Šta se dešava u MSUV: "Oholost i sujeta" ili "nikad bolje" – zaključite sami!

Šta se dešava u MSUV: "Oholost i sujeta" ili "nikad bolje" – zaključite sami!

U godini u kojoj bi Muzej savremene umetnosti Vojvodine trebalo da proslavlja vredan jubilej, 50 godina postojanja, ova kulturna ustanova, bar prema navodima dela zaposlenih, suočava se s mnogobrojnim problemima. Da situacija polako izmiče kontroli upozorava se u pismu koje su javnosti uputili viši kustos tog muzeja Nebojša Milenković i muzejska savetnica mr Suzana Vuksanović. Njih dvoje su u tom pismu, koje su dostavili i sekretaru za kulturu i javno informisanje vlade AP Vojvodine Slaviši Grujiću (bez odgovora), kao glavnog uzročnika problema apostrofirali direktorku MSUV Sanju Kojić Mladenov, optuživši je za neprofesionalizam, klijentelizam i privatizaciju budžeta ustanove.

Prema rečima Nebojše Milenkovića, direktorka Sanja Kojić Mladenov je proslavu pola veka postojanja MSUV iskoristila za lični marketing, uz neprimeran način rukovanja umetničkim fondom, niz profesionalnih propusta, mnoštvo dezinformacija i falsifikovanih činjenica.

Govoreći o načinu funkcionisanja ustanove, Milenković navodi:

- Tokom prošle godine Sanja Kojić Mladenov i koleginica Svetlana Mladenov, inače direktoricina majka, realizovale su ukupno 21 programsku aktivnost, odnosno dve trećine programa ustanove. Direktorka  je realizovala osam izložbi i drugih projekata, dok je Svetlana Mladenov u prvih devet meseci prošle godine, dok nije otišla u penziju, realizovala ukupno sedam izložbi, četiri prezentacije i predavanja i dva stručna seminara uz jednu izložbu koja je prebačena u 2016. U istom vremenskom periodu ostalih šest kustosa Muzeja, kao i konzervator i producent koji odlukom direktorke takođe obavljaju kustoske poslove ukupno su realizovali osam izložbi – objašnjava Milenković.

Milenković ističe da je od postavljenja na mesto direktorke Kojić Mladenov kompletnu međunarodnu i regionalnu saradnju MSUV koncipirala isključivo na izložbama koje su realizovale kustoskinja Svetlana Mladenov i direktorka lično:

- Najbolji primer kako je ta saradnja izgledala je izložba “Prigušena egzistencija – Savremena umetnička scena Srbije”, pokazana na Tajvanu, u Košicama i u Banja Luci, na kojoj se kao izlagač svaki put pojavljuje i umetnik Stevan Kojić (inače suprug direktorke Kojić Mladenov, odnosno zet Svetlane Mladenov), kao i umetnik-član Upravnog odbora koji je Sanju Kojić Mladenov izabrao za direktorku MSUV?!


Nebojša Milenković, viši kustos MSUV

Kada je o Programu rada za 2016. godinu reč, navodi se da je Sanja Kojić Mladenov sebi predvidela čak četiri izložbe i jednu monografiju koju će realizovati zajedno sa penzionisanom Svetlanom Mladenov, koja takođe, pored monografije, treba da realizuje i jednu izložbu. Udelom u projektovanom budžetu MSUV za ovu godinu, koji iznosi 3.641.200 dinara, programi koje realizuju Sanja Kojić Mladenov i Svetlana Mladenov zauzimaju 1.783.200 dinara, dok projekti svih ostalih kustosa MSUV, kao i konzervatora i producenta zajedno koštaju 1.858.000 dinara.

- Više nego indikativna je činjenica da Svetlana Mladenov čak i iz penzije ima veći udeo u utrošku budžetskih sredstava od kustosa u radnom odnosu – objašnjava Milenković za portal mojnovisad.com i dodaje:

- Vladavina Sanje Kojić Mladenov obeležena je i sistematskim ignorisanjem, marginalizovanjem i zaobilaženjem institucije Stručnog saveta Muzeja koji se tokom 2015. sastao samo dva puta, a u 2016. još nijednom, iako potreba za tim itekako postoji! U MSUV suspendovan je dijalog, pa sve važne odluke poput, recimo, one o raskidanju Ugovora o otkupu  i vraćanju radova umetniku Živku Grozdaniću, koji svoje poklone/otkupe želi da povuče iz fonda MSUV, direktorka donosi bez konsultacija sa Stručnim savetom, uz izostanak bilo kakvog pokušaja da sa nezadovoljnim umetnikom pronađe rešenje koje bi bilo u interesu kuće. 

