REČ STRUČNJAKA: Koliko je opasno uzimati kolagen ili vitamine na svoju ruku?

REČ STRUČNJAKA: Koliko je opasno uzimati kolagen ili vitamine na svoju ruku?

Mnogi Novosađani svakodnevno uzimaju vitamine, minerale i ostale dodatke ishrani. Smatraju da će tako poboljšati opšte stanje organizma i nadoknadili njihov deficit, mada često i ne znaju da li su im oni zaista i potrebni. 

Taj trend je, naglašavaju stručnjaci, posebno izražen u poslednje dve godine i naši sugrađani najčešće odlaze u apoteke da traže "nešto za podizanje imuniteta". Žene srednjih godina, ali sve češće i mlađe devojke kupuju kolagen koji kasnije piju, a da se pri tome nisu konsultovale sa izabranim lekarom ili fizijatrom. 

Farmakolozi upozoravaju da konzumiranje vitamina i minerala na svoju ruku može da ima više štete nego koristi, a na ovu temu smo razgovarali s Novosađankom Olgicom Pavlović, dipl. ing. tehnologije i savetnica za hemikalije koja je zaposlena u jednom od najvećih lanaca apoteka koji posluju i u našem gradu.  

Prvo da razjasnimo: suplementi nisu lekovi, već samo dodaci ishrani i zato nipošto ne bi smeli da se uzimaju po sopstenom nahođenju. Kroz razgovor s našim sugrađanima koji dolaze u apoteku, shvatila sam koliko ljudi zapravi malo znaju o tome šta su vitamini, a šta minerali. Konkretno, politika naše kuće je da ne prodajemo suplemente na zahtev kupca, već predhodno sa njima vidimo koji imaju problem i na osnovu toga dajemo preporuku. Primetno je da većina dolazi da kupi vitamine kojih svakako ima u namirnicama, ali sa druge strane svi smo u deficitu s mineralima, poput cinka, selena i joda, jer ih skoro i nema u zemljištu – priča Olgica.

Kada je reč o vitaminina, najviše se kupuju vitamini C i B, a naša sagovornica kaže da kupci često i ne znaju koje su preporučene dnevne doze. Primera radi, da bi organizam normalno funkcionisao, preporučena doza C vitamina određuje se na osnovu godina i pola, te su preporuke od 80 do 240 miligrama. Međutim, Olgica naglašava da upravo ovaj vitamin dobijamo kroz ishranu jer ga ima i u svežim paprikama, tikvici, kupusu. Ona objašnjava i da vitamin B dobijamo kroz pojedine vrste namirnica. Prema njenim rečima, vitamin B je u suštini kompleks vitamina koji su najneophodniji za normalno funkcionisanje organizma. Međutim, kada se sa njima pretera, može da dođe do ozbiljnog disbalansa u telu.  

Vitamini grupe B su vrlo značajni za zdravlje jer pomažu organizmu u obnavljanju životnih funkcija i sprečavanju nastanka pojedinih problema. Obično nedostatak jednog od vitamina iz ove grupe izaziva određene tegobe, ali to ne znači da fale i ostali vitamini iz ove grupe. Ovaj vitamin se nalazi najviše u žitaricama, ali ga ima i u bademu, bananama, boraniji, brokoliju, grašku, živinskom mesu, iznutricama, jajima, kao i u mleku i mlečnim proizvodima. Najbolji izvori vitamina B su kvasac, iznutrice, mleko, jaja, meso, riba, zeleno lisnato povrće, orašasti plodovi i mahunarke – pojašnjava Olgica.


Posebno nas je zanimalo kakva je situacija sa
"famoznim" vitaminom D koji je od početka pandemije postao više nego "zvezda" među vitaminima. Naša sagovornica se slaže da je reč o važnom vitaminu za koji mnogi i ne znaju da je zapravo hormon po svom sastavu koji ima desetostruko dejstvo na organizam. On je veoma bitan imunomodulator, a pospešuje rad štitne žlezde, reguliše šećer u krvi i poboljšava rad pluća. 

Od kovida naovamo nastala je opšta pomama za vitaminom D koji jeste odličan za organizam, ali uz njega uvek treba da se uzima još nešto. Najčešće se preporučuje ženama koje su ušle u menopauzu, ali i svim osobama starijim od 65 godina, pošto su studije pokazale da je odličan za mozak. Po mom mišljenju, najbolji način uzimanja vitamina D je kroz kožu, odnosno preko Sunca, s tim da, naravno, ne treba preterivati, posebno zbog priča o ozonskim rupama – napominje Olgica. 

Savetnica za hemikalije naglašava da i preparati za podizanje imunog sistema koji je uzimaju nekontrolisano mogu da budu opasni kao i antibiotici, s tim da je važno naglasiti da ti suplementi nemaju ama baš nikakvo dejstvo na viruse odnosno bakterije. Olgica preporučuje uzimanje cinka, probiotika, ali i hroma, selena i magnezijuma.

Najbolji lek za podizanje imuniteta jeste san, umerena konzumacija hrane, šetnja, vožnja bicikla... Jednostavno, nije dobro da se neka osoba uveče prejede i da legne da spava, jer u tom slučaju jetra pati. Jetri je potrebno od 12 do 14 sati da se oslobodi svih toksina koji smo predhodni dan uneli u organizam. Takođe, bilo bi poželjno da ležemo oko 22 ili 23 sata, jer je dokazano da se u tom periodu pa sve do 3 ujutru najviše luče naši hormoni koji su nam potreni za balans organizma – ističe sagovornica. 



Na kraju, upitali smo je ko sme da pije kolagen i da li on može da bude opasan za zdravlje ljudi.    

Kolagen je veoma važan protein koji doprinosi jačanju strukture mnogih delova tela. Hrana koju jedemo može pomoći našem telu da napravi ovaj protein. U suprotnom, može se pokrenuti i suplementima. Pojedine studije su pokazale da upotreba kolagena može da dovede po poboljšanja kvaliteta kože, mišićne funkcije i smanji bol uzrokovan osteoartritisom. Inače, sem kolagena mnoge sugrađanke su počele da kupuju i Hijaluronsku kiselinu, prirodnu supstancu koja stimuliše stvaranje kolagena – zaključila je sagovornica.

Oceni vest:
13
1

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Sanja

    pre 35 dana i 18 sati

    Pitam se, šta diplomirani tehnolog radi u apoteci???

    Oceni komentar:
    2
    3
  • Tina

    pre 34 dana i 21 sat

    @Sanja
    I na Tehnoloskom fakultetu ima smer Farmaceutsko inzenjerstvo.

    Oceni komentar:
    3
    1
  • Sanja

    pre 34 dana i 19 sati

    @tina
    Da, industrijska farmacija! Težak smer i svako ko je iz struke zna razliku između humane i industrijske farmacije i gde ko sme da radi!

    Oceni komentar:
    0
    3