Slobodan Boškan: Ako ne postavite ciljeve, ne možete ih ostvariti

Ponikao je u redovima novosadskih crveno-belih. Tokom karijere igrao je u mnogim evropskim klubovima, bio dugogodišnji seniorski reprezentativac i deo jedne od najtrofejnijih generacija domaćih odbojkaša.

Slobodan Boškan nedavno je imenovan za sportskog direktora OK Vojvodina. Pored dominacije u srpskom prvenstvu, namera mu je da klub postane ozbiljniji protivnik u evrokupovima.

Posle iskustva u trenerskom poslu ipak ste odlučili da sebe date sportu na drugim funkcijama?

- Kada sam pre sedam godina završio igračku karijeru pokrenuo sam u Novom Sadu Odbojkaši klub Dunav volley. Tu smo radili školu odbojke i imali smo prvi tim koji je tri sezone igrao u Prvoj ligi, a ja sam ga vodio dve godine. Negde 2014. istovremeno su me pozvali iz Odbojkaške reprezentacije Crne Gore i iz Odbojkaškog kluba Budvanska Rivijera. Nešto me je vuklo ka trenerskom poslu, jer sam hteo da vidim koliko znam i mogu. Sećam se da sam tamo započeo sa kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. To je bio period 2014/15. i 2015/16. Tokom takmičarske sezone vodio sam Budvansku rivijeru, a leti reprezentaciju Crne Gore. Posle sam prihvatio poziv od Olimpijakosa. Lično sam zadovoljan kako sam radio i koje rezultate sam ostvario. Međutim, posle Olimpijakosa odlučio sam da prestanem sa tim, jer nisam hteo da platim cenu koju nosi trenerski posao, a to je život u inostranstvu, odvojen od supruge i dece. Odlučio sam da se vratim u Novi Sad.

Koji je bio motiv da prihvatite mesto sportskog direktora u OK Vojvodina?

- Ponikao sam ovde i ovo mi je najdraži klub, iako sam ih dosta promenio. Vojvodina ima bogatu istoriju, mnogo uspeha i postala je brend. Verujem da zajedno možemo napraviti još mnogo toga i to je izazov za mene. Sada na mestu sportskog direktora mogu da koristim iskustvo koje sam stekao kao igrač i trener, ali i da pokažem organizacione sposobnosti. Mislim da mogu doprineti da klub nastavi putem kojim je krenuo i da se još unapredi.

Kakvi su Vaši prvi utisci o timu?

- Vojvodina i dalje odlično radi selekciju dovođenjem mladih igrača. Ovaj seniorski tim ima dobru generaciju, lepo ukomponovanu. Ono što sam video u dve utakmice, otkad sam sportski direktor, jeste da smo igrali sa dosta oscilacija. To se može pripisati činjenici da je ekipa od početka pripremnog perioda do danas odigrala oko 40 utakmica i sigurno je došlo do psihičkog i fizičkog umora. Pogotovo kada su u pitanju mladi igrači, jer oni ne znaju da se na pravi način nose sa takvom vrstom situacije i to dovodi do oscilacija u igri.

Koji će Vam biti prvi sportski zadaci?

- Moj prioritet će tokom čitave sezone biti seniorska ekipa, jer ona mora biti udarna igla. Prvi tim vuče čitavu Vojvodinu svojom igrom, to je okusnica kluba u smislu važnosti rezultata. Pored toga, ono što je još važno, i čime ću se baviti, jesu mlade selekcije (kadetska i juniorska).

Da li sa pojačanjima koje je dobila – korektor Vitalij Suhinjin i dizač Luka Šormaz – Vojvodina ima tim koji može da ostvari željene ambicije i koji su konkretni ciljevi?

- Takmičenja u Srbiji što se tiče, naše ambicije su da osvojimo kup i prvenstvo. Odbojkaši koji su dovedeni kao pojačanje treba svojim iskustvom i kvalitetom da uliju dodatnu snagu našim momcima. Mladima je potrebno da imaju pored sebe jednog, dvojicu, a možda i trojicu iskusnih igrača, koji u tim važnim momentima utakmice mogu da donesu određeni kvalitet na putu do pobede i željenog rezultata. Što se tiče Evrope, u januaru igramo u CEV kupu protiv Rešovije (Poljska). To je odlična ekipa koja godinama učestvuje u Ligi šampiona, a ove godine je u CEV kupu. Verujem u našu ekipu i mladost i očekujem da ćemo tu prvu utakmicu, koja se igra kod nas, odigrati dobro. Treba da ih napadnemo i da idemo na pobedu na domaćem terenu ako nam se ukaže prilika.

Koje su Vaše dugoročne želje i planovi?

