"SPASI ME": Ne dozvoli da se život gasi – budi heroj i spasi (FOTO i VIDEO)

Prvi javni čas Javno-zdravstvene kampanje "Spasi me" održaće se 16. aprila  sa početkom u 10 časova na Trgu slobode ispred Gradske kuće u Novom Sadu.

Svi zainteresovani građani imaće priliku da prođu besplatnu obuku iz kardiopulmonalne reanimacije uz pravilnu upotrebu automatskog eksternog defibrilatora (AED) i saznati kako da na adekvatan način prepoznaju osobu koja je doživela naglo nastali srčani zastoj.

Studije su pokazale da je incidenca srčanog zastoja, kao jednog od najčešćih životnougrožavajućih stanja, na godišnjem nivou prevazilazi brojku od 500. 000 na teritoriji Evrope.

Rano prepoznavanje i pozivanje Službe hitne medicinske pomoći (SHMP), kao i započinjanje KPR-a, uz defibrilaciju i postreanimaciono zbrinjavanje, predstavljaju četiri ključne karike u lancu preživljavanja. Poštovanjem pomenutih karika smanjujemo stopu smrtnog ichoda kao i teške komplikacije do kojih ovo stanje može da dovede, najpre neuroloških.

Sekcija prve pomoći, ovim projektom želi da stavi fokus na rano prepoznavanje i blagovremeno započetu KPR od strane laika, smatrajući da je poznavanje pomenutih veština od suštinske važnosti za svakog građanina.

Studija Rolfa Leferinga i njegovih saradnika iz 2016. godine, obuhvatila je 10.682 potvrđena slučaja vanbolničkog srčanog zastoja, koristeći se podacima iz 27 zemalja Istočne i Zapadne Evrope. Njihova studija je pokazala da se 69,4% zabeleženih epizoda srčanog zastoja odigralo u kućnim uslovima, dok se 54,3 odsto epizoda odigralo u prisustvu druge osobe i da je svega 47,4% očevidaca započelo KPR. 

Na teritoriji Grada Novog Sada, u periodu od jedne godine dogodilo se 198 vanbolničkih srčanih zastoja, od kojih je u 75 posto slučajeva svedok bio laik koji je započeo mere kardiopulmonalne reanimacije u 11% slučajeva. Prosečno vreme dolaska SHMP do mesta događaja je iznosio oko 7 minuta, dok je dispečer u 3 slučaja asistirao reanimacuju. AED je jedanput korišćen. 

Upravo ovi statistički podaci govore da je od velikog značaja da građani budu osposobljeni da primene osnove KPR kao i da pravilno upotrebe AED, pošto su te dve karike od vitalnog značaja za preživljavanje kod iznenadnog srčanog zastoja.

Pored ranog započinjanja kompresija, upotreba AED aparata predstavlja nešto na čemu se naša kampanja i bazira. Automatski eksterni defibrilator predstavlja prenosivi aparat čiji je zadatak da isporuči elekričnu struju osobama koje imaju srčani zastoj usled poremećaja ritma.  Aparat preko lepljivih elektroda, koje se lepe na grudni koš unesrećenog, analizira ritam srca, prepoznaje ritmove koji se defibriliraju i putem glasovnih naloga vodi korisnika kroz ceo postupak oživljavanja. Zbog jednostavnosti aparata i usmenih instrukcija koje pruža, svako je u mogućnosti da ga koristi. Uz samu primenu AED aparata, neizostavan deo reanimacije predstavljaju kompresije grudnog koša koje nastoje da održe cirkulaciju.

– Kampanjom "Spasi me" nastojimo da povećamo kvantitet i kvalitet edukacija šire populacije. Primarni cilj našeg projekta jeste da našim sugrađanima podignemo svest o važnosti svake karike lanca preživljavanja kao i da ih pravilno obučimo da u datom trenutku ukažu prvu pomoć unesrećenom i samim tim spase nečiji život – navodi se u saopštenju Sekcije prve pomoći Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. 

Kako navode, ovaj cilj planiraju postići kroz javne časove i informativne edukacije, koje će održati na različitim javnim lokacijama u Novom Sadu.

– Građane bismo obučavali osnovama kardiopulmonalno reanimacije, i takođe, upoznali sa upotrebom AED aparata sa stavljem akcenta na njegovu važnost – navode.

Koordinatorka projekta "Spasi me" Marina Bandulaja izjavila je da je cilj kampanje je da se edukuje što veći broj građana o srčanom zastoju, o značaju ranog započinjanja kadiopulmonalne reanimacije (KPR) i njenom pravilnom izvođenju, kao i o pravilnoj upotrebi automatskog eksternog defibrilatora (AED) i lokacijama istog u Novom Sadu.

Jedan od ambasadora kampanje, atletičar Mihail Dudaš je istakao da mu je zadovoljstvo što je deo jednog ovakvog projekta.

– Drago mi je što je  Fakultet zajedno sa Gradom i Pokrajinom stao iza ovakvog projekta i smatram da projekat nije samo za ovu godinu već i da treba da se nastavi i u budućnosti, tačnije da se što više podiže svest o tome kako postupiti u ovakvim situacijama. Zahvaljujem se svima vama što ste me pozvali i što ste me proglasili za amabasadora ovakvog projekta. Ogromna mi je čast  i obećavam da ću dati sve od sebe da ovaj projekat podignemo na što viši nivo i da što veći broj ljudi nauči proceduru oživljavanja i da dođe u situaciju da nekome spasi život i da bude heroj – kazao je Dudaš.

Prodekan za akreditaciju i kvalitet Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, prof. dr Biljana Srdić Galić poželela je dobrodošlicu svim prisutnima na Medicinski fakultet i izrazila veliko zadovoljstvo što se danas ovde nalazi zajedno sa divnim, mladim i kreativnim kolegama punim entuzijazma i istakla posebnu zahvalnost Sekciji prve pomoći za izuzetan doprinos Medicinskom fakultetu u vannastavnim aktivnostima.

– Sekcija prve pomoći je jedan od najaktivnijih oblika organizovanja studenata Medicinskog fakulteta i njihove aktivnosti odavno prevazilaze okvire akademske zajednice i oni deluju mnogo šire na planu društvene zajednice na šta smo izuzetno ponosni. Veoma smo zahvalni ličnostima iz javnog života koje su prepoznale značaj ove kampanje i koje su dale svoju podršku – istakla je na konferenciji za medije Biljana Srdić Galić.

Javno-zdravstvena kampanja "Spasi me" pokrenuta je na Svetski dan zdravlja i  ova kampanja za Sekciju prve pomoći predstavlja iskorak u širenju znanja koje je od velikog javnog značaja ne samo za Grad Novi Sad već i za širu zajednicu. Kampanja je pokrenuta od strane grupe studenata, članova Sekcije prve pomoci Medicinskog fakulteta u Novom Sadu uz podršku matičnog fakulteta, Grada Novog Sada, Pokrajinskog sekreterijata za zdravstvo, a u saradnji sa Društvom lekara Vojvodine (Sekcija za anesteziju) i Srpskim lekarskim društvom (Sekcija za urgentnu medicinu). 

Mnogobrojne javne ličnosti iz javnog života i sveta sporta podržale su ovu kampanju, a među njima su Dimitrije Banjac, Željko Rebrača, Marica Perišić, Saša Lazić, Milan Pavkov i Marko Đurić.

Na teritoriji Novog Sada, od 2008. godine, defibrilatori su postavljeni na najfrekventnijim mestima u gradu: u Gradskoj kući, zgradi Suda, na Spensu, Štrandu, Železničkoj stanici, Limanskoj i Futoškoj pijaci, na Stadionu "Karađorđe", Gradskom groblju, Medicinskom fakultetu, Fakultetu tehničkih nauka, u JKP "Informatika", Kulturnom centru Novog Sada, Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata, u Luci Novi Sad...