Rezolucija o Srbiji usvojena u Evropskom parlamentu ubedljivom većinom

Sa 457 glasova "za" i 103 "protiv" u Evropskom parlamentu je usvojena Rezolucija o Srbiji u kojoj se ističe polarizacija i rastuća represija u zemlji, godinu dana posle pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

U rezoluciji se, između ostalog, spominje i to da je vlada pregovarala sa vlasnicima United medije, u okviru koje posluje i N1, da "oslabi" taj medij i upozorava da ako se to potvrdi, to bi predstavljalo ozbiljan napad na već ugroženi medijski pluralizam u Srbiji. Poziva se Srbija da se uskladi sa politikom EU u borbi protiv stranog mešanja i kampanji dezinformacija.
 
U tekstu se ističe da ni godinu dana nakon tragedije u Novom Sadu istraga nije završena i poziva na "potpuno i transparentno sprovođenje pravnih postupaka nakon istrage nadležnih organa, kako bi se odgovorni priveli pravdi, u skladu sa vladavinom prava".
 
Ukazuje se da se uticaj Kine u Srbiji značajno povećao poslednjih godina kroz velike infrastrukturne investicije, što izaziva zabrinutost u vezi sa transparentnošću, usklađenošću sa standardima EU i poštovanjem ekoloških propisa.

Podseća se da pad nadstrešnice izazvao "nezabeležene" proteste širom zemlje koje su predvodili studenti, zahtevajući pravdu, institucionalnu odgovornost, transparentnost, vanredne izbore, njihov integritet, poštovanje građanskih sloboda, podelu vlasti, slobodu medija, kraj sistemske korupcije, kao i ulaganje u obrazovanje.

Studenti i građani imaju pravo na mirne proteste

U Rezoluciji se ističe da je od februara do kraja septembra 2025. održano više od 10.000 protesta u više od 630 mesta i 1.200 lokalnih zajednica, uključujući i najveći protest u istoriji Srbije 15. marta ove godine, i drugi po veličini 28. juna, čime je, kako se ocenjuje, to postao najveći građanski pokret u poslednjih nekoliko decenija, prenosi N1.

EP napominje da podržava pravo srpskih studenata i građana na mirne proteste, koji pozivaju na odgovornost i demokratske reforme, direktno povezane sa vladavinom prava, koje EU očekuje od Srbije.

Navodi se i da su studentski protesti uglavnom bili mirni, iako je tokom leta došlo do nekoliko nasilnih incidenata, a slučajevi upotrebe radikalnih simbola o ekstremno nacionalističke, proruske i šovinističke retorike tokom masovnih protesta, što je izazvalo značajne kritike iz inostranstva i unutar zemlje.

Vlast je pribegla nasilju 

Dodaje se i da su srpske vlasti pribegle nasilju protiv političkih protivnika i upotrebi prekomerne sile protiv demonstranata širom zemlje i ocenjuje da je od početka godine represija eskalirala. Podseća se i da su, prema nezavisnim izvorima, demonstranti 15. marta napadnuti zvučim oružjem i ocenjuje da to izaziva ozbiljnu zabrinutost u pogledu proporcionalnosti i zakonitosti upotrebe sile. 
 
U Rezoluciji se ističe da se od avgusta nasilje dodatno pojačalo, kao i da su bezbednosne agencije nezakonito snimale i emitovale privatne razgovore, koji su korišćeni da se studenti i aktivisti optuže za pripremu dela protiv ustavnog poretka i bezbednosti Srbije, dok je elitna vojna jedinica Kobre bila raspoređena i čak u jednom slučaju koristila bojevu municiju. 

EP najstrože osuđuje talas nasilja pod uticajem države, zastrašivanja i neselektivnih hapšenja protiv mirnih demonstranata, novinara, organizacija civilnog društva i predstavnicka opozicije u Srbiji, kao i kampanje blaćenja, medijsko zastrašivanje i zloupotrebu ličnih podataka u cilju diskreditovanja demonstranata i poziva srpske vlasti da obezbede slobodu medija.
 
Takođe, poziva visoke zvaničnike da prekinu sa zapaljivom retorikom koja podstiče neprijateljstvo ili nasije, kao i upotrebu nezakonitog nadzora protiv demonstranata.

Šta je navedeno u Rezoluciji koje je usvojena ubedljivom većinom, o "opstrukciji pravde u procesuiranju odgovornih za urušavanje nadstrešnice", o izbornim uslovima, odmazdi vlade protiv zaposlenih u sektorima obrazovanja i kulture zbog podrške protestima, o Ćacilendu, EXPO-u... pročitajte na sajtu N1.