- Narednih pet godina usredsrediću se na to da Vojvodina ponovo bude kao ona iz devedesetih godina. Da bude dominantna u srpskom prvenstvu, što se tiče osvajanja titula i kupova, i da kroz te rezultate pokaže kvalitet. Sa druge strane, radićemo na tome da postanemo što ozbiljniji protivnici u evropskim kupovima. U Evropi ste uslovljeni sa dosta faktora, a jedan od njih je i taj da većina ekipa, bilo da je u pitanju CEV kup ili Liga šampiona, ima iskusne igrače koji su dovedeni za određene pare i znaju da igraju. Timovi imaju zaista velike budžete. To su dve povezane stavke i mi ćemo morati naći načina da ih savladamo. Nije nemoguće, ali biće teško i izazovno. Ali opet, Vojvodina ima odličan kapacitet, pogotovo sa Dragoljubom Zbiljićem koji je došao na čelo Upravnog odbora. On je veoma ambiciozan i ima želju da klubu da tu novu snagu i omogući da postane ravnopravni učesnik u međunarodnoj sceni.

Uprava ima visoke, čak evropske ambicije. Šta je sve potrebno uložiti i koliko da bi se krenulo u tom pravcu?

- Što se tiče fajnal fora Lige šampiona, to na prvi pogled izgleda kao nedostižna misija, ali ona to svakako nije. Važno je prvo dobro analizirati kakav je presek ekipa sa kojima ćemo se boriti u narednim godinama u Ligi šampiona. Trenutno ih ima 24 i tu imate timove različitih nivoa. Možemo ih podeliti u tri grupe. Tu su oni koji se bore za osvajanje lige, oni koji žele da prođu grupnu fazu i onda u zavisnosti od žreba da pokušaju kroz osminu ili četvrtfinale samo da dođu do fajnal fora. Imate takođe ekipe koje su zadovoljne igranjem u grupnoj fazi. Bitno je analizirati koliki su im budžeti i na koji način prave timove. Pogotovo oni koji dugo igraju. Treba videti koje je njihovo iskustvo koje koriste igrajući Ligu šampiona, jer na osnovu toga oni planiraju svoj budžet i ambicije za sledeću godinu. Mi moramo da se približimo tom načinu razmišljanja i da vidimo kako možemo da se pozicioniramo u odnosu na te ekipe. Naravno, jedna je pripremna analiza, drugo je kako vi igrate i faktor sreće. Taj fajnal for, kada dobro složite stvari i napravite ekipu koja se iz godine u godinu razvija, postaje približniji i ostvarljiviji. Teško je, ali nije nemoguće. Ako ne postavite ciljeve ne možete ih ostvariti. Sa francuskim Turom sam 2005. bio prvak Lige šampiona, a 2007. vicešampion. Naš budžet bio je mnogo manji od ekipa sa kojima smo se borili i u grupi, i u fazi eliminacije, i na fajnal foru. Ja sam to iskusio i znam da postoji šansa. Ali kada imate skromniji budžet imate malo prava na greške i bitna je dobra organizacija i planiranje. Ekipa sa velikim budžetom može dovesti 12 dobrih igrača i ako pogreše sa jednim, ili dvojicom, kompenzuju to zamenom. Ali sa manjim budžetom morate jako dobro da selektirate tu šestoricu, ili sedmoricu.

Koliko će Vam bogato igračko iskustvo pomoći?  

- Sve što pričam je iz ugla ličnog iskustva i na to se i oslanjam najviše u mnogim situacijama. Sve što sam naučio, proživeo i video da može da se uradi. To će biti baza iz koje ću crpeti energiju, snagu i znanje.

Na koga računate kao na najbliže saradnike?

- Tu su generalni direktor Nikola Salatić, savetnik direktora Nikola Marić i šef stručnog štaba Nedžad Osmankač. Na svakom od nas je da pokaže koliki je njegov maksimum i koliko može pomoći u razvoje ekipe.

Vojvodina je poznata po radu sa mladima. Otvoren je dom za mlade igrače. Da li tu planirate neke novine?

- Taj kurs se neće menjati i mladi moraju ostati okosnica crveno-belih. Klub je taj pravac zauzeo davnih dana i to je jedan od glavnih razloga zašto je Vojvodina danas to što jeste. Zbog rada sa mladima i investiranja u njih. Ali, mladi nisu dovoljni ako imate ambicije o kojima sada pričamo, i njima će trebati pomoć. Mladu ekipu morate dopuniti pojačanjima, ako želite biti konkurentni u Evropi. Videćete uskoro Rešoviju koja ima samo nekoliko Poljaka i pregršt stranaca. Nama je važno da se mladi razvijaju i da budu srž Vojvodine, ali naravno uz pomoć iskusnijih i zrelijih koji mogu da ih vode i vuku svojim kvalitetom.

SLOBODAN BOŠKAN rođen je 1975. godine. Njegov najveći uspeh svakako je olimpijsko zlato 2000. sa nacionalnim timom. Sa reprezentacijom osvojio je bronzanu medalju na evropskim prvenstvima 1995, 2005. i 2007, te srebrnu 1997. i zlatnu 2001. godine. U bogatoj karijerima ima i srebro na Svetskom prvenstvu 1998, bronzu na Svetskom kupu 1996, bronzu u Svetskoj ligi 2002. i srebro u istom takmičenju 2003. i 2005. Tokom karijere igrao je za Vojvodinu, Olimpijakos, Trentino, Iraklis, Tur, Halkbank i Budvansku rivijeru. Sa Vojvodinom ima više titula, a treba istaći i prvo mesto u Ligi šampiona sa Turom.

Tekst i fotografije: Aleksandar Jovanović