SKVOŠ: Sport koji je osvojio planetu stanuje i u Novom Sadu

SKVOŠ: Sport koji je osvojio planetu stanuje i u Novom Sadu

Njegova pravila su jednostavna. Igraju ga svi bez obzira na godine i pol. Nastao je kao zabava za engleske robijaše sredinom XIX veka, a danas se smatra najmasovnijim rekreativnim sportom. Dovoljno je da mu se prepustite na samo nekoliko trenutaka i vrlo brzo će vam ući pod kožu. Reč je o skvošu, sportu koji se u svetu igra već dugo, a u poslednjih 12 godina prisutan je i kod nas. Te 2003. godine u Beogradu je otvoren prvi skvoš teren, tri godine kasnije otvaraju se tereni u Subotici i Novom Sadu, a 2012. i Sombor ulazi na listu gradova u Srbiji koji se mogu pohvaliti terenom za skvoš. Pored ovih gradova, teren za skvoš se nalazi i na Kopaoniku. Za igranje skvoša potreban vam je reket, loptica, i želja da se u terminu koji traje 45 minuta zabavite, ali i dobrano oznojite.

- Sa skvošom sam se upoznao u inostranstvu, gde sam radio desetak godina. Mogu reći da je to bila ljubav na prvi pogled. Skvoš je generalno takav, ili vam se svidi ili ne. Kada sam odlučio da se vratim u Srbiju želeo sam da napravim nešto što nema u gradu i tako se rodila ideja o prvom skvoš terenu u Novom Sadu - počinje razgovor za portal mojnovisad.com Pero Mandić, vlasnik skvoš kluba Adut, jedinog mesta u našem gradu na kojem možete da se oprobate u ovom dinamičnom i zanimljivom sportu.

Uprkos svetskoj popularnosti, skvoš je u užem izboru za učešće na Olimpijskim igrama 2020. godine, ovaj sport je još uvek enigma za ljude u Srbiiji. Recite nam nešto više o njemu?

- Ljudi iz neznanja skvoš smatraju mondenskim sportom, što nema veze sa istinom. Skvoš mogu da igraju svi. Ovaj sport se jako brzo uči. Tehnički nije zahtevan, ali fizički jeste. Poenta je da ga igramo sa igračem koji je približno na našem nivou, jer kada su igrači po kvalitetnu slični obojica će se zabaviti i potrošiti istu količinu energije. Može da se igra i u parovima, ali to uglavnom praktikuju oni koji se skvošom bave na vrhunskom nivou. U jako malo sportova imamo angažovanje tolike grupe mišića kao u skvošu. Nagle promene kretanja, intenziteta, loptica koja vam dolazi sa svih strana. Potrebno je da brzo razmišljamo i delujemo. U potpunosti smo fokusirani na igru sve vreme i praktično moramo da mislimo brzinom loptice, jer ako zakasnimo sa odlukom, pogrešićemo i izgubićemo poen.

Dakle, pored tela, na ovaj način razvijamo i svoje intelektualne kapacitete?

- Tako je. Sem tog fizičkog dela, skvoš u velikoj meri utiče i na inteligenciju i koordinaciju. Rekao bih da je ovaj sport neka vrsta trodimenzionalnog šaha.

Koja je donja granica za bavljenje ovim sportom?

- Deca sa 10,12 godina već počinju da igraju skvoš i odličan je za njihov razvoj. Povrede u ovom sportu nisu česte, a sva pravila su bazirana na bezbednosti igrača. Naravno, dešavaju se i povrede, kao i u svakom sportu, ali ništa što je dramatično. Bitno je da se čovek dobro zagreje pred početak meča i nema problema.

Pre devet godina ste otvorili klub Adut. Da li je vidljiv pomak u interesovanju Novosađana za skvoš u odnosu na početke kluba?

- Kako da ne. Ja danas imam probleme sa nedostatakom kapaciteta zbog velikog broja zakazanih termina, pa razmišljam i o proširenju.

Nedavno je u Novom Sadu završeno 10. klupsko Državno prvenstvo u skvošu. Kakvi su utisci?

- Bilo je odlično. Učestvovalo je pet klubova. Mi smo bili treći, a dve beogradske ekipe su zauzele prvo i drugo mesto. Još uvek nemamo svoju ligu, ali često organizujemo turnire na kojima odmeravamo snagu. Nadamo se da će se oformiti još dva kluba, pa da možemo da igramo I ligu.

Uprkos malom broju terena i skromnim uslovima, Srbija ima svoju skvoš reprezentaciju. Na kormilu nacionalne ekipe nalazi se Branimir Carić, koji već 10 godina svoje znanje o skvošu prenosi na mlađe generacije. Pored trenerskog angažmana, osam godina je proveo na funkciji tehničkog direktora Skvoš asocijacije Srbije, a kroz njegovu “školu” su prošli svi juniorski prvaci Srbije.

Od Branimira smo saznali kako izgleda jedan skvoš trening.

- Trudim se da deci i starijim klijentima učinim svaki trening zanimljivim i posebnim. Svaki trening ima klasične delove kao i u svakom drugom sportu. Ja primenjujem metodiku obučavanja koju sam sam formirao iz iskustva u radu sa raznim trenerima. Mislim da je nama najbliža egipatska škola u kojoj postoji dosta slobode i kreativnosti, a da smo slabiji sa engleskom školom koja propagira disciplinovanu i dosta jednostavniji igru. Svaka škola ima svoje prednosti. Ja se trudim da nađem srpski modus. Skvoš treninzi se najčešće sastoje od ponavljanja situacionih vežbi gde se uvežbavaju određena rešenja u igri. Inače, u skvoš sportu najveći broj faktora utiče na rezultat.

Šta je to što čini skvoš tako posebnim, pa ga naučnici svrstavaju među najzdravije sportove?

- Skvoš je energična i veoma mentalno zahtevna igra, stoga utrošak energije je ogorman. Naučnici jako često gledaju rekreativni efekat kroz taj ogroman utrošak energije pa stoga kažu da je najzdraviji. Po meni je izlišno govoriti da je jedan sport mnogo zdraviji od drugog. On što je bitno je da povećava unos kiseonika što je ključno za održavanje zdravlja.

Da li igranje skvoša zahteva posebnu fizičku spremnost?

- Svaki sport kada se upražnjava rekreativno zahteva određenu početnu fizičku pripremu, mnogi ljudi greše misleći da nije tako. Posle se povrede i misle da je za to kriva posebnost te aktivnosti ili sporta. Mojim klijentima savetujem određene vežbe koje će pomoći da se ne povrede i da uživaju u igri. Kada radim sa decom prilagođavam čak i pravila igre kako bi deca mogla da uživaju. Skvoš je po metodici obuke zapao u svojevrsnu krizu zbog toga što svetska skvoš federacija (kao FIFA recimo) želi da ukalupi sve trenerske škole i da svi treneri rade po istim principima. To neminovno dovodi do jednoličnosti. Lično se sa tim ne slažem i ugrađujem principe koje sam naučio na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje u Novom Sadu, gde smo uvek govorili da trener mora da poštuje nauku, ali da bude kreativac. To naš sport krasi godinama i naši treneri u drugim sportovima su zbog toga veoma poštovani.

Koje su po vama glavne prednosti skvoša u odnosu na neke druge sportove? Zbog čega biste nekome preporučili da počne da se bavi baš skvošom?

- Skvoš nije komercijalan sport. Slobodan je. Deca koju sam vodio na turnire širom Evrope mnogo puta su mi govorili da nisu ni pretpostavljali da toliko dece igra skvoš. Nakon toga, oni su presrećni što imaju svoj svet prijatelja gde su posebni i slobodni. Uzori su im kvalitetni ljudi, najbolji svetski skvoš igrači nisu mega zvezde (sem u Egiptu). Oni ne zarađuju bilione i ne ponašaju se kretenski. Rekreativno bavljenje skvošem savetujem svim ljudima koji nemaju mnogo vremena za rekreaciju. Za skvoš je dovoljno 45 minuta. Za to vreme ste potrošili mnogo energije i jako se dobro zabavili. Skvoš možete posmatrati kao kombinaciju eksplozivnog kretanja, šaha i bilijara. Mislim da su ovo dovoljni argumenti da privuku svakoga ko želi da iskaže sve svoje potencijale kako bi se zabavio i rekreirao.

