Srpska pravoslavna crkva je iznela stav o transplantaciji organa

Crkva i njen Sveti Arhijerejski Sabor su se još 2004. godine saglasili sa transplantacijom organa ako su ispunjeni sledeći uslovi - da je donor dobrovoljno zaveštao svoje organe i da je njegova porodica posmrtno dala svoju saglasnost, saopštila je danas na svom sajtu Srpska pravoslavna crkva (SPC).

– Ovo sve važi s tim da su smrt donora utvrdile stručne lekarske komisije u skladu sa medicinskom etikom. Sveti Arhijerejski Sabor afirmiše i transplantaciju organa živih osoba ukoliko se time ne ugrožava život davaoca (donora) – navodi SPC.

Kako su dodali, taj stav je zasnovan na Hristovom učenju i, sledstveno, na Svetom Pismu i na dvomilenijumskom iskustvu (Svetom Predanju). Oni takođe ističu i da svoj primer daje i patrijarh Porfirije lično.

– On je svake godine, najmanje dva puta godišnje, dobrovoljni davalac krvi, a na njegovu inicijativu svi parohijski domovi u Beogradu, kada god je potrebno, na raspolaganju su Zavodu za transfuziju, o čemu Crkva redovno obaveštava verne, ali i sve druge – piše na sajtu SPC-a.

Kako se dodaje u saopštenju pojedini srpski arhijereji zaveštali svoje organe i da to nisu skrivali od javnosti, a tako su postupili i mnogi sveštenici koji o tome nisu govorili javno.

Takođe, SPC napominje da je "otrovni spin", posejan bukvalno po svim važnim medijima, a odnosi se na navodnu nespremnost Crkve da podrži kampanju Ministarstva zdravlja Produži život, odnosno da se "čeka" stav Crkve o programu zaveštavanja i transplantacije organa.

– Niko u državi nadležan nije od Crkve zvanično ni zatražio zvaničan stav, a kamoli da su o tome vođeni "teški pregovori", kako neki pišu – ističe SPC.

– Crkva je uvek imala, sada ima, i ubuduće će imati, otvoren i krajnje dobronameran stav po pitanju transplantacije organa, tako da nikom ne treba utisak da ona "treba" ili "mora" da se opredeli ili za stavove aktuelnih političkih struktura ili protiv njih – stoji u saopštenju. 

Dodaje se i da će Crkva uvek i bespogovorno naglašavati da je odluka o transplantaciji organa, bez obzira na to da li je "donor" mrtav ili živ, pitanje kojim može da se bavi samo besprekorno moralno medicinsko osoblje, a ne ono moralno indiferentno ili, još gore, korumpirano.

Crkva to ističe, kako se navodi, "u doba narastajućih socijalnih razlika, a uz to imajući u vidu užasavajuća iskustva proteklih ratova, od kojih je jedna od najstrašnijih takozvana Žuta kuća u susednoj Albaniji".