Sistematska otimačina od građana: Zašto dva puta plaćate isto?

Sistematska otimačina od građana: Zašto dva puta plaćate isto?

Kada kažemo parafiskalni nameti, mislimo na sva plaćanja građana i privrede prema državi za koja ne dobijaju nikakvo pravo ili dobro, ili dobijaju nesrazmerno malo. Poslodavci često ističu upravo ova opterećenja kao jedan od najvećih problema sa kojima  se susreću, a mnogi tek kad zatvaraju firmu saznaju da nisu izmirili sve obaveze. O ovom problemu, kada je privreda u pitanju, se mnogo govori i postoje razne organizacije koje se time bave. Međutim, nas je zanimalo dokle će građani Srbije dva puta plaćati isto, da ne kažemo biti „šišani“ sistematski kao da su one umiljate životinje sa belim runom ...

 

Dakle, fokusiramo se na one parfiskalne namete koji se tiču „običnih građana“. Svih onih građana koji redovno plaćaju porez na plate, nepokretnu i pokretnu imovinu, PDV svaki put kada bilo šta kupe, akcize na sve i svašta, izmiruju sve svoje obaveze prema državi, a onda kada im nešto od te državne administracije zatreba, ponovo moraju da zavuku ruku u novčanik i plate. I to i državi i lokalnoj samoupravi.


KRENIMO REDOM: Ukoliko ste završili fakultet prva adresa na koju vas upućuju sa šaltera studentske službe je Gradska kuća gde morate da overite svoju teškom mukom stečenu diplomu. Ovo zadovoljstvo će vas koštati 790 dinara, od čega 760 ide u budžet Srbije, a 30 dinara u budžet grada Novog Sada. I to u slučaju da je vaša diploma A3 formata. Ukoliko imate sreće, i vaša diploma je A4 formata, uplatićete „samo“ 390 dinara u državni, a 30 dinara u gradski budžet. Šta je ovde Država Srbija učinila za vas, da bi vas to koštalo tih para?


Kada je u pitanju overa punomoći, cena je 330 dinara. Od te cifre 260 dinara odlazi u budžet Srbije, a 70 u budžet Novog Sada. Ukoliko punomoć daje više lica, taksa se množi sa brojem davalaca punomoći. Šta je ovde Država Srbija učinila za vas, da bi vas to koštalo tih para?


U Gradskoj kući možete platiti i overu obrasca. Cena je 420 dinara. 390 dinara ide državi, a 30, pogađate, gradu. Šta je ovde Država Srbija učinila za vas, da bi vas to koštalo tih para?


Overavanje ugovora o kupoprodaji motornih vozila je nešto skuplje. Da bi overili ovaj ugovor, potrebno je da državi uplatite 780 dinara, a gradu Novom Sadu 30 dinara. I u ovom slučaju ukoliko se overava više primeraka ugovora, iznos takse množi sa brojem primeraka koji idu podnosiocu. Šta je ovde Država Srbija učinila za vas, da bi vas to koštalo tih para?


Overa izjave se plaća 390 dinara, plus standardnih 30, dok za izjavu overe sa dva svedoka morate da platite 780 dinara državi Srbiji i još 30 gradu.


Naravno, ukoliko vam je potreban izvod iz matične knjige rođenih ili državljana, a to će vam tražiti u savakoj državnoj zgradi u kojoj nešto trebate, i to će vam lokalna uprava lepo naplatiti.


Koliko će vam uzeti u sudu za overu ugovora kada kupite stan nije pristojno ni napisati. Radi se o desetinama hiljada. I za uknjižbu stana, državmni katastar će vam uzeti oko 9.000 dinara, naravno pre toga moraćete da platiti overe fotokopija svih dokumenata, jer niste ludi da im date originale i da rizikujete da ostenete bez njih.


Što se tiče registracije automobila, pod pretpostavkom da ga imate, morate popuniti pet uplatnica kako bi se vaš ljubimac zakotrljao srpskim drumovima.


Ukoliko ste ponosni vlasnik, recimo, jednog Fiat Punta, starog šest godina, za registraciju na godišnjem nivou biće vam potrebno oko 13.800 dinara. Pored obaveznog osiguranja, koje ćete platiti 10. 362 dinara, i koje ne možemo da svrstavmo u grupu parafiskalnih nameta, 1.050 dinara daćete za registraciju i komunalnu taksu, a 1.989 dinara uplatićete još jednom za registraciju, ali ovoga puta u budžet republike Srbije. Registracionu nalepnicu ćete takođe platiti dva puta. Prvo MUP-u Srbije 204 dinara, a onda i Zavodu za izradu novčanica 236 dinara. Na ovu brojku dodajte i proviziju banke ili pošte za svaku uplatnicu, plus cenu tehničkog pregleda.  Šta je ovde Država Srbija učinila za vas, da bi vas to koštalo tih para?


Još jedan od parafiksalnih nameta koji građani plaćaju odnosi se na izradu lične karte i putnih isprava. Da bi dobili vašu ličnu kartu potrebno vam je 928 dinara, dok za pasoš morate da izdvojite 3.600 dinara. Veći deo, tri hiljade , uplatićete Narodnoj banci Srbije, a 600 odlazi u državni budžet. Dakle lepo ste platili i izradu isprava i trošak radnika i materijala. Ali, šta onda plaćate kroz porez?

DODATNA PLJAČKA – PROVIZIJE – IZ DŽEPA GRAĐANA U BANKE I POŠTU: Ne treba zaboraviti da država i lokalne samouprave terajući građane da konstantno uplaćuju takse i slično, iz njihovih džepova u džepove pošte i komercijalnih banaka preliva višemilionske provizije.


Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u saradnji sa USAID BEP projektom, početkom 2012. uradila je popis i analizu parafiskalnih nameta i tom prilikom registrovala je 384 neporeska davanje od čega su najmanje 247 parafiskalni nameti. Primera radi, u susednoj Hrvatskoj je ove godine registrovan 161 neporeski namet.

O ovoj temi razgovarali smo sa Slobodanom Krstovićem, saradnikom za ekonomske analize u NALED-u.

Koji je najveći problem u prikupljanju parafiskalnih nameta?

- Najveći problem prilikom evidencije neporeskih nameta je što ne postoji krovni zakon koji bi uredio i propisao postojanje zvaničnog registra taksi, naknada, doprinosa, licenci i drugih neporeskih nameta iz tog razloga ovo nije konačni broj. To znači da morete pregledati na hiljade Zakona i povezanih podzakonskih akata kojima se može propisati neki namet. Lakši put do evidencije nameta bi bila evidencija Ministarstva finansija – Uprave za trezor, ali kao što znate neki nameti se se uplaćuju na opšte račune pa se ne može videti pojedinačna priroda nameta (ovde prevashodno mislimo na RAT), a drugi problem (ozbiljniji) što se neki nameti uopšte ne evidentiraju kroz republičku/lokalnu kasu i faktički su sopstveni (da ne kažemo „privatni“) prihodi organa/organizacija/agencija/ i drugih imalaca javnih ovlašćenja.


Da li postoji registar koji se odnosi na namete fizičkih lica?

- Nikakav zvaničan/jedinstven registar ne postoji. Mi smo kroz naše evidencije pokušali da napravimo i takvu širu sliku koja će se odnositi i na građane , a u dokumentu neporeski i parafiskalni nameti se upravo zalažemo za uvođenje jedinstvenog registra neporeskih nameta koji će omogućiti da se na jednom mestu nađu informacija šta i koliko se plaća. Ovakav registar kontrolisan od strane Ministarstva finansija sprečio bi uvođenje novih nameta bez predhodnog odobrenja nadležog ministarstva.


Kakve su šanse za smanjenje parafiskalnih opterećenja? Recite nam nešto više o reformi za koju se zalaže NALED.

- Nakon uspešne reforme iz 2012. godine kada je došlo do ukidanja 132 parafiskalna nameta nikakva značajnija revizija neporeskih ili parafiskalnih nameta se nije dogodila. Očekujemo da se kroz Nacrt Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara ( NALED je član ove radne grupe) delimično uredi ova oblast što bi za posledicu imao smanjenje i/ili bolju klasifikaciju nameta iz ove oblasti. Reforma koju uporno zagovaramo i nadamo se da će biti sprovedena predviđa uređenje sistema kroz sledećih 5 koraka:

1. Ukidanje dvostrukih/višestrukih nameta za istu stvar ( i to se događa)

2. Uskladiti cenu takse srazmerno pruženoj usluzi ( često su takse veće od „količine“ upravnog rada i drugih troškova neophodnih da bi se ta  usluga pruzila)

3. Eliminisati namete za koje se ne dobija nikakva vrednost ili upodobiti naziv (ako se nešto naplaćuje a nema nikakve usluge onda takav namet treba ukinuti ili nazvati porez)

4. Urediti sistem prihoda lokalnih samouprava i vratiti im prihode koji im pripadaju (dešava se u praksi da lokalni činovnici pružaju uslugu i imaju ostale materijalne troskove a takse su prihod republičkog budžeta

5. Potrebno je izmeniti propise kako bi se povećala predvidljivost i transparentost (da se ne dešavaju situacije da s taksa iz jedne u drugu godinu poveca i 500% što je bio slučaj, ovo ipak građani i privreda moraju da planiraju)

Iako je obećala da će ukiniti neke od mnogobrojnih nameta, sadašnja Vlada u poslednje dve godine nije ukinula nijedan, a čak je uvela i devet novih. Da li će Nacrt Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara nešto promeniti, ostaje nam da vidimo.

 

SVAKOM GRAĐANINU SE UZME PO 100 EVRA GODIŠNJE: „U okviru studije koju je sproveo NALED testirano je 77 neporeskih formi čija naplata ide preko Uprave za trezor i ustanovljeno je da je u 2011. godini na ime tih nameta država naplatila 74.345.810.000 dinara odnosno oko 730 miliona evra. To znači da na svakog građanina Srbije, država na ime neporeskih davanja naplati najmanje 100 evra godišnje, a da pri tom nije sasvim jasno kako se i na šta ta sredstva troše“, stoji na sajtu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj. Pa, malo li je!

 

Autor teksta: Gojko Kekić

Oceni vest:
10
0

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • djoka krajisnik

    pre 2433 dana i 23 sata

    Ovo je sramota sta rade obicnom malo narodu.

    Oceni komentar:
    0
    1