Kako vidite skvoš danas u Srbiji? Koliko su se stvari promenile od trenutka kada je počeo da se igra kod nas, i kakvu mu budućnost predviđate?

- Skvoš asocijacija Srbije je krovna organizacija skvoš sporta. U početku je sve teklo kako treba i razvoj je tekao dobro, ali se odjednom desio zastoj. Mislim da je problem bio u krovnoj organizaciji, raspodeli sredstava, podsticanju projekata, reorganizaciji, ali i u pojedinim klubovima koji nisu želeli da daju svoj doprinos sveukupnom razvoju. Ja sam osam godina bio tehnički deo asocijacije, prestao sam sa radom početkom ove godine. Moram priznati da se više nisam slagao sa ostalim članovima, a nisam mogao da promenim organizaciju iznutra i da izguram svoje ideje. Mislim da možemo i moramo drugačije da radimo na razvoju našeg sporta. Dvanaest godina je dosta i mnogi ljudi u Srbiji znaju za naš sport. Krupne promene su potrebne u srpskom sportu kako se ne bi raspala naša najbolja privredna grana u vremenima koja dolaze. U vremenima kada se primenjuje novi zakon o sportu i kada se klubovi i sportska društva moraju prilagođavati novim zakonima tržišta i ekonomskog sistema u koji smo ušli. Sada se ponovo bavim samo trenerskim poslom i polako gradim neku novu priču skvoša u Srbiji. Mislim da skvoš, kao i svaki drugi sport, u Srbiji ima dobru budućnost, zato što smo mi sportska nacija. Ono što je bitno je da pronađemo model razvoja i podršku za njegovu implementaciju, mislim da ne treba da izmišljamo svoj put. Takve modele možemo pronaći u Poljskoj i Rumuniji, koje su veće zemlje od nas pa im je time bilo mnogo lakše da pronađu sredstva, ali su modelima razvoja pokazali celom svetu pravi put razvoja našeg sporta. U Poljskoj se održavaju svetska prvenstva, imaju najveći klub na svetu, itd, a skvoš postoji 10 godina, dakle sve je moguće. Rumuni su takođe, kao Poljaci, primenili model javno-privatnog partnerstva u razvoju i uspeli su za 10 godina da eksplodiraju. Videćemo, nadam se da će Srbija biti u skvošu kao i u svim drugim sportovima, najbolja na svetu.

Da li su ljudi ovde dovoljno upoznati sa skvošom?

- Mislim da nisu.

Vuk Brcanski se skvošom bavi sedam godina. Za to vreme prošao je put od rekreativnog udaranja loptice od kaučuka, do statusa reprezentativca Srbije, a ove godine je izabran za kapitena nacionalnog tima.

- Skvošom sam počeo da se bavim sasvim slučajno. Drugar mi je jedan dan rekao: „E, moj ujak je otvorio skvoš klub, hoćeš da idemo da probaš?“, i tako je počelo. Prvi moj ulazak u teren je bio malo komičan, ali sam uspevao da pogodim lopticu što je jako bitno za prvi put. Na moju veliku sreću tada je u klubu bio prisutan moj, ispostaviće se dugogodišnji trener i sadašnji trener reprezentacije, Branimir Carić, koji mi je rekao da imam smisla za skvoš. Bilo je dovoljno da ga pitam kad možemo da odradimo trening. Od tog dana sam manje, više svaki dan u terenu.

Kako je tekao put od rekreativnog bavljenja skvošom do trenutka kada ste počeli da nastupate pod državnom zastavom?

