bi u dogledno vreme da proglase lični bankrot i dobiju stečajnog upravnika koji bi nadgledao njihove finansije. Kako "Novosti" saznaju, radna grupa sastavljena od finansijskih stručnjaka priprema propis koji bi regulisao ovaj problem, dok je, u skladu sa Akcionim planom Vlade za sprovođenje Strategije za rešavanje problematičnih kredita, planirano da se izradi studija o opcijama u pogledu uvođenja ličnog stečaja, kao i o uporednoj praksi drugih zemalja. Posle studije trebalo bi da usledi odluka da li je ovaj postupak primeren domaćim uslovima.

Lični bankrot se, inače proglašava kada dužnik više ne može da izmiruje obaveze prema svojim poveriocima (na primer, bankama, Poreskoj upravi ili javnim preduzećima). Na prodaju se nudi njegova imovina i imenuje stečajni upravnik koji, između ostalog, brine i o njegovim finansijama. Dužniku se ostavlja deo novca, potreban za egzistenciju (egzistencijalni minimum), i on ima pravo da zadrži deo imovine koji je izuzet od stečaja.

- U svetu postoje dva koncepta ličnog stečaja - anglosaksonski i kontinentalni. U SAD, kada pojedinac zapadne u dužničku krizu povereniku predaje svu imovinu, a dugovi mu se po okončanju stečaja otpisuju. Evropski model je drugačiji. Prezaduženi građanin se predaje u ruke supervizora, prodaje mu se imovina, nastavlja da radi i otplaćuje dugovanja. Supervizor, inače, određuje i sumu novca koja je dovoljna za preživljavanje. Određen je spisak stvari koje se ne mogu prodavati radi namirenja obaveza, poput odeće, obuće i drugih predmeta za ličnu upotrebu, kao i hrane i ogreva za tri meseca za dužnika i njegovu porodicu. Sve ostalo ide na doboš - objašnjava Mlađen Kovačević, ekonomista.

Razlozi zbog kojih kod nas još nije donet ovakav propis, po mišljenju stručnjaka, jesu to što ovako osetljivi zakoni zahtevaju besprekorno funkcionisanje državnog i sudskog sistema, ali i veću platežnu moć građana.

U Srbiji, inače oko 100.000 građana teško otplaćuje uzete kredite, dok je na jednom specijalizovanom portalu oglašeno oko 1.900 stanova i kuća koji se prodaju.

Oceni vest:
0
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan