SALON "HAIRRIFIC": Kad sluša muziku i uzme makaze u ruke, Dragana i od prosečne kose pravi remek-dela (FOTO)

U Novom Sadu frizerski saloni niču kao pečurke posle kiše i uglavnom pružaju slične ili iste usluge – od pranja, preko šišanja, do farbanja i feniranja kose.

Iako imaju istu namenu, oni se po mnogo čemu razlikuju, pa se tako u moru frizerskih salona izdvojio onaj pod nazivom "Hairrific", koji se nalazi u ulici Petra Drapšina 51.

Vlasnica ovog malog simpatičnog kutka Dragana Gugleta, rođena "U tem Somboru", sedam godina živi u Novom Sadu i ima 15 godina radnog iskustva kao frizerka, a kaže da joj je muzika najveća inspiracija kada uzme makaze u ruke.

Salon je otvorila pre godinu i po dana, a za kratko vreme pobrala je mnoštvo simpatija Novosađana i Novosađanki, te zbog čestih gužvi njene mušterije moraju da zakazuju termine.

Iako joj je satnica uglavnom popunjena, Dragana nikada neće odbiti da uradi i osobu koja joj nije stalna mušterija, a kojoj je "hića" za frizuru, ali samo pod uslovom da ima vremena, odnosno praznog hoda između dve stalne mušterije.

– Rođena sam u Somboru, gde sam završila školovanje. Kao dete nisam maštala da postanem frizerka, a sve se desilo slučajno. Posle završene osnovne, učinilo mi se da je frizeraj vrlo interesantan i zabavan posao, jer tu čovek može da izrazi svoju kreativnost. Najviše volim da radim nešto novo i da menjam Novosađankama frizuru i boju kose, to me pokreće i inspiriše za dalji rad. Međutim, kod nas su žene poprilično konzervativne i ne vole baš preterano da eksperimentišu – priča Dragana.

Naša sagovornica kaže da nema ni previše zahtevne mušterije, jer su to žene koje dolaze na negu kose i održavanje već stalne frizure, dok muškarci vole klasiku.

– Moje mušterije mi se često poveravaju, znam skoro sve njihove tajne, jer mi frizeri smo zapravo i najbolji psiholozi. Kada mi žena ili devojka dođu u salon i traže novu boju ili frizuru, znam da je pred njima velika životna promena. Obično ih ništa ne pitam, a one same pričaju jer imaju poverenja. Valjda ih opusti i muzika koju puštam u salonu – navodi Gugleta.

A muzika je zaista nešto što daje poseban pečat ovom salu, jer uglavnom fura ambijentalne i čilaut zvuke, dok privatno sluša Dejvida Bovija, Blondi i druge izvođače koji su plenili osamdesetih godina prošlog veka.

Ono o čemu Dragana veoma vodi računa i čemu daje poseban akcenat, jeste nega kose jer, kako kaže, samo zdrava kosa je i lepa kosa.

Ona radi dubinsku negu vrhunskim preparatima, a kako navodi, ništa ne može tako dobro da oporavi oštećenu i suvu kosu kao dobar dubinski tretman.

On podrazumeva stavljanje visokokoncentrovanih hranljivih preparata na kosu, gde se ona na taj način hrani i regeneriše, a suva i krta vlas u Draganinim rukama postaje sjajna i lepa. Ovakvi tretmani mogu da se ponavljaju i više puta, a sve u zavisnosti od toga koliko je kosa oštećena.

Od naše sagovornice saznajemo da u današnje vreme ne postoji određena frizura za koju se može reći da je "in", jer su zastupljeni svi stilovi i sve je moderno. Međutim, ono što godinama ne izlazi iz mode jeste balejaž.

– Balejaž je tehnika nijansiranja pramenova koja je sada već prilično uzela primat u odnosu na druge tehnike, a aktuelna je već neko vreme. Razlog tome je što je laka za održavanje i što ne mora prečesto da se farba, sem ako nemate sede. Obožavam ovu tehniku jer tu mogu da iskažem svoju kreativnost – zaključila je Dragana.

Ova novosadska frizerka razlikuje se od konkurencije i po tome što pramenove nikada ne radi na kapu, već isključivo na foliju, pošto smatra da i na taj način može da pokaže i iskaže svoju kreativnost.

Salon "Hairrific" je otvoren svakog dana od 11 do 19 sati, osim ponedeljkom, kada Dragana puni baterije slušajući dobru staru muziku osamdesetih.

Tekst je napisan u okviru projekta "Jačanje solidarnosti kao odgovor na COVID 19 epidemiju u Srbiji" koji realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju i Ambasade Kraljevine Norveške. Stavovi izraženi u ovom tekstu ne moraju nužno predstavljati stavove Ambasade Kraljevine Norveške, Balkanskog fonda za demokratiju i Fondacije Ana i Vlade Divac.