U MSUV postoji i veliki broj nerealizovanih publikacija za koje su odobrena značajna sredstva. Od 2013. nisu realizovane sledeće publikacije: Sanja Kojić Mladenov, “Situacije: Instalacije u Vojvodini”; Sanja Kojić Mladenov, Bogdanka Poznanović (u pripremi); Svetlana Mladenov, “Osamdesete: Postmoderna u Vojvodini (1976-1990)”; Svetlana Mladenov, “Ne-izolovani prostor”; Svetlana Mladenov, Projekat “Regionalno – univerzalno “(5 javnih prezentacija-predavanja); Gordana Nikolić, Aleksandar Davić, “Tehnologija narodu: Film i video u Vojvodini” i Sava Stepanov, “Istorija fotografije u Vojvodini”...

S druge strane, direktorka Muzeja savremene umetnosti Vojvodine Sanja Kojić Mladenov u odgovoru koji je poslala na adresu našeg portala, a u vezi s brojnim problemima na koje su ukazali Suzana Vuksanović i Nebojša Milenković, kaže da njih dvoje većinu svog radnog vremena koriste za opstruisanje rada muzeja, za diskreditovanje njegovih rezultata i kriminalizovanje institucije “zarad sopstvene zluradosti i preporuke novim strukturama vlasti”.

- Bračni par Vuksanović-Milenković su od svog zaposlenja u muzeju vrlo brzo ostvarili kredibilitet tzv. “denuncijanata” koji veštački izazivaju konfliktne situacije sa direktorima i kolegama, od javnog sakupljanja potpisa protiv direktora, medijskih kampanja do sudskih parnica, svađa i omalovažavanja kolega. Kako im dosadašnje kandidature za gradonačelnika, direktora i člana upravnog odbora nisu bile uspešne, ovaj njihov novi projekat se bavi iznošenjem lažnih optužbi, paušalnih i tendencioznih “istraživačkih izveštaja” o upravljanju muzejem i falsifikovanih informacija, čime prikrivaju sopstveni nerad i nesposobnost. Za godišnju platu koju im ovo društvo omogućava, radno vreme koriste za aktivnosti na društvenim mrežama, pisanje blogova, dopisa i „otvorenih pisama“ protiv kolega, koristeći muzejsku instituciju isključivo kao poligon za samopromociju i samopreporuku drugim instancama, navodi direktorka.

Kojić Mladenov dodaje da su muzeji prošli kroz tranziciju od javnih institucija kulture koje se finansiraju isključivo od budžetskih sredstava države do javnih institucija kulture u neoliberalnom okruženju, gde su javna davanja sve manja za programe, a prikupljanje sredstava u okviru partnerskog povezivanja i saradnje na regionalnim i međunarodnim projektima sve zahtevnije. Prema njenim rečima to podrazumeva i sticanje drugih kvalifikacija gde kustosi osim kreatora sadržaja, postaju i menadžeri evropskih projekata i bave se i zahtevnijom organizacijom nego ikada pre.

Sanja Kojić Mladenov, direktor Muzeja savremene umetnosti Vojvodine

- Dvoje pomenutih ove promene očigledno još uvek nije prepoznalo ili ne želi da ih prepozna, i sad se suočava sa svojim traumama. To se ogleda u njihovim nerealnim zahtevima u vidu visokih iznosa koje traže od muzeja za svoje samostalne projekte, istovremenog opstruisanja administracijskih zadataka, timskog rada i projektnog planiranja, te u infantilnom optuživanju muzejske uprave i kritikovanju kolega kada im želje nisu ispunjene. Upravo status quo i očekivanje od institucije da ispunjava sve želje zaposlenih kustosa priziva krizu. Međunarodni rezultati našeg muzeja i treći evropski projekat po redu u poslednjih nekoliko godina upravo dokazuju suprotno.

Povodom sukoba u MSUV kontaktirali smo i višedecenijskog direktora i kustosa u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine Dragomira Ugrena. On za naš portal kaže da su kritike Suzane Vuksanović i Nebojše Milenkovića, upućene na račun direktorice Sanje Kojić Mladenov, njenog načina rukovođenja i upotrebe muzeja zarad ličnih i porodičnih kustoskih i autorskih promotivnih aktivnosti zaslužene, umesne i, što je dosta važno za konfliktne i polemičke situacije, lako proverljive.

Ugren objašnjava zašto misli da su kritike zaslužene, pri tome ne želeći da komentariše ništa mimo onoga što u umetničkoj i stručnoj javnosti već nije prisutno i što već nije bilo predmet reagovanja u različitim povodima iz samog muzeja i od pojedinca izvan MSUV često veoma žustrih, i, kako kaže, te se činjenice ne mogu prenebreći, zato što je kritika usredsređena pre svega na posledice koje proističu iz neprilične vladavine institucijom muzeja.

- Bolje je bilo da su se pitanja koja sadrži pismo raspravila u MSUV među kustosima i direktorom ─ no kako toga očito nije bilo i neće, to samo po sebi dosta govori o prirodi vladavine rukovodstva muzeja. Direktor bi morao da poseduje profesionalne i ljudske sposobnosti da probleme koji se opisuju i kritikuju rešava u ustanovi, a ne da ih se sujetno i oholo ignoriše čime se oni koji razmišljaju drugačije primoravaju da traže podršku u javnosti i medijima – kaže Ugren i nastavlja:

- Sve do nedavno, bilo je nezamislivo, institucionalno, profesionalno a pre svega etički, da muzejskom institucijom upravlja bliska rodbina ─ a naročito ne tako bliska kao što su mama i ćerka. Jedna u svojstvu kustosa najobimnije zbirke Muzeja (istine radi od nedavno u penziji ali to ništa ne menja na stvari, čak naprotiv), a druga u svojstvu direktora. Slučaj MSUV u tom pogledu jedinstven je primer i nije se dogodio sticajem okolnosti već s jasnom namerom da se u porodično i u ime lokalne doxe zauzme i prisvoji muzej. Sračunato, organizovano i sa punom svešću o tome šta se čini, ovo je sprovedeno uz niz neregularnosti i uz svesrdnu pomoć i učešća istomišljenika i bliskih saradnika u prodajnoj galeriji “Belart”, vlasnice galerije Vesne Latinović kao zamenice predsednika Upravnog odbora MSUV i pojedinaca u muzejskoj i pokrajinskoj administraciji. To nije smelo da se dogodi, a nije smelo ni da se prihvati. Skaredno je čak i za naše aktuelne društvene prilike, takve ujdurme nikada ne izađu na dobro, što se vidi i po brojnim posledicama koje u pismu navode kustosi N. Milenković i S. Vuksanović.

Ugren smatra da je od navedenog, još gora neobuzdana lična i rodbinski povezana finansijska, kustoska i autorska promotivna upotreba Muzeja na koju Vuksanović i Milenković s pravom i sa valjanim argumentima ukazuju.

- Iz izveštaja o radu se, bez naročitih prikrivanja, vidi da se njihovi rođački kustoski i autorski projekti i saradnje favorizju do razmera da oni čine više od polovine i gotovo dve trećine godišnjeg programa Muzeja. Pri tome valja imati u vidu da direktor ne bi trebao ni da se bavi kustoskim poslovima, posebno ne da za račun autorskih projekata zapušta druge obaveze i poslove iz delatnosti Muzeja i organizaciju tih delatnosti. Šta bi tek tim povodima moglo da se doda pisanju dvoje kustosa?!? Podrazumeva se da takvu kustosku i autorsku dominaciju u javnim i promotivnim programima MSUV prati i odgovarajući budžet čiji je najveći deo usmeren za kustoske i autorske projekte samo dve osobe. Treba li pominjati ko su te osobe?

Prema rečima našeg sagovornika drastična nesrazmera u raspodeli budžeta još je dramatičnija ako se pridodaju i projekti porodičnih istomišljenika i bliskih saradnika po raznoraznim osnovama ─ od finansijskih do umetničkih ─ koji se realizuju uz podršku rukovodstva MSUV pod različitim saradničkim i pokroviteljskim osnovama, kao i projekti potpuno nekompetentnih ličnosti za savremenu umetnost i kustoske poslove iz samog Muzeja (kao što je producent, na primer). Ovakva ponašanja i postupke (koji su uspostavljeni i kao institucionalna galerijska i muzejska praksa) nemoguće je pravdati na bilo koji način.

