Sa protesta ispred novosadskog suda poručeno: Čast, dužnost, obaveza svakog živog stvora je da bude ovde (FOTO, VIDEO)

Ispred novosadskog Tužilaštva okupilo se više stotina Novosađana na skupu podrške pritvorenim profesorima, studentima, aktivistima, ali i onima koji nisu uhapšeni samo zato što nisu u Srbiji.

Naziv skupa je "Stenice za ubice, sloboda za profesore i studente".

Na ulazu u zgradu suda stoje aktivisti, držeći u rukama papire sa imenima svih pritvorenih, a kao i na prošlom protestu, razvijen je veliki transparent sa porukom "Danas oni – sutra bilo ko".

Građani su poneli pištaljke, doboše i sve što pravi buku.

Pre prvih govora Radivoje Jovović iz Pokreta slobodnih građana pričao je o uslovima u pritvoru i šta su oni učinili i šta će učiniti za svoje saborce.

Okupljenima se prvo obratila Smiljana Milinkov, vanredna profesorka na Filozofskom fakultetu podsetila je da je danas je 22. dan "otvorenog političkog progona studenata, aktivista i profesora zato što su, navodno, pripremali rušenje ustavnog poretka u državi gde režim svakodnevno ruši, ne samo ustav i zakone, već ugrožava dostojanstvo, privatnost, bezbednost, život. 21. dan pritvora, stenica, 21 dan nepravde".

– Kažu, drže se, dobro su, ne možemo ni da naslutimo šta to znači, mogu samo oni i njihovi najbliži – opomenula je Milinkov.

Uz izvinjenje, posvetila je posebnu pažnju političkom progonu aktivista grupe Studenti protiv autoritarne vlasti – STAV jer njih najbolje poznaje.

Na Dan studenata podsetila je da su aktivisti iz STAV-a uspeli da probude uspavane studente.

Podelila je sa prisutnima neke lične "slike" – kako su 1. februara prošle godine, na dan zvaničnog osnivanja, na vetru i hladnoći stajali na ulazu u kampus, sa plakatima u ruci, dok u ostatali delili letke.

– Oni stoje na tom vetru sa osmehom,  većina kolega prolazi nezainteresovano, no to im nije važno, oni su tu – kazale je i podsetila je na njihove akcije – npr na pravu studentsku, apolitičnu akciju o kvalitetu hrane u menzi:

– Međutim, potpuno nesvesno zagrebali su u još jedno leglo korupcije pod okriljem tzv. javnih nabavki baš u sektoru ishrane Studentskog centra i tada se pokreće režimska mašinerija u vidu podobnih studenata a oni postaju meta.

Pojasnila je zbog čega sa "Stavovcima" ima posebnu povezanost:

– Izuzetno poštujem sve naše studente i studentkinje, trudim se da sam uvek tu za njih i osećaj ponosa na to koliko su aktivni, pametni, dobri i koliko je zadovoljstvo raditi sa njima, pomagao mi je svih ovih godina da funkcionišem u ovom beznađu. Međutim, kada  shvatite da je grupa iskrenih, čestitih, čistih mladih ljudi u nevolji samo zato što ima ogromno srce, glasna je i hrabra, onda to prerasta u nešto lično i ne stidim se toga.

Podsetila se i na taj, 1. novembar, posle kog su aktivisti STAV-a mesec dana "držali Novi Sad na nogama" dok se pobuna nije proširila.

Govorila je o Milinoj nežnosti i odgovornosti, ali i glasnosti i beskompromisnosti, Lazarevoj iskrenosti, energiji i čestitosti, Anjinoj tananosti i nežnosti, ali i borbenosti.

–  Bane, najbolji logističar, probleme rešava mirno i uz osmeh, Jovan, majica KUD Idijoti, šta više reći, Doroteja mudra, nežna, emotivna sa srcem većim od nje same, Mila, toliko brižna i draga u svoj svojoj glasnoći, ali samo prema onima koje primi blizu sebe, Dejan, onaj koji ume u pravi čas da odrecituje pesmu predsedniku Matice srpske i Laza, jedna duša i vedrina, koji bi i sad, da može, radio lajv iz zatvora – poručila je Milinkov i zapitala se:

– Oni su maštali da se mladi pokrenu, pobune, reaguju, bore za pravednije i bolje društvo. Zar je to terorizam, rušenje ustavnog poretka.

O hapšenju Lazara i nemogućnosti ostalih aktivista STAV-a da se vrate u državu kaže da je očajna, ali i vrlo ogorčena.

– Živimo u u licemernom društvu. Gde je sad ta solidarnost koja divno zvuči ali ako se ne živi kad je zaista kritično i opasno, ostaje samo fraza. I na kraju, uprkos ali i zbog svih spinova, laži, manipulacija, napada prorežimskih medija i samih funkcionera, ovo je slika koju jedino želim da čuvam i biram da verujem u ove mlade ljude. Mnogo boli ova nepravda ali se i ne zaboravlja. Zato glavu gore i glasno – neće vam proći – zaključila je.     

Nakon njenog govora, održano je 16 minuta tišine za 16 žrtava pada nadstrešnice.

Kao i svakog petka, i ovaj put je bila blokirana raskrsnica kod suda.

Nakon odavanja pošte poginulima, aktivisti koji drže plakate sa imenim uhapšenih, okrenuli su ih a sa druge strane su se pojavile poruke: "Goran Vesić na slobodi", "Miloš Vučević na slobodi", "Damir Zobenica na slobodi", "Sloboda za profesore i studente", "Ana Brnbabić na slobodi", "Toma Mona na slobodi".

Tada je kratak govor održala studentkinja Jelena Mihajlović, devojka pritvorenog studenta iz organizacije STAV Lazara Dinića.

– Svi znamo da Lazar, Srđan, Mladen, Marija, Davor i Lado ne zaslužuju da budu u pritvoru, ti ljudi ne zaslužuju da ih jedu stenice, da broje svoje sate u ćeliji, da budu lišeni slobode.. . Ne zaslužuju da budu oteti od svoje zajednice, porodice , kolega... – ukazala je ona i dodala: 

– Ja znam i svim mi ovde znamo, i ovo Tužilaštvo zna ko treba da odgovara – ljudi koji nas gaze na ulicama, oni koji nam lome vilice, oni koji nas 12 godina terorišu, maltetiraju, blate u medijima. Ti ljudi zaslužuju da odgovaraju, a ne ovi čestiti ljudi koji su uvek bili na prvim linijama otpora. Uvek su bili tu za nas i sad je vreme da mi budemo tu za njih. Pre 20 i kusur dana su to bili oni a sutra može da bude bilo ko. Ovde smo zejedno svi, u istoj borbi, protiv  istog zla se borimo.

Pred građane je tada stao novinar Igor Mihaljević koji je rekao da se ne obraća prisutnima. "jer mi znamo zašto smo ovde" već onima koji nisu tu. 

– Ja sam 30 godina na ulici, kao i vi, ja nemam šta vama da govorim. Vi ste došli ovde i sve znate, vama je sve jasno. Problem je što u gradu od pola miliona ljudi mi imamo NAS (pokazao rukom na prisutne), a to je sve posledica toga što mi nemamo društvo. Ja se jako slažem s onim što je govorila profesorka Smiljana, ali u uvoj zemlji ne postoji društvo, a  samim tim ni institucije kojima smo dali mandat da vladaju našim životima. U ovoj instituciji Kafka i Staljin su u distopijskoj, lošoj, nemaštovijtoj priči – konstatovao je Mihaljević.

Ipak je postavio pitanje "za nas koji smo ovde". 

– Zašto mi nismo u zatvoru? Šta je njih šestoro reklo a da mi ovde prisutni ne možemo da potpišemo? – pitao je, a onda se okrenuo ka zgradi Suda i Tužilaštva i skoro pevajući poručio: "Evo nas, hapsi, tu smo, ima nas... par stotina ... To je to, to ste hteli, evo nas."

Rekao je da ne poznaje sve pritvorene, da nije student, da čak nije ni glasao za Pokret slobodnih građana, ali "čast, dužnost, obaveza svakog živog stvora je da bude ovde".

– Zato što se ne radi o političarima i političarkama, radi se o našim komšijama. Pa valjda smo toliko zreli, normalni i empatični i, da ne bude greške, za one protiv kojih sam glasao bih isto bio tu iz načelnog principa jednakosti pravde i da živimo normalno – napomenuo je novosadski novinar.

On je naglasio da, ako profesorka "možda i najbolje škole u Srbiji", književnica, antifašistkinja, Marija Vasić ("nju izdvajam jer je poznajem", napomenuo je) može da čami tamo sa stenicama mesec dana u zatvoru, onda naš predsednik "samo nakon Savamale, zbog rušenja ustavnog poretka, treba da ide u zatvor 200 godina".

– Jasno vam je da četiri osnovna zahteva, to vam je jasno, nikad neće biti ispunjena jer istorija ne poznaje tiranina i despota koji je uhapsio samog sebe... – naglasio je. 

– Mi možemo da dinstamo da pumpamo, on može da se kruni, ali to je nemoguće da se uradi bez dva faktora: Prvi – svi kao jedan, nema razlike, nema stranaka, nacija, religija, pola, finansijskog statusa....svaki punoletan staje kao jedan jer ovo je borba za život. i Drugo – bez krajnjeg izlaznog cilja, konačne vizije, mi možemo da šetamo do sudnjeg dana... što nas dovodi do obraćanja onima koji nisu tu.

Njima je poručio: "Molim vas, samo složno, solidarno, pojavite se, vaši životi i familije, prijatelji su u pitanju".

Napomenuo je da nisu svi isti, a kao primer dao Vojislava Koštunicu i Borisa Tadića kojih se niko nije plašio i predali su vlast čim su je izgubili.

– A ovi? Neće da bude! – konstatovao je i poručio građanima da izađu da glasaju jer "znam da vam se ne sviđaju, ali mi bolju opozici ju ne-ma-mo, ni bolje intelktualce, poznate indivude, kreatore mnjenja nemamo... Radimo sa onim šta imamo. Život je u igri.. Svi kao jedan, bez prevelikih pitanja."

Imao je poruku za opoziciju:

– Nastavite da primate batine, nastavite da podržavate studente, budite im na raspolaganju 105 procenata nemojte da im se kačite...čekajte poziv, a znajte da su vaša logistika znanje, iskustvo i, na krjau krajeva i pare, neophodni čnilac da ovome vidimo kraj. Studenti neće vladati, neko mora. Bez vas promene nema.

Obratio se i studentima:

– Sve što radite skoro je genijalno, ja sam uz vas finansijski, fizički, intelekutalno, duhovno..kako god hoćete... Ja vam se divim, ali dosta više ograđivanja od ovoga i ovoga – poručio je i dobio ovacije u publici.

Dodao je: "Ne volim ni ja opoziciju, ali ta opozicija je lomila kičmu kad su hapsili studente, a kada su njih uhapsili na pravdi boga, evo sada, nikom ništa. Izvinite studenti, to nije kul, nije u redu."

Zaključio je: "moramo zajedno"

– Ovu osvetu nećemo preživeti neki od nas –  upozorio je i napomenuo da su "oni u zatvoru jer su stali na crtu".

On je završio svoj govor porukom da je "patriotski ne poštovati zakon kada zli gospodar radi isto".

Nakon toga su građani simbolično stavili crvene trake preko usta, da bi ih nakon toga skinuli uz poruku: "Nećemo ćutati, sloboda za ljude, zatvor za neljude". 

Pored nekoliko stotina Novosađana koji su došli da podrže svoje sugrađane, poreodice, prijatelja i saboraca uhapšenih, na skupu je bio i predsednik Pokreta slbodnih građana Pavle Grbović.

Podsećamo ukupno šestoro aktivista, studenata i profesora iz Novog Sada (Lazar Dinić iz STAV-a i članovi PSG-a Mladen Cvijetić, Marija Vasić, Lado Jovović, Davor Stefanović i Srđan Đurić) već skoro tri nedelje nalaze se u pritvoru, nakon što im je izrečena mera pritvora od 30 dana zbog navodne "pripreme dela protiv ustavnog poretka", a na osnovu audio-snimka privatnog razgovora pribavljenog zloupotrebom službi bezbednosti i bez mogućnosti na pravičnu odbranu.

– Dvadeset dana naše sugrađane grizu stenice. Neki spavaju na podu, neki su se razboleli. Dvadeset dana ovi profesori i studenti ne mogu da vide svoje kuće, kolege i prijatelje. Neki su izgubili i posao, izvore prihoda, sigurnost. Dvadeset dana otkako ih je ovaj režim oteo i ciljano im onemogućio da se bore za pravdu – istakli su iz PSG-a u pozivu na ovaj skup i dodali da su, za razliku od njih, "ubice, krivci za zločin na Železničkoj stanici, na slobodi".

Više detalja pročitajte OVDE.