SRPSKA HOROR PRIČA: Pijani i bahati vozači seju smrt po ulicama

SRPSKA HOROR PRIČA: Pijani i bahati vozači seju smrt po ulicama

Pre šest dana, vest iz Niša protresla je celu Srbiju. Naime, tada je mladić automobilom izleteo na trotoar i udario dvojicu prolaznika koji su izgubili život.

Za volanom je bio N. S. (19), a usmrtio je dečaka od 12 godina i muškarca u 48. godini života. Ovakvi užasi u kojoj su glavni počinioci, pijani i bahati vozači, dešavaju se ako ne svaki dan, onda zasigurno svakog vikenda u celoj zemlji. Tako je sinoć, pukom srećom u Novom Sadu izbegnuta još jedna tragedija.

Kako piše "Kurir", vozač "Nisan Kaškaija" proleteo je oko 21 čas kroz kružni tok na Rumenačkom putu nakon čega se prevrnuo na trotoar. Prema pisanju "Kurira", vozač je bio u vidno alkoholisanom stanju, a nakon što je izgubio kontrolu nad terencom udario je i u banderu pre nego što se prevrnuo. Ovo je samo jedan u nizu incidenata za koje smo svedoci da su postali naša, surova svakodnevnica. Tolika neodgovornost i bezobzirnost kod sumanutih vozača skoro nije viđena, a nema naznaka da će se nešto promeniti i država zaustaviti "vozače ubice".



To nam govori da niko više nije siguran dok bezbrižno šeta ulicom ili savesno učestvuje u saobraćaju. Nije mali broj slučajeva u kojima su za volanom bile osobe bliske aktuelnom režimu, a daleko od toga da su zaglavili ozbiljnu robiju zbog ubistva. Stoga ne čudi, što se juče veliki broj građana Niša okupio na mestu nesreće, da mirno protestuje, ukazujući na sve češće prebrze vožnje, nedostatak reakcije institucija i neadekvatne kazne za ovakve "tempirane bombe". U kakvom zapravo zatvoru živimo, možda je najbolje objasnio naš sugrađanin, građanski aktivista Novi Nebojša Milenković. Njegovu objavu sa Fejsbuka prenosimo u celosti.

– Nišlijke i Nišlije juče su održali čas iz građanskog dostojanstva. Nažalost, tek ovako tragični događaji podsete nas koliko je važno stalno braniti naše elementarno pravo na ljudskost i dostojanstven život u društvu u kom više neće moći nekažnjeno da se vara, krade i ubija! Da smo ovako protestvovali, i da smo u tim protestima istrajali, apsolutno sam siguran da bi se na kraju pojavila čak i ona famozna dva minuta snimka s doljevačke naplatne rampe na kojima je zabeleženo ubistvo Stanike Gligorijević, koji su misteriozno nestali nakon što su poslednji put viđeni u predsedničkom kabinetu.



– Da smo protestvovali, siguran sam da nam se na ovako bestidan i bestijalan način ne bi svakodnevno i u lice rugali ni članovi porodice Mitrović oko kojih svako malo "osvanu" nečiji leševi... Kada bismo konačno odlučili da postanemo i budemo građani, dostojanstveni i sa kičmom, tada ne bismo nadljudskim naporima branili i naše pravo na čist vazduh, nezagađene i nezarobljene reke, neposečene šume, nezatrovana jezera, neizbetonirane planine. Kada bismo rešili da budemo i (p)ostanemo građani, tada nikome ne bi palo napamet ni da svakodnevno obesmišljava naše gradove, ubijajući u njima kako urbanistički tako i svaki drugi smisao. Kada bismo bili ljudi sa kičmom, izborili bismo se za dostojanstven život i na našem selu. Ni mediji nam tada ne bi ličili na unutrašnjost septičke jame jer te "medije" ponosne građanke i građani jednostavno ne bi "konzumirali". Mediji bi tada počeli da poštuju građane umesto da ih svakodnevno ponižavaju.