- Nije smelo da se dogodi da se takvi programi u većini realizuju isključivo rukovodećom samovoljom i mimo udela Stručnog saveta. Kustosi s pravom navode da se Stručni savet nedopustivo i sračunato zaobilazi i oko pitanja svih drugih delatnosti o kojima bi morao da se konsultuje i odlučuje. Tačno je da Stručni savet nema nikakvog udela i uticaja ni u kreiranju programa međunarodne i institucionalne saradnje u zemlji i regiji. Taj deo muzejskog rada izvan je svakog institucionalnog planiranja i koncipiranja. Veći uticaj na međunarodne programe i izložbe MSUV imaju prodajna galerija “Belart” i pojedinci iz tog kruga istomišljenika i saradnika rukovodstva Muzeja, no što ga imaju Stručni savet i pojedini viši kustosi i kustosi savetnici Muzeja. Milenković i Vuksanović su u pravu i kada govore o postupcima rukovodstva kojima se uz očiglednu nameru zatiru, prekrivaju i brišu tragovi projekta Muzeja savremene umetnosti u ovoj sredini. Iako o projektu, koncepciji, funkcijama i organizaciji MSUV postoji obimna, relevantna literatura i oficijelna dokumentacija ─ aktuelno rukovodstvo se nimalo ne libi da nedopustivo neprofesionalno i tendenciozno interpretira i krivotvori istorijske činjenice. Takva su krivotvorenja ozvaničena u interpretacijama istorije Muzeja od strane direktorice i na izložbi─manifestaciji povodom obeležavanja 50 godina rada MSUV koja je upravo iz takvih razloga bila i predmet posebne i žestoke javne kritike – zaključuje Ugren.

Kada je reč o rešenju za konstantne konfliktne prilike u MSUV Ugren predlaže hitan prekid porodično-klanovske upotrebe Muzeja; vraćanje institucije i njenih delatnosti interesima struke i umetnosti ove sredine kroz drugačiju sistematizaciju i organizaciju institucije; poštovanje profesionalnih institucionalnih pravila i procedura muzejske struke, uz uljudnu oficijelnu i visoko profesionalnu komunikaciju za šta aktuelno muzejsko rukovodstvo čini mu se da nije sposobno.

Sukob između Nebojše Milenkovića i Suzane Vuksanović sa Sonjom Kojić Mladenov uzbrukao je strasti u MSUV, pa nam se pismom obratilo i 10 od ukupno 17 zaposlenih, od čega njih četvoro čine Stručni savet Muzeja (izuzimajući Sanju Kojić Mladenov, Nebojšu Milenkovića i Suzanu Vuksanović, koji su takođe članovi Stručnog saveta) i ceo pravno-finansijski sektor muzeja.

Pismo prenosimo u celosti:

- U proteklih nekoliko godina Muzej je realizovao evropske projekte Digitalizacija ideja u partnerstvu sa Muzejom suvremene umjetnosti Zagreb, Muzejom moderne umetnosti iz Varšave i Modernom galerijom Ljubljana i Izvođenje muzeja  sa Muzejom suvremene umjetnosti Zagreb, Koroška galerija Slovenj Gradec i Fundacio Antionio Tapies iz Barselone i kao jedna od retkih državnih institucija iz Srbije učestvuje i u trećem evropskom projektu Promene rizika  sa sledećim partnerima: ACE KIBLA, Maribor, ACAX/League of Independent Art Spaces, Budimpešta; RIXC, Riga; MMSU, Rijeka; MSUV, Novi Sad; ZINC, Marsej; 7scenes, Amsterdam; FOPSIM, Zejtun, Malta; Department of Philosophy and History of Science, School of Science, Univerzitet u Atini.

Za razliku od ranijih godina u 2015. godini došlo je do ostvarivanja 30% ukupnog budžeta Muzeja  konkurisanjem za dodatna sredstava na domaćim i inostranim konkursima, napredak koji u velikoj meri doprinosi samoodrživosti ustanove i zapravo sprečava razvoju krize koju spominju Nebojša Milenković i Suzana Vuksanović.

