ŠTA KAŽU RODITELJI: Da li su bolje privatne ili državne gimnazije

Bliži se mala matura, a mnogi osmaci (i njihovi roditelji) su još uvek u dilemi koju srednju školu upisati. Međutim, pre izbora konkretne škole, prvo treba odlučiti da li dete želi da ide u gimnaziju ili srednju stručnu školu.

Nekada je ovo bilo jedino pitanje, ali danas postoji i dodatna mogućnost, a to je da li izabrati državnu ili privatnu gimnaziju čija se školarina na godišnjem nivou kreće između 1.000 i 2.500 evra, u zavisnosti od ustanove.

U našem gradu trenutno radi šest privatnih gimnazija koje su verifikovane od nadležnog ministarstva i četiri  državne na teritoriji grada, kao i Karlovačka u Sremskim Karlovcima.

NOVOSADSKE GIMNAZIJE: Adresar i ponuda državnih škola

Kako bismo vam olakšali pri izboru, razgovarali smo s roditeljima dece koja pohađaju privatne, odnosno državne gimnazije, o tome kakva su im iskustva i da li su zadovoljni obrazovanjem koje njihovi školarci stiču.

Mnogi roditelji čija deca pohađaju državnu gimnaziju protive se privatnim jer smatraju da se tamo ne uči jer se plaća, dok mame i tate đaka iz privatnih kažu da je to daleko od istine.

– Što se tiče Jovine gimnazije, nemam primedbi. Moj sin sada završava treću godinu i skroz je odličan đak i to bez velikog napora. Nedavno je osvojio treće mesto na republičkom takmičenju iz matematike za B kategoriju, tako da mislim da je škola adekvatna njegovim potencijalima i da je dobro izabrao. Ono što bih eventualno menjala je da bude veći broj ekskurzija i vannastavnih aktivnosti gde bi se deca družila i sticala tu vrstu iskustva. Ne znam koliko sam ja objektivna pošto sam i ja išla u tu školu kao i većina drugih roditelja u razredu, što isto može da bude prednost – kaže Novosađanka J. K.

Kada je reč o privatnim gimnazijama, ova majka smatra da se to uglavnom svodi na plaćanje školarine i kupovinu diplome.

– Privatna srednja škola i fakultet su dobri jedino za decu koja su na tom stepenu zrelosti da umeju da koriste dostupnost profesora i bolju opremljenost i veću fleksibilnost u privatnoj ustanovi, a da odluče da vredno rade i stvarno steknu znanja, ali mislim da je malo takvih. U najvećem delu mislim da se privatne obrazovne ustanove koriste da se za neki novac koji se plati kao školarina dobije diploma uz minimalno zalaganje i da to tako funkcioniše – ističe ova Novosađanka.

Majka A. M. čije dete pohađa gimnaziju "Isidora Sekulić", ističe da je njena ćerka pohađa treću godinu i da baš puno uči.

– U prvoj godini nisu preterano učili, ali su ih zato u drugoj urnisali, a i u trećoj sada non-stop sedi nad knjigom, da mi ponekad bude žao. Ćerka mi je u osnovnoj bila skroz odlična, a trudi se da i dalje održi taj kontinuitet, mada joj to zaista teško. Mislim da su nam deca generalno pod stresom, posebno gimnazijalci – smatra A. M. i dodaje da ne vidi ništa loše i kada nečije dete upiše privatnu jer smatra da, ko hoće da uči, učiće bez obzira na to da li je u privatnoj ili državnoj školi.

Još jedna majka čije dete pohađa Karlovačku gimnaziju je prezadovoljna školom i napominje da je njeno dete procvetalo od kada se tamo upisalo.

– Moj sin u osnovnoj nije bio skroz odličan, ali ovde jeste. Ima da se uči, ali koliko vidim srećan je i opušten, kao i njegovi profesori i drugari – zadovoljna je M. N.

Spoj tradicije i novog vremena: Po čemu su "karlovački đaci" posebni i šta se uči u ovoj gimnaziji

I roditelji đaka koji idu u privatne gimnazije poprilično su zadovoljni profesorima i znanjem koje njihova deca stiču. Majka R. T. učenice trećeg razreda, prve privatne gimnazije koja je otvorena u Novom Sadu navodi da je njeno dete u osnovnoj bilo 5,00 i da je moglo da bira školu koju će da upiše.

– Ćerka je htela u Jovinu i išla je tamo na pripreme, međutim veoma se razočarala kada su već na pripremnoj nastavi profesori počeli da im govore kako će pola njih otpasti i kako nisu sva deca za tu gimnaziju. Kasnije je od jedne devojčice koja ide u privatnu školu saznala da joj je super, da mora da uči ako želi da upiše fakultet, ali opet sa druge strane da su profesori mnogo opušteniji, ali da ne poklanjaju ocene. Upisala sam je tu i nisam se pokajala, jer ukoliko se ne pojavi na nastavi zbog bolesti ili jednostavno ne dođe u školu u roku od pet minuta od početka prvog časa nas obaveštavaju da se dete nije pojavilo što smatram da je veoma dobro jer ni u jednom trenutku ne mogu da nas lažu i mažu. U razredu ih je dvadesetak, imaju blok nastavu i profesori mogu maksimalno da im se posvete, a da uči, uči i to dosta. Smatram da kod nas u Srbiji postoje predrasude oko privatnog sektora, ali se nadam da će se to godinama promeniti – kaže R. T. i dodaje da joj ćerka sa školom putuje u okviru projekta "Erasmus".

Doduše, ona ističe da u razredu ima i učenika koji ne dolaze redovno na nastavu ili jednostavno ne uče, ali takvu decu najčešće ruše na popravni ili ih roditelji prebaciju na vanredno školovanje.

Još jedna majka čije dete idu u istu gimnaziju, s tim da sada završava drugi razred, kaže da joj je ćerka procvetala i da je veoma zadovoljna školom.

– Ono što mi se posebno dopada jeste što imaju četiri godine i izborne predmete poput veštačke inteligencije, programiranja, računovodstva koji se ne naplaćuju dodatno, već su uračunati u školarinu. A za to, pored regularne diplome, dobijaju i sertifikate da su završili još nešto sem klasične gimnazije što smatram da je korisno jer ukoliko ne završe faks, imaju još jednu diplomu u rukama – navodi N. V.

S druge strane, majka maturanta koji pohađa privatnu gimnaziju koja ima opšti i programerski smer smatra da, verovatno kao i u ostalim srednjim školama, pa tako i u ovoj ima dosta prednosti, ali i mana jer, prema njenim rečima, nisu sve škole iste.

– Mi smo za jednu privatnu gimnaziju čuli da je užas,  da je sve jako lako i da deca ne dobiju nikakav nivo znanja. Moje dete ide u drugu školu i prednost je ta što u odeljenju ima manje đaka, udžbenici nisu obavezni jer imaju platformu na kojoj svaki profesor mora gradivo koje je predavao da ispiše pa se iz toga može učiti i najvažnije je da nema pritiska na učenje kao u državnoj gimnaziji, a u tim slučajevima deca nisu pod stresom od učenja i zato najčešće ne pauziraju od fakulteta – kaže ova majka.

Takođe, smatra da privatne gimnazije imaju i mana, a po njenom mišljenju jedna od najvećih jeste što ima dece koja ne "umeju" da uče jer dolaze iz privatne škole u kojoj nisu naučila kako se uči i onda neki bolji učenici ne mogu da napreduju, jer se nastava mora prilagoditi i onima koji ne razumeju gradivo. Takođe smatra da se sporo  menjaju loši kadrovi, a ono što joj je najviše zasmetalo jeste činjenica da im je prilikom upisa svašta obećano, a kasnije malo ispunjeno, a to se najviše odnosi na slabu realizaciju prakse koja se reklamira kao sastavni deo gimnazije.    

Još jedna mana privatnih srednjih škola je predrasuda javnosti da su u ovim školama kriterijumi slabiji, odnosno da se ocene "poklanjaju" jer ih đaci plaćaju kroz školarinu. Naravno, i ovo je moguće, ali ne bi trebalo generalizovati.

I još jedna majka koja je dete prebacila iz državne u privatnu smatra da ne vidi ništa loše u tome što deca pohađaju privatnu školu.

– Moj sin je išao u  državnu gimnaziju, a za godinu i po dana koliko sam se naplaćala privatnih časova da kada sam stavila na papir shvatila sam da sam taj novac mogla da uložim u privatno školovanje. Pošto mi je od svega bilo muka i pošto je želeo da se ispiše iz gimnazuje kako bi se prebacio na treći stepen, upisala sam ga u privatnu i on je naprosto živnuo. Nema sve petice i niko mu ne poklanja ocene, ali vidim da ide rasterećen i da nas više ne folira da je bolestan kada ima kontrolni iz matematike – zaključila je ova majka.