Ruski giros na Novom naselju: Bolje je jelo od povrća gde je ljubav, nego utovljeni junac gde je mržnja

Grad Hanti Mansijsk se nalazi u Rusiji, u centralnom delu zapadnog Sibira, a od Moskve je udaljen 1.900 kilometara. Ovaj, za Rusiju mali grad, leži na reci Irtiš oko 15 kilometara od njenog ušća u Ob i administrativni, istorijski, kulturni i sportski centar je Autonomne oblasti Hanti Mansija. Ruski Kuvajt kako ga još zovu je od Novog Sada udaljen skoro 4.500 kilometara, a klima u njemu je ekstremna i kreće se od minimalnih -49°C do maksimalnih 34,5°C.

Jurij Kozlov je upravo iz ovog mesta, a u našoj varoši živi skoro dve godine sa suprugom Svetlanom i sinom Erikom. Novi Sad im se svideo na prvo upoznavanje, pa su odlučili da se ovde presele i pokrenu biznis. Tako su na Novom naselju, pored Doma zdravlja otvorili "Porodični gril YES", a skraćenica su zapravo početna slova njihovih imena.

– Imao sam priliku da putujem po svetu i hteli smo negde da se preselimo, da živimo gde je toplije (smeh). Bili smo u Crnoj Gori, pa kod prijatelja u Beogradu i Novom Sadu. Ovde nam se odmah svidelo i odluka je pala. Ljudi su otvoreni i ljubazni, jezik je sličan ruskom, a za Ruse i nije neka promena kad odlučiš da se preseliš u Srbiju (smeh). I mi volimo da sedimo i pijemo (smeh), samo se ovde više puši nego u Rusiji. Ovde se osećam kao kod kuće, a Novi Sad je svakako bolji za život od Beograda. U vašem glavnom gradu su gužve, uske ulice, nema prostora za život dok se u Novom Sadu sve može biciklom obaviti. I sinu se svideo Novi Sad. Kad kod bi pre dolazili u posete prijateljima, uvek je hteo da ostanemo još i on nam je glavni nastavnik za srpski jezik. Nemamo želju da idemo bilo gde, planiramo da ostanemo ovde da živimo. Zbog radnje koju sam otvorio boravak imamo na godinu dana, pa ga iznova produžavamo – rekao je Jurij na početku razgovora.

Da je brzo postao Novosađanin, potvđuje parkiran bicikl ispred radnje, kao i život i rad na Telepu i Novom naselju, dalje od centra, zarad humanijih uslova za život. Nakon odlaska iz rodnog mesta, upoznao je suprugu, da bi potom živeli u Sankt Peterburgu gde je sve vreme radio u velikom restoranu čija kuhinja broji 15 radnika, a nakon rođenja sina preselili su se bliže Moskvi. Dolaskom u Novi Sad, hteli su da otvore prodavnicu čaja i kafe, ali su odustali zbog komplikovane i skupe carine.

– Ovde ljudi vole da jedu, a primetili smo da je giros među omiljenom brzom hranom, pa smo se opredelili za to. Mi ga pravimo u tortilji kao palačinku jer se u Rusiji tako sprema. Hrskav je, duže zadržava toplotu, ukus je jači i što je najvažnije ne ispadaju vam sastojci dok jedete (smeh). U Rusiji postoji samo pileći giros, dosta je mesta gde se pravi i prodaje, ali svi stavljaju različite sastojke i prave razne kombinacije. Pored girosa nudimo kuvana jela, ruski boršč, salate, krilca…i sve može za poneti.

Boršč ne ide bez goveđeg mesa
Od Jurija smo saznali da je ruski boršč zapravo čorba u koju uvek ide goveđe meso i obavezno kupus, cvekla, crni i beli luk, šargarepa. Po volji može da se ubaci i krompir i paprika. Kuva se na masti odnosno stavi se salo i naravno začini. Inače, Rusi svaku čorbu zovu supa, osim boršča za koji se zna kako se sprema. U ostale supe se obično stavlja pileće meso. Od tradicionalnih ruskih supa i čorbi, Jurij je izdvojio čorbu od graška koja se sprema od suvih mahuna. Znači ne kuva se kao kod nas od zelenog graška već se ubacuje suv, te se stoga kuva dugo kako bi bio mek. U Rusiji se drugačije kuva i riblja čorba jer u nju ne stavljaju crvenu papriku kao mi, ali je krompir redovan sastojak.

Ljudima se sviđa naša kuhinja i ponuda. Stalno dolaze nove mušterije i to po preporuci što je najbolja reklama. Nije bilo lako, ali sam zadovoljan. Volim da kuvam. Uživam da obrok bude ukusan i lep, a glavni začin mi je ljubav, ali sreća kad ljudi uživaju u jelu. Bio sam ja i u Nemačkoj da radim, ali nije poenta u velikom biznisu i puno para. Tu nema sreće jer ne stižeš da viđaš porodicu, a deca trpe. Mali biznis je lep za život. Nešto se zaradi, a imaš vremena i za svoje najbliže – objasnio je naš sagovornik.

Zato ni ne čudi što na udarnom mestu malog, slatko opremljenog grila stoji citat iz Biblije: "Bolje je jelo od povrća gde je ljubav, nego utovljeni junac gde je mržnja". Stoga je vikendom butik hrane zatvoren, a radno vreme od 8 do 18 sati je prilagođeno zbog blizine Doma zdravlja. Kako Jurij najavljuje za proleće i leto će doći do korekcije u radu, opet zbog prometa ljudi. Ujedno planira da napravi baštu, stavi neonsku reklamu kako bi radnja bila primetna s ulice, postavi ljuljašku, možda angažuje muzičara za večernje sate, ali ubaci još ruskih specijaliteta.

– Od kuvanih jela gosti najviše traže boršč i krompir paprikaš s knedlama. Mušterijima se sviđa i salata od šargarepe što je isto ruska hrana i sprema se od sirove šargarepe uz malo jabukovog sirćeta, belog luka, korijandera…Uopšte ne koristim dodatak jelima već samo prirodne travčice odnosno začine. Ubacili smo krilca i cezar salatu jer ljudi ovde uglavnom traže meso (smeh). Planiram da ubacim i naš tradicionalni specijalitet peljmeni ili kako ih zovu ruski ravioli, ali i okrošku – hladnu rusku čorbu koja se kuva od kvasa. Napravio sam par degustacija i ljudima se svidela. S obzirom da držimo ruske slatkiše od kojih moja supruga pravi bukete za poklon, za toplije vreme ubaciću i kvas koji ću ja praviti kao i domaći ruski sladoled, ali i votku (smeh). Dolaze nam i Rusi jer su željni svoje kuhinje (smeh), ali očekujemo da nas poseti još više Novosađana. Ima puno toga još što nismo videli i otkrili u Novom Sadu. Ipak je to vekovna kultura, a dve godine je malo. Još uvek se izgubimo kolima na Telepu (smeh). Zato smo odmah otkrili vašu hranu i prosto obožavamo pljeskavicu, sarajevski ćevap, karađorđevu šniclu, rakiju, ali domaću i lepo kuvanu, kajmak, meso ispod sača, sarmu, punjene paprike…- zaključio je Jurij Kozlov.