Ostvarena su višegodišnja partnerstva u zemlji (Gete institut,  Francuski institut u Srbiji, Kulturni centar i Kuća legata iz Beograda, i drugi), važna partnerstva u inostranstu (Fondacija Antonio Tapies iz Barselone, Kunsthale iz Košica, Kibla - Multimedijalni centar iz Maribora, Nacionalni muzej moderne umetnosti Tajvan, Narodni muzej Crne Gore), osnažena je saradnja sa nevladinim sektorom (festivali Slobodna zona, Merlinka, Videomedeja, muzički ciklusi organizacije Improstor itd), saradnja sa Univerzitetom Novi Sad i Akademijom umetnosti Novi Sad, i iz godine u godinu se kroz ulaganje poboljšavaju uslovi zgrade za rad zaposlenih i realizaciju programa. Sveukupno, smatramo da Muzej napreduje u dobrom pravcu sa važnim rezultatima u zemlji i inostranstvu.

Smatramo da su stavovi Nebojše Milenkovića i Suzane Vuksanović krajnje lični, nastali iz ličnog interesa, i da ni na koji način ne doprinose ni radu ni ugledu ustanove, i da im je cilj samopromocija kroz diskvalifikovanje rada i zasluga ostalih kolega. Nebojša i Suzana ne poštuju svoje kolege, stručna tela i instituciju u celini i svojim nezavisnim javnim nastupanjem stvaraju lošu sliku o muzeju u javnosti. Oni smatraju da samo određeni zaposleni imaju pravo da realizuju programe, kao i da učestvuju u radu stručnih tela.

Program Muzeja se kreira na osnovu predloga koji nisu uslovljeni pravom određenih zaposlenih, a mogu ih osim kustosa predlagati i druga lica muzeja koja i ne moraju biti zaposlena u Muzeju. Preduslov za izbor programa je kvalitet predloga, a ne stručno zvanje zaposlenih. U okviru rada Komisije za otkup i poklone, čiji su rad najviše kritikovali, kolegama Suzani Vuksanović i Nebojši Milenkoviću je bila važnija višečasovna rasprava o dnevnom redu i zapisnicima sa prethodnih sednica, nego izbor umetničkih radova za otkup Muzeja - nešto što je suština rada te Komisije i u javnosti. Kritikovali su odluke komisije, propustivši da spomenu da su te iste odluke i sami podržali.

Smatramo da Nebojša Milenković i Suzana Vuksanović svojim nezavisnim javnim nastupanjima ugrožavaju položaj Muzeja u javnosti i buduće saradnje sa institucijama i organizacijama iz zemlje i inostranstva, stvarajući lažnu, iskrivljenu sliku o Muzeju i da svoj doprinos Muzeju vide kroz selektivnu kritiku i optužbe, a ne kroz konstruktivne predloge – stoji u pismu koje su potpisali: Vladimir Mitrović, viši kustos, Gordana Nikolić, kustoskinja, Mirjana Dušić-Lazić, dizajnerka-kustoskinja, Luka Kulić, konzervator – restaurator, Jovan Jakšić, producent, Marko Ercegović, menadžer multimedije, Mirjana Masnikosa, sekretarka/ pravnica, Ljubica Kopanja, rukovoditeljka službe finansija, Nada Trpka, poslovna sekretarka, Snežana Dekić, kurirka.

Tekst: Gojko Kekić

Oceni vest:
16
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Posetilac MSUV

    pre 1695 dana i 22 sata

    Ukoliko sam dobro razumeo "poentu": direktorka je optužena da je zajedno sa mamom penzionerkom i mužem umetnikom privatizovala budžete Muzeja - umesto da dokaže da to nije istina - direktorka odgovara da su kustosi koji to tvrde frustrirani - a kurirka sa kraja teksta da sve skupa nanosi štetu ugledu Muzeja!?!

    Sekretar za kulturu sa čitavim slučajem, naravno, nema apsolutno ništa!!

    - E, sad još lepo samo fali da se nađe neki Kafka koji će sve to lepo da opiše...

    Oceni komentar:
    19
    29
  • Данко Б. Марин

    pre 1695 dana i 22 sata

    Ту је и Минхаузен на послу - по проф. Бенету?! Прави ријалити-тривијалити!