– Naposletku, umesto borbe za goli opstanak, tada bismo se borili i za ostanak  pre svega naše dece, prijatelja, rođaka, komšija... Pošto iz ove zemlje ljudi glavom bez obzira ne beže samo od lošeg života i endemskog siromaštva već upravo od izostanka perspektive, nade i iskustvenog osvedočenja da u takozvanoj državi Srbiji pravila i zakoni nisu isti i nisu jednaki za sve. Tada nam u Vladi, Skupštini, vladajućim, ali i "opozicionim" strankama više ne bi sedeli ljudi treće klase koji predstavljaju uvredu za svako misleće biće u ovoj tužnoj zemlji jer bi se tada stranke plašile građana, a ne obratno! Da bi uopšte stekla pravo da se smatra civilizovanom državom i društvom, današnja Srbija, umesto podanika, treba početi da neguje, ohrabruje i stvara slobodne, uspravne i dostojanstvene ljude. Taj proces, naravno, nikad nije ni brz ni lak – ono što, međutim, zabrinjava je što deluje kako on još nije čak ni započeo – objavio je Milenković.

Oceni vest:
21
2

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Tiosav S. Marjanović

    pre 502 dana i 18 sati

    Stvarno mi nije jasno zašto toliko prostora dajete ovom marginalcu, koga briga šta on misli o bilo čemu?!

    Oceni komentar:
    22
    1
  • Nena Liman

    pre 502 dana i 16 sati

    Apsolutno saglasna s gospodinom Milenkovićem,

    Ono što nam sada predstoji više nije borba za demokratiju ili građansko društvo - već bukvalno borba za goli opstanak.
    Borba za to da ne mogu nekažnjeno da nas ubijaju po ulicama!

    Oceni komentar:
    0
    13
  • Vrag odneo šalu

    pre 502 dana i 12 sati

    Navedeni slučaj i vozač završiće sa veoma blagim kaznama, jer mi imamo loš Krivični zakon,
    odnosno neće mu biti suđeno kao ubistvo sa predumišljajem, 1-vog stepena,
    već samo kao opasan delikt u saobraćaju, po Zakonu o Saobraćaju Republike Srbije.
    Čime dobija najviše 3 godine zatvora, od toga dobar deo kao uslovnu kaznu, sa nanogicom kod kuće. Umesto 15 godina zatvora, najviše u Srbiji.
    Sve to, zbog našeg običaja, naivnog i nestručnog, da volimo da prepisujemo tuđe zakone, dok u kancelariji radije pijemo lozu i kafu, sa prijateljima iste struke. Čemu muka, diplomu već imamo a i loza je tu?
    Da za ovakve slučajeve postoji automatsko oduzimanje vozila i recikliranje, da kao kod Kineza postoji doživotna obaveza izdržavanja porodice ubijenog, uz oduzimanje pasoša doživotno.... da vidim koliko bi se vozača drznulo da promoviše sebe na Jutjubu.
    U Kini takođe postoji recikliranje ljudi. Prodaja organa kriminalaca osuđenih na doživotnu robiju. Samo oni, koji rukovode zemljom od milijardu i po ljudi, znaju kakav to pedagoški uticaj ima na sve kriminalce.
    A siguran sam, da nakon početnog gnušanja, moći ćete da se setite bar jednog kriminalca
    u Srbiji koji je zaslužio takav postupak.
    Jer, ne zaboravite, upravo takva vrsta Zakona o donaciji je svima nama uvedena - bez praktične mogućnosti da je negirate. Probao i suočio se sa protokolom onemogućavanja.
    U americi, na primer, zahvaljujući takvom zakonu, lekari procenjuju donetog pacijenta bez plaćene zdravstvene zaštite - da li im više vredi živ ili u delovima.
    Rođaka mi upravo dobila bubreg od nekog ko je "stradao u kriminalnom obračunu".
    Pri tome se ne zna da li je uopšte bio kriminalac ili žrtva u prolazu, kao ni da li je mogao biti spasen.
    Sloboda odluke je na njima, a "humanost" društva im je to omogućila i zaštitila ih.
    Dakle, dobre i loše ljude ćemo imati i u budućnosti.
    Pitanje je samo, koga ćemo zaštititi.

    Oceni komentar:
    0
    5