Stan na dan u ozbiljnom problemu

Jedan od segmenata turističke privrede koji je pretrpeo žestoke udare zbog krize izazvane korona virusom a o kojem se malo priča je izdavanje stana na dan.

Biznis koji je u Srbiji, naročito u Beogradu i Novom Sadu, godinama opsluživao brojne turiste iz inostranstva, domaće goste, ali i sve druge kojima su hoteli skupi a apartmani taman ono što im treba za nekoliko dana boravka, ovom krizom pao je na kolena.

O tome koliko je situacija ozbiljna, šta sa uloženim novcem i kako dalje, novinari BIZLife portala razgovarali su sa Nikolom Janičićem, osnivačem i direktorom Rentastana, koji je u ovom poslu skoro 15 godina.

Kriza zbog korona virusa, zatvaranje granica, otkazivanje putovanja, ukidanje letova,…dovelo je u nezavidan položaj sve one koji se bave izdavanjem “stana na dan”. Može li se reći da trenutno taj biznis u Srbiji ne postoji, koliko je situacija teška?

– Upravo je to odgovor koji ja često izgovaram u protekla dva meseca – ovaj posao više ne postoji. Mislim da je to najbolja definicija, jer je takav osećaj kod svih nas koji se njime bavimo, a i logičan zaključak s obzirom na momentalni prekid u potražnji. Teško je govoriti o tom da je ovo zastoj ili privremeno stanje, jer već traje dovoljno dugo, a evidentno je da će potrajati još duže. Stanovi koji su u ovom biznisu, dobrim delom su do sada pronašli nov angažman u dugoročnom iznajmljivanju, a samo oni optimističniji, uglavnom sa stanovima u svom vlasništvu (nepritisnuti kirijama), su raspoloženi da sačekaju još mesec ili dva. Dakle, situacija je teška jer je potražnja ravna nuli, a perspektiva u mesecima pred nama je jednako loša.

Koliko takvih stanova u Beogradu i Srbiji ima i koliko je to ugroženih investicija, egzistencija, radnih mesta? Videli smo da je Airbnb najavio otpuštanje četvrtine radne snage? Šta će biti kod nas?

– Do proglašenja vanrednog stanja, stanova za izdavanje po sistemu “stan na dan” u Beogradu je bilo nešto između dve i po do tri hiljade. Tačan broj je teško utvrditi, jer ih je na tržištu bilo mnogo koji nisu prošli proces kategorizacije, pa je zvanična brojka oko tri puta manja. Ali svakako su svi jednako bili u funkciji, i sada svi oni jednako ne rade. