REČ STRUČNJAKA: Lisica će biti sve više u gradu (FOTO)

REČ STRUČNJAKA: Lisica će biti sve više u gradu (FOTO)

"Lisica ponovo u šetnji Novim Sadom", "Lisica se prošetala Petrovaradinskom tvrđavom", "Lisica u dvorištu kuće", "Divlje svinje doplivale do Štranda", samo su neki od naslova iz medija u poslednjih nekoliko godina.

Tome treba dodati i bezbroj fotografija i snimaka ovih divljih životinja u gradu koje su građani načinili i okačili po društvenim mrežama.

Trenutno je ponovo "aktuelna" lisica sa Limana koja, po svedočenju stanovnika tog dela grada, već godinu dana bezbrižno šeta između zgrada i po keju. Izgleda da su se Limanci i njihovi ljubimci na nju navikli, kao i ona na njih.


Zašto su se divlje životinje pojavile u gradu, da li postoji opasnost od napada ili besnila, u razgovoru za portal Mojnovisad.com objašnjava dr Olivera Bjelić Čabrilo, redovna profesorka Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. 

Svedoci smo brzog širenja gradova i sela, izgradnje puteva i industrijskih postrojenja, širenja poljoprivrednih površina. Jednom rečju svega što narušava ili uništava staništa divljih životinja. Konkretno, u Novom Sadu i njegovoj okolini smo svedoci besomučnog otimanja i uništavanja prirodnih površina koje su neophodne ne samo divljim vrstama nego i ljudima. Promena njihove namene dovodi do nestanka prirodnih staništa gde životinje nalaze hranu, zaklon, mesta za razmnožavanje. Pošto nemaju kud, lisice su primorane da sve to potraže i nalaze u gradovima – kaže profesorka Bjelić Čabrilo.


Tvrdi da su se gradske ili urbane lisice prilagodile ishrani iz smeća ljudskog porekla, koje je postalo za njih lako dostupan izvor hrane. 

Takođe, u gradovima sa obiljem podruma, napuštenih objekata, (upravo su primer Limani) i prisustvom kanalizacione mreže, omogućen je život velikom broju pacova i miševa kojima se ove urbane lisice rado hrane. Na raspolaganju su im i gradski golubovi i druge ptice. Noćne šetnje među zgradama su normalne zato što one i jesu noćne životinje i tada upravo kreću u potragu za hranom. U svetu već odavno postoji kategorija urbane lisice. Grad sa najvećom populacijom ovih životinja smatra se London. Naravno, ne radi se o novoj vrsti lisice, već o jedinkama koje su bile primorane da uđu u gradove, tu su našle izvor hrane i sklonište, te su se prilagodile i ostale. Sada su već generacijama tu i postale su ovisne o čoveku – objašnjava profesorka sa PMF-a.


S obzirom na trendove širenja gradova i uništavanja prirodnih staništa, sagovornica portala Mojnovisad.com misli da možemo očekivati još lisica, pa i pojavu i nekih drugih vrsta u gradovima. Pretpostavlja da ih i sada ima više nego što mislimo i uspevamo da vidimo jer se ipak radi o tajanstvenim, noćnim sugrađanima.

Iako mnogi brinu zbog susreta sa lisicom, profesorka Departmana za biologiju i ekologiju uverava sugrađane da opasnosti nema, ali da im ne treba prilaziti. 

Teško da bi lisica napala čoveka, radije će izbeći susret. Čak se kloni i kućnih ljubimaca, kao što su psi i mačke. Iako nisu agresivne, ne treba ih dirati ni hraniti. Radi se o divljoj vrsti koja će se braniti ukoliko se oseti ugroženom. Lisice se hrane glodarima, osvedočenim rezervoarima raznih patogena, a i same su domaćini značajnog broja parazita koji se mogu preneti na kućne ljubimce, pa i čoveka u direktnom kontaktu i preko kontaminirane sredine. Povećana brojnost napuštenih pasa i urbanih lisica, dovela je do povećanja rizika prenosa nekih parazitoza na kućne ljubimce, pa i ljude. Izbegavanjem kontakta, ličnom higijenom, kao i brigom o zdravlju ljubimcima, opasnost se svodi na minimum – objašnjava ona.


Takođe, što se tiče besnila, mala do nikakva je verovatnoća za prenos ove bolesti na čoveka i kućne ljubimce. 

Širom Evrope, uključujući i našu zemlju izvršena je oralna vakcinacija lisica protiv besnila i ono je gotovo iskorenjeno. Besnilo je bilo jedan od glavnih regulatora brojnosti lisica. Njegovim iskorenjivanjem došlo je do povećanja broja lisica te one šire svoj areal i u sve većem nedostatku priodnih staništa ulaze i u gradove. Dakle dva glavna međusobno tesno povezana razloga pojave urbanih lisica su uništavanje prirodnih staništa i povećana brojnost lisica – zaključuje profesorka dr Olivera Bjelić Čabrilo.

 

Osobine, karakteristike i prirodno stanište lisice

Lisica ili riđa lisica (kako je još zovu kod nas) je mesojed srednje veličine. Karakteriše je divno riđe krzno i kitnjast rep. Mužjaci su krupniji od ženki. Vreme parenja obično počinje polovinom januara, ali može da varirara u zavisnosti od vremenskih uslova, geografske širine, nadmorske visine. U okotu bude od tri do osam mladunaca. Žive solitarno, ali ponekad i u parovima ili manjim grupama. Ona je široko rasprostranjena vrsta u svetu koju karakteriše velika sposobnost prilagođavanja na najrazličitija staništa, od šuma, livada do poljoprivrednih površina, pašnjaka i urbanih naselja. Ovo se može objasniti time da je lisica oportunista po pitanju ishrane. Najčešći plen su joj glodari, zečevi, ptice, strvine, gmizavci, žabe, ribe, tvrdokrilci i drugi insekti, puževi, gliste i plodovi voća. Ipak, ishrana zavisi od tipa staništa koje naseljava, odnosno hraniće se onim do čega može najlakše i najbezbednije da dođe.

Oceni vest:
36
2

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Vasić

    pre 122 dana i 14 sati

    Novosađanke su najveće lisice. ;)

    Oceni komentar:
    4
    36
  • Lisica bez svetske organizacije za zaštitu

    pre 122 dana i 13 sati

    Ljudi, gde vi ovde držite kokoške? Ili bar zečeve?
    Crkoh od gladi!

    Oceni komentar:
    1
    19