- Put je bio težak... Mnogo sam trenirao, ali rezultati nisu bili adekvatni. Na turnirima sam gubio od igrača od kojih sam bio možda i bolji, ali iskustvo je jako bitno u skvošu. Često su se dešavale i situacije da sam gubio "dobijene" mečeve, ali to su neke dečije bolesti koje moraju da se preleže. Veliki korak za moju karijeru je bio kad sam na šest meseci otišao u London radi usavršavanja jezika. Tamo sam trenirao u klubu na Wimbledonu koji se zove Christopher's. To je sasvim neka druga priča, igrači i treneri sa po 20-30 godina rada u skvošu, to kod nas ne postoji. Napredak je bio očigledan. Posle mog povratka u Srbiju, na Državnom prvenstvu te godine sam ušao kao poslednji igrač u žreb ( samo najboljih 16 sa SAS liste ima pravo nastupa ) i završio učešće na 9. mestu. Već sledeće sezone sam bio sedmi i onda je usledio poziv selektora na širi spisak reprezentacije ( četiri igrača čine reprezentaciju ). To sam veoma ozbiljno shvatio i to leto otišao u London u vec pomenuti klub i tamo se spremao da bih se u septembru 2012. godine kroz kvalifikacije izborio za dres sa državnim grbom.

Recite nam nešto više o međunarodnim takmičenjima i uspesima reprezentacije? Gde smo u odnosu na druge?

- Najveći uspeh sa reprezentacijom smo postigli prošle godine u septembru kada smo osvojili 3. mesto na Balkanskom prvenstvu u Bukureštu, pobedivši domaćine u borbi za bronzu. Od strane saigrača sam izabran za kapitena i na to sam veoma ponosan. Kod nas nema sujete, mi smo prava ekipa! Balkansko prvenstvo je ove godine igrano u Beogradu, ali na žalost, kako to obično biva, podlegli smo pod pritiskom da se pokažemo pred domaćom publikom. Izgubili smo prvo u polufinalu nesrećno od Slovenije, a onda i od Bugarske za treće mesto. U odnosu na sve reprezentacije u regionu mi smo ubedljivo najmlađi tim i sa verovatno najmanjim sredstvima, ali to nije moj deo, to je na državi i ljudima iz Asocijacije. Naše je da damo sve od sebe i igramo najbolje što možemo.

Sa kojim se problemima najčešće susreću skvošeri u našoj zemlji? Nedostatak terena, nedostatak kvalitetnih takmičenja?

- Ove sezone sam dobio poziv iz Austrije da igram njihovu prvu ligu (Landesligu) za klub koji se zove CCCS  (City & Country Squash Club ) iz Beča. Tako da jednom mesečno idem tamo da igram za njih. Upravo je to prouzrokovano problemima sa kojim se susrećemo ovde pa tražimo bolje van države. Mali broj klubova, samim tim i terena, čak i oni klubovi koji postoje i super rade kao naprimer Skvošlend iz Beograda imaju velikih problema sa pojedincima koji žele da ih spreče u tome što rade, a rade veoma dobro. Takođe, nedovoljna medijska pažnja za skvoš, malo ljudi zna za sport, ne znaju ni da mogu da probaju, misle da to samo ima u filmovima.

Prvi skvoš klub u Srbiji, Skvošlend iz Beograda, trenutno prolazi kroz najteže trenutke od osnivanja i preti mu zatvaranje. Naime, uprava Pionirskog grada i Grad Beograd pokušavaju da sruše objekat u kojem se nalazi Skvošlend uprkos ugovoru koji važi do 2018. godine. Ovaj klub je i dom Skvoš asocijacije Srbije, pa moguće gašenje Skvošlenda može dovesti u pitanje i opstanak skvoša u Srbiji.

Tekst: Gojko Kekić

Oceni vest:
2
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

porodilje novosadsko porodilište isključenja struje bez struje RHMZ servisne informacije novi sad poskupljenje bebe novorođenčad zdravlje JKP Vodovod i kanalizacija skupština grada novog sada Spens Vreme u Srbiji policija vremenska prognoza istraživanje bez vode novosađani sremska kamenica novi sad Republički hidrometeorološki zavod isključenje vode betanija Vreme u Novom Sadu vremenska prognoza novi sad klinika za ginekologiju i akušerstvo Isključenje struje konkurs horoskop