    Oceni komentar:
    0
    10
  • Pera

    pre 1695 dana i 21 sat

    Odlična priča, ali ja i dalje ne znam ko je ubica?

    Oceni komentar:
    1
    15
  • Aleksandra Jovanovic, Novi Sad

    pre 1695 dana i 19 sati

    Mene je sramota...

    Odlican tekst! A posto me tema vanredno zainteresovala procitala sam i pismo kustosa na b92 blogu - otuda mnogo smeta to sto je izostao odgovor da li je Slavisu Grujica, ako nista drugo, makar malo sramota zbog svega sto se desava u Muzeju kojeg pola grada vec zove "Institut za majku i dete"!?

    Oceni komentar:
    20
    25
  • Tribina mladih - šta je to?!

    pre 1695 dana i 15 sati

    Ukoliko je ovo "nivo" na kom jedna direktorka Muzeja komunicira sa "svojim" zaposlenima onda je naše društvo, plašim se, u mnogo većem problemu no što to uopšte i slutimo :(

    Oceni komentar:
    21
    23
  • Gera Grozdanic

    pre 1695 dana i 3 sata

    Pismo Kustosa Nebojse Milenkovica i Suzane Vuksanovic je, upravo, pokusaj da se "konstruktivno" rese problemi unutar institucije koje je jedna grupa zaposlenih oko direktorice pocela da vrlo sistematski vodi instituciju u pravcu "subjetkivizacije" odnosno, da MSUV, vrlo perfidno smešta u nekakvu teritiriju na kojoj gazduje ideologija diletantizma. Čitajući tekstove koji su publikovani povodom nekih tema, kao što su izložba Svetlane Mladenov, Sanje Kojić, vidljiv je jedan neverovatan model površnog, gotovo "gimnazijskog" razumevanja umetnosti ranih devedesetih i kasnih devedesetih. Izbor umetnika u tim projektima , možda je manje bitan, ali uvođenje apsolutno diletanstkih objašnjena njihove umetničke prakse je skandal, koji je nedopustiv za instituciju koja je imala neku pretenziju da postane više "institut za umetnost" nego muzej koji isključivo prizvodi neke izložbe koje su samo obične ŽURKE! Dakle, zagovaram legitimitet da umetnik može proizvoditi rad koji se ne zasniva na odnosima umetnosti i politike, međutim, institucija Muzeja savremene umetnosti, ima obavezu da istražuje prirodu tog odnosa umetnosti i politike. Za mene reč “politika” znači proces u kojem neke grupe ljudi donose odluke procedurama u kojoj se prepliću sukobi autoriteta oko moći u društvu. Pojam “umetnost” je prividno jednostavnijeg značenja ali od dugačkog spiska definicija umetnosti, najmanje mi se dopada shvatanje da je to neka izdvojena veština kojom se proizvodi neki estetski rezultat, ja sam prihvatio saznanje da je to skup autorefleksivnih, analitičkih, kritičkih postupaka istraživanja koncepata sveta umetnosti čiji cilj nije proizvodnja umetničkih dela, već rasprava, istraživanje funkcionisanja umetnosti u svetu kulture I ideologije. U tom kontekstu nije teško razumeti zašto je odnos umetnosti i politike toliko važan. Srbijansko društvo taj odnos institucionalno potiskuje i ako su dnevno-politički događaji protekle dve decenije dramatični, institucionalni rad nije do sad napustio model odvojenosti politike od umetnosti koji je utemeljio modernizam. Ovakav način razmišljanja doveo je do pojave “umetnika miljenika” koji su postali dekorativne štafaže velikog broja izložbi u Vojvodini. . Moje mišljenje je da institucija muzeja mora okolnosti istorije i aktivizam umetnika istraživati isključivo empirijski kako bi se okolnosti u kojima je umetnik donosio sud o tom vremenu objektivizirali, kako i na koji način su radovi nastajali, šta je upisano u njih itd… Međutim, praksa istoričara umetnosti svela se na ukrašavanje istorije kojim se želi krajnje selektivno osvojiti deo istorije samo za sebe i gurnuti u prvi plan samo njima poželjne delove sa umetnicima-miljenicima! U čemu se sastoji ta motivacija da se greška smatra logikom, šta je tajna te krutosti dela struke, zašto nema rasprave o evidentnim sporovima, polemike itd… to su pitanja na koje odgovor ne mogu dati samo ja ili umetnici, to je jedan proces koji se mora otvoriti da se ne bi stvarala moralna odbojnost prema neistinama i sudovima njihovih zastupnika. Upravo je to povod pisanja pisma jednog dela kustosa unutar muzeja, problemi su se trebali rešavati unutar institucije , na nivou stručnog savta , gde je Sanja Kojić samo moderator, a ne vrhovni poglavar koji se je usudio da na argumentovane kritike Nebojše Milenkovića, Suzane vuksanović i Dragomira Ugrena, traži podršku zaposlenih u muzeju i da izmanipuliše još nekoliko zašposlenih tako što stručne teme deli sa kurirkom Snežanom Dekić ili sekretaricom Nadom Trpkom. A kada je reč o navodima u pismu koji precizno iznose podatke o finansijskim "zloupotrebama" sredstava budžeta, onda se vrlo jasno vidi da se ukupan budžet kojim raspolažu Sanaj Kojić, Svetlana Mladenov na nivou četri godine , dakle, od 2013 pa do danas, dramatično uvećava na štetu drugih kustosa. Ono što je izazvalo revolt mnogih je i činjenica da se u taj projekat revizije predhodn ideja publikovanih u muzejskom izdanju "Evropski konteksti savremene umetnosti u Vojvodinu u XX veku" koju je dr Miško Šuvaković priredio sa kustosima i saradnicima, uključila i ekipa okupljena oko Galerije Bela Art, čiji je vlasnik Vesna Latinović sa isklučivom idejom da se "ideologija" te knjige stavi u muzejski BUNKER, ( preko 400 knjiga nalazi se zaključano u podrumu muzeja) a da se napiše nova istorija umetnosti u kojoj bi Sava Stepanov i Svetlana Mladenov, svoj nesumnjivo veliki aktivizam proteklih 30 godina, postavili kao jedini dominantan model artikulisanja proizvodnje estetskih predmeta u Vojvodini, koristeći umetnike kao male šarene puzle. U tom kontekstu je očigledno da se u svim projektima finansiranim iz budžeta Pokrajine uvek nalaze isti ljudi, isti umetnici a za sve te projekte izdvajaju se velika materijalna sredstva koja u ukupnom zbiru kojima raspolažu Vesna Latinović, Svetlana Mladenov, Sava Stepanov, Sanja Kojić na nivou četri godine prelaze preko 20 miliona dinara, isklučivo sa idejom da se konstituiše neka lična, privatna, "familijarna" istorija vojvođanske umetnosti. To je ključ a kada se protiv toga upotrebi kurirka Snežana Dekić, onda je đavo odneo šalu, ONDA SE MORA TRAŽITI OSTAVKA DIREKTORICE ILI SE PODNETI OSTAVKA, Sve drugo je mizerno i sramotno! Istorija nije teritorija koja se zapišava ona je skup različitih događaja koji se moraju artikulisati kroz institucionalni rad, istoričar umetnosti taj posao mora obaviti na isti način kao i politika, mora poštovati procedure struke i ograničiti moć bilo kog pojedinca!

