Spoj tradicije i novog vremena: Po čemu su "karlovački đaci" posebni i šta se uči u ovoj gimnaziji

U samom srcu Sremskih Karlovaca nalazi se gimnazija tradicije duže od dva veka kroz čija su vrata prošli mnogi učenici, od kojih su pojedine ličnosti ostavile dubok trag u našoj kulturi i obrazovanju uopšte.

– Kad se prisetim godina provedenih u Karlovačkoj gimnaziji, prvo mi se vraćaju sećanja na samo mesto i na ambijent oko gimnazije. Ipak, za decu iz grada nije tipično da idu u manje mesto da se školuju, a meni je prijala promena prostora nakon celog života provedenog u Novom Sadu. Među vršnjacima je bilo mnogo različitih ljudi, ali nas je spajalo to mesto i osećaj pripadnosti školi. I dan-danas kad sretnem ljude koji su išli u Karlovačku, odmah se razumemo i imamo sto tema za razgovor, čak i ako nismo ista generacija – ovako je jedan bivši đak opisao svoje iskustvo.

Pored kvalitetnog obrazovanja koje se može steći u ovoj školi, iskustvo u njoj često je uticalo i na oblikovanje ličnosti đaka, a uspomene nisu bile vezane samo za ovu ustanovu, već i same Karlovce, za Dvorsku baštu, za centar grada, za Dunav i Stražilovo.

Istorijat

– Istorija Karlovačke gimnazije predstavlja bitan i častan deo srpske kulturne istorije. Ona je jedna od najuspešnijih kovnica moderne srpske kulture – naglasio je bivši učenik i profesor "Karlovačke", istoričar Nikola Radojčić.

Osamnaesti vek obeležile su borbe za otvaranje srpskih škola i štamparija, a put do uspostavljanja obrazovnih ustanova bio je trnovit. Nakon više decenija, za godinu konačne pobede može se uzeti 1791. kada je osnovana Srpska velika gimnazija karlovačka.

Najzaslužniji su bili mitropolit Stefan Stratimirović, bečki đak i uman čovek koji je ubedio bogatog karlovačkog trgovca Dimitrija Anastasijevića Sabova da donira novac. Sa preko 30.000 forinti koje su prikupili sa drugim imućnim ljudima, osnovana je gimnazija. Sabov će kasnije biti odlikovan za svoje dobročinstvo, a gimnazija vrlo brzo postaje središte srpske duhovnosti, prosvete i kulture.

Prvih sto godina postojanja bila je smeštena u staroj zgradi Latinske škole, da bi 1891. otpočela nastava u novoj zgradi – onoj u kojoj je smeštena i danas, a koja predstavlja važan kulturni spomenik i jednu od najreprezentativnijih građevina u Vojvodini.

Građena u srpsko-vizantijskom stilu, sa bogato ukrašenim glavnim ulazom, delo je mađarskog arhitekte Đula Partoša koji je, sa Edenom Lehnerom, projektovao mnoge značajne objekte kao što su gradske kuće u Segedinu, Zrenjaninu i Kečkemetu, palatu Leović u Subotici i druge. Novac za izgradnju obezbedila su braća Anđelić, što se može i pročitati na bogato ukrašenom ulazu u gimnaziju: "Braća Anđelići Srpskom narodu".

Do 1852. godine bila šestorazredna, a tada je dobila sedmi i osmi razred, da bi pravo na polaganje završnog ispita bilo ostvareno 1873. godine.

Od 1907. godine nastavu u gimnaziji mogu da prate i devojke.

Znamenite ličnosti

U početku su je pohađali samo đaci iz Sremskih Karlovaca i okoline, da bi tek kasnije počeli da pristižu učenici iz svih srpskih krajeva.

Najpoznatija ličnost koja je bila karlovački đak je Branko Radičević – pesnik srpskog romantizma čije je ime obeležilo našu poeziju. U dvorištu škole nalazi se i njegova bista, a po njemu je nazvana i ulica u kojoj je smeštena i sama gimnazija.

Među znamenitim đacima i profesorima našli su se i Jovan Sterija Popović, Jovan Subotić, Đorđe Natošević, Vasa Stajić, Pavle Solarić, Sima Milutinović Sarajlija, Milovan Vidaković, Josif Rajačić, Milan Jovanović Batut, Jovan Živanović, Radivoje Vrhovac  i mnogi drugi.

Karlovačka gimazija danas

Gimnazija upisuje učenike iz cele Srbije, a njen poseban program namenjen je nadarenim učenicima koji su raspoređeni u 24 odeljenja. Rad se odvija u manjim grupama koje čini najviše 12 učenika, što doprinosi kvalitetnijem odvijanju nastave i otvara prostor profesorima da se svakom učeniku posebno posvete.

O tome govore i iskustva đaka koji su ovde maturirali.

– Profesore pamtim po tome kako su se uvek trudili da nas uključe u razne aktivnosti. Ako je bilo mesta da se nešto izvede, otpeva, naslika, da se pokaže neko znanje, uvek bi bio neki profesor voljan da podrži inicijativu učenika. Neka od najdražih sećanja iz škole su mi priredbe i sekcije. Danas se ne bavim jezicima, ali ipak smatram da mi je školovanje u Karlovačkoj gimnaziji ostavilo neke dobre navike, draga poznanstva i želju za sticanjem novog znanja – rekao je bivši učenik.

Pored posvećenosti izučavanju jezika, Gimnazija organizuje i brojne aktivnosti na kojima učenici mogu da pokažu različite talente, da saznaju više o predmetima koji proučavaju prirodne nauke, ali se organizuju i događaji humanitarne prirode u koje su đaci aktivno uključeni. Stoga, treba istaći i to da profesori posebnu pažnju posvećuju i uobličavanju ličnosti gimnazijalaca.

– Postoje ti neki profesori koji su me oblikovali kao osobu, posvetili mi pažnju, vreme, zainteresovali me za sve što život ima da pruži – rekla je bivša učenica i u komentaru o svom iskustvu zaključila:

– Imam taj neki žig karlovačkog đaka i skoro svako ko je ikada bio deo te gimnazije nosi karakteristiku po kojoj smo prepoznatljivi u društvu.

Aktivnosti u gimnaziji

Hor Karlovačke gimnazije vodi Rastko Pavlov, profesor muzičke kulture. Ranije su đaci nastupali i sa muškim horom Karlovačke bogoslovije Sveti Arsenije i to u prilikama kao što su svečane akademije povodom dana škole i dana bogoslovije i za dan Svetog Save. Hor je učestvovao i na festivalu omladinskih horova AP Vojvodine, gde je u kategoriji ženskih horova osvojio prvu nagradu. Pripalo mu je i jedno treće mesto na republičkom takmičenju.

U okviru kampanje posvećenoj podizanju medijske pismenosti “Ako imaš šta da kažeš – reci”, đaci su napravili sajt koji služi za podsticanje kritičkog razmišljanja i poznavanja medija, ali i promovisanje sadržaja školskog časopisa "Branko" koji ima višedecenijsku tradiciju, a koji se početkom novembra 2015. godine pojavio i onlajn.

Karlovački đaci deo su i projekta Evropske komisije "Bezbedan internet". Jedna od aktivnosti podrazumeva uspostavljanje i vođenje onlajn platforme za učenje na daljinu. Važna tema koje se dotiču jeste bezbedno korišćenje interneta i prevencije zloupotreba na društvenim mrežama.

Tu je i TED-Ed klub koji je školi omogućio da postane deo svetske edukativne zajednice koja pruža mogućnost đacima da svoje kreativne ideje podele sa celim svetom.

Popis ostalih aktivnosti i radionica, održanih i onih i dalje aktuelnih, možete pronaći na sajtu škole.

Smerovi

Od 2021. u Karlovačkoj postoje tri smera, a to su klasični jezici, savremeni jezici i relativno novi smer istorija i geografija koji je prva generacija upisala te godine.

Klasični jezici u toku četiri godine izučavaju latinski i starogrčki kao glavne jezike, ali učenici pohađaju i nastavu engleskog, kao trećeg i obaveznog jezika.

Savremeni jezici pružaju čitav niz jezika od kojih se učenici opredeljuju za jedan koji će učiti pored engleskog. Postoji i mogućnost fakultativnog učenja jezika kao što su nemački, španski, japanski, kineski, italijanski, francuski ili ruski. Treći i obavezni jezik im je latinski jezik, koji imaju sve četiri godine.

U Karlovačkoj se takođe organizuje i besplatna pripremna nastava za sve buduće đake. O početku priprema, satnici i ostalim detaljima, budući učenici mogu se informisati putem sajta Gimnazije, pa tako oni sa posebnim sposobnostima za filološke nauke, geografiju i istoriju, mogu pohađati posebno organizovanu nastavu iz srpskog jezika i književnosti, engleskog, francuskog, nemačkog i ruskog jezika, kao i istorije i geografije.

Na našem sajtu možete se više informisati i o državnim i o privatnim gimnazijama. Napravili smo adresar i ponudu, ali i istakli detalje o programima, smerovima i mogućnostima koje svaka od tih škola nudi. 

NOVOSADSKE GIMNAZIJE: Adresar i ponuda državnih škola 

PRIVATNE SREDNJE ŠKOLE U NOVOM SADU: Kompletan adresar i ponuda

Priredila: Tamara Sivčević