ROSH PANONSKY OSLIKAVA NOVI SAD: S muralima će nestati sivilo (FOTO)

"Betsheba leči", "Prst u oku", "Teda volim te kao teglu meda", "Shlaymara"... su bili jedni od najpopularnijih grafita u Novom Sadu krajem osamdesetih godina prošlog veka. Onda je usledio raspad države, pa su gradske zidove preplavili navijački pokliči i političke parole. Izdvaja se zid na igralištu FK "Kabel", gde su škrabotine, stidljivo, ali upečatljivo zamenjivali autentični crteži.

U kreiranju ovog umetničkog zida učestvovao je i Uroš Štrboja aka Rosh Panonsky. U razgovoru za naš portal, on ističe da je prvi (nikad završeni) mural u Novom Sadu nastao 1996. godine na Bulevaru oslobođenja, posvećen ekipi iz "Kvarta", koji je radio zajedno sa pokojnim Brankom Glavom.

- Od malena sam voleo da crtam. U šestom razredu osmislio sam logo za ćaletovu firmu, koji, naravno, nije prošao (smeh). Kada sam u vrtiću trodimenzionalno nacrtao konja kako galopira prema posmatraču, svi su bili iznenađeni, ali porodica nije prepoznala moj talenat. Ipak, kasnije uz kevinu podršku, izgurao sam priču. U Atini sam bio 1997. godine i video mnoštvo grafita. Shvatio sam da želim time da se bavim i budem ulični umetnik. Nisam odmah znao da svaki autor na muralu ostavlja svoje umetničko ime, pa sam u početku samo menjao random reči tipa Base, Deal, Anger, Ghetto, Wise...Od 1999. godine koristim i sadašnje ime, koje vam ne mogu reći jer je kod nas još uvek oslikavanje javnih površina nelegalno (smeh) – rekao je Rosh.

Kako kaže, davnih godina je učestvovao i u noćnim akcijama, pa je bilo i bliskih susreta s organima reda. To je bilo vreme rušenja Miloševićevog režima, pa ih je policija ipak na kraju pustila, kad su shvatili da ne crtaju znak Otpora. Prema njegovim rečima, organizovano crtanje grafita u Novom Sadu kreće od 2000. godine.

- Kad sam ja počinjao da crtam, nije bilo interneta, specijalizovane prodavnice. Sve smo radili s običnim auto-lakovima. Radost je bila imati neki magazin iz inostranstva koji je kružio među nama dok se ne raspadne. Onda su stigle kapice raznih dizni. Bio je to pravi adrenalin, bili smo prepuni entuzijazma. Sad je sve dostupno, pa mi deluje da nema puno uživanja. Očekivali smo da posle nas scena bukne, ali nije bilo baš tako. Ima novih umetnika, ali ne u toj meri. Trenutno u Novom Sadu desetak ljudi crta par puta mesečno, a pre 17 godina bilo nas je šest. Sve što uložiš u street art, vrati se kroz komercijalni rad ako si dosledan. Tako i opstajemo – objasnio je naš sagovornik.

Muralizacija grada o kojoj se priča na sva zvona, i većina establišmenta je prisvaja kao svoj projekat, ne bi se desila da Novi Sad nije postao evropska prestonica kulture i da nije prekrečen Remedov mural, smatra Uroš. Po njegovim rečima muralizacija će biti bitan deo celokupnog projekta, što je dobro za slobodne umetnike – muraliste, a osim crtanja murala, organizovaće se i džemovi (okupljanja) za grafite gde će moći da se uključe i mladi autori.

- Svima je jasno zašto su prekrečili Remeda i ko je to uradio, ali ne treba sad od Remeda praviti sveca, ima lokalnih i regionalnih umetnika kojima treba dati priliku. Na tom mestu će uvek biti škrabotina dok ne nikne novi mural i nadam se da će to da se desi uskoro. Iako je Novi Sad odmah iza Beograda po veličini scene, recimo Kraljevo ima više street art dešavanja nego mi. Nadam se da će "Novi Sad 2021" to promeniti jer će grad s muralima biti lepši, šareniji, drugačiji, plemenitiji, nestaće sivilo, dobiće nove simbole. Novi Sad je upao i na mapu  zahvaljujući Udruženju građana "Lančana reakcija" i hvala im na tome. Međutim, ima i ljudi kojima smetaju murali. Kad vide više od četiri boje u koloritu, odmah im je asocijacija LGBT. Oni jako plitko gledaju na stvari, ali šta će, nisu oni krivi. Street art, hip hop i punk su usko povezani, nastali kao opravdani bunt u najsiromašnijim delovima gradova i postali deo kulture. Potpuno podržavam smisleno oslikavanje Novog Sada jer je uvek bolji lep crtež nego oskrnavljen zid – zaključio je Rosh Panonsky.

NOVI SAD KAO INSPIRACIJA ZA MODNI BREND

Od svega što radi, Rosh najviše voli tipografiju. Od te ljubavi prema slovima i laganom uplivu u grafički dizajn, pre sedam godina je nastao brand Zero21.

- Novi Sad mi je bio inspiracija. Obožavam ovaj grad, oduvek mi je bio jako lep i drugačiji od ostalih gradova u zemlji. Na neki način hteo sam da mu se odužim, pa je nastao clothing zero21. Uvek radim letnju i zimsku kolekciju, od majica i dukseva do ostale odeće. Ovaj posao mi daje slobodu, da mogu da se bavim i muralima. Pozivam sve vaše čitaoce da dođu 24. novembra, u klub The Quarter na proslavu sedmog rođendana. Slavlje startuje posle 17 sati, a do 22 je ulaz besplatan. Biće dobra zabava, game of skate, breakdance battle, kasnije žurka do duboko u noć sa gomilom izvođača (rodbine), a iznenadiće vas i novi enterijer kluba na kom trenutno radim – čuli smo od domaćina žureze.

Grafiti su najstarija umetnost i najstariji način obeležavanja, izražavanja i zapisa kod ljudi, tvrde mnogi naučnici. To potkrepljuju nađenim šablonima ljudskih ruku u pećinama. Tadašnji ljudi su žvakali bobice i kroz improvizovanu slamku duvali taj sok na ruku prislonjenu na zid. Dakle, prvi sprej je bio čovek, a prva umetnost grafiti. To nam je u genima, pa Rosh poziva zainteresovane za street art da mu se jave jer osim Kabela i zida iza Najlona u gradu ne postoje druge javne površine gde je dozvoljeno crtanje.

Okrečimo Novi Sad!

MINJAH CREW IN DA HOUSE 

Osim spreja i četke, Urošu je sredstvo za rad i mikrofon. Od pre pet godina je član benda MinJah Crew. Na bini je MC, van nje tekstopisac.

- Mom bratu i kumu Kašiki (Kashikah EmSi) se svidelo kako mu repujem na uvo, pa me pozvao da se pridružim bendu. Ponosan sam jako na ovu priču i uskoro nas očekuje snimanje prvog albuma. Malo je izmenjena postava, pa će Novosađani, 18. novembra, u Gerila baru, imati priliku da osete novi groove, drugačiji od onog na koji su navikli. Upad je free, dođite svi – poručio je Rosh Panonsky. 

Tekst: Dejan Ignjić
Foto: Aleksandar Jovanović/mojnovisad.com, "Lančana reakcija", privatna arhiva Uroša Štrboje