    Oceni komentar:
    24
    25
  • Sofija

    pre 1694 dana i 15 sati

    A da pitamo MIlenkovica jel bi on sa zenom (takodje zaposlena u Muzeju) da realizuje vecinu programa?

    Oceni komentar:
    21
    28
  • Novi Nebojša Milenković

    pre 1694 dana i 10 sati

    RE: “A da pitamo MIlenkovica jel bi on sa zenom (takodje zaposlena u Muzeju) da realizuje vecinu programa?”

    Slatko vam je pitanjce s tim da ste, nažalost, omašili poentu. A ona je, u najkraćem, sledeća: Moja, kako vi kažete “žena” u Muzeju ustvari uopšte nije moja žena – već (samo) koleginica. A da bi to bila na način na koji implicirate morali bi mi navesti primer ili primere projekata koje smo po ovde opisanom porodično-klanovskom principu zajedno radili. A pošto to ne možete uspeti – jer toga niti nema, onda se nadam da niste zlonamerni – već da ste, nažalost, među retkima koji su podlegli direktorkinim manipulacijama kojima se na krajnje konkretna i argumentovana pitanja odgovara ličnim uvredama + sa pozicije nekoga ko svojim javnim govorenjem predstavlja jednu instituciju, još uz krajnje neprimerenu dozu neskrivene mržnje.

    Na taj isti način, kao čoveku koji nastoji da ostane principijelan, verujte da ni gospođa Mladenov ne bi bila mama gospođe Kojić Mladenov, na način na koji se implicira u pismu (možete pročitati ovde: http://blog.b92.net/text/26583/Ciji-je-nas-Muzej/) kada program Muzeja (kao javne ustanove!!!) ne bi bio planiran i realizovan po ovde opisanom principu. A ukoliko 2/3 ili neznatno manje Programa jedne javne ustanove (pri tom, u velikom broju slučajeva uz nepoštovanje minimuma profesionalnih, muzeoloških standarda) realizuju ćerka direktorka i kustoskinja, mama kustoskinja a onda se u izložbe koje realizuju zajedno doda još i zet, odnosno muž i umetnik - i još kada se to ponavlja godinama, onda isto svakako jeste nešto što izaziva pažnju i zahteva objašnjenja koja su, naravno, izostala. Po meni to su situacije u kojima koleginica postaje mama - a umetnik postaje muž. I verujte da bi tako bilo i u drugim zemljama na koje, navodno, nastojimo da ličimo. Takve stvari imaju samo jedno, svuda isto ime!

    A da ne bude da ste ostali bez odgovora, na kraju još samo da dodam da, što se mene tiče, u kontekstu postavljenog pitanja, možete biti apsolutno spokojni, što vam, dakako, i želim!

    S poštovanjem,
    Nebojša Milenković

    Oceni komentar:
    23
    24
  • Aleksandra Jovanovic

    pre 1693 dana i 19 sati

    A Dragomir Ugren, penzionisani švercer umetničkih dela za hrvatske kolekcionare, besni jer je izgubio u natječaju za ponovno direktorovanje od mladje koleginice pa sad bulazni!

    Oceni komentar:
    16
    22
  • Miša

    pre 1692 dana i 23 sata

    RE: "Moja, kako vi kažete “žena” u Muzeju ustvari uopšte nije moja žena – već (samo) koleginica. A da bi to bila na način na koji implicirate morali bi mi navesti primer ili primere projekata koje smo po ovde opisanom porodično-klanovskom principu zajedno radili. A pošto to ne možete uspeti – jer toga niti nema"

    Izvod iz biografije Nebojše Milenkovića:
    ● ANTITEZA – Umetnost u Vojvodini na kraju XX i početkom XXI veka, sa Suzanom Vuksanović, Umjetnička galerija Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 2004.
    ● DELA TELA, Autorska izložba u okviru projekta Korak.Korak napred..Dva koraka napred..., sa Suzanom Vuksanović i Sašom Milivojevićem, Centar za vizuelnu kulturu Zlatno oko, Novi Sad, 2002.

    Oceni komentar:
    13
    18
  • Novi Nebojša Milenković

    pre 1692 dana i 20 sati

    Dragi Mišo,

    Beskrajno vam hvala na ovom nostalgičnom podsećanju - s tim da bi "insajderi" morali malo bolje da vas informišu - pošto 2002. S.Vuksanović nije bila moja žena.
    Izložba "Anititeza" iz 2004. koju navodite za mene ima sasvim specifičnu emotivnu vrednost iz najmanje dva razloga: prvi je usko stručni pošto je, koliko mi je poznato, reč o prvoj izložbi umetnosti srpskih (vojvođanskih) umetnika u postratnom Sarajevu, a drugi je sasvim lične prirode - pošto je upravo usred pripreme te izložbe S.Vuksanović postala mojom suprugom, te vam se, dakako, još jednom iskreno zahvaljujem na ovom emotivnom prisećanju.

    A sada, ako mi ne zamerite, pošto vidim da posedujete analitički pristup, za vas imam jednu ličnu molbu: naime, kad ste već "u temi" bilo bi lepo da u drugom delu vašeg zanimljivog istraživanja nastavite u pravcu projekata koje su zajedno radile koleginica Kojić Mladenov i Mladenov - u vremenskom periodu koji sami izaberete, lično preferiram onaj od imenovanja SKM za direktorku MSUV.

    Unapred sam vam zahvalan,
    Nebojša Milenković

    Oceni komentar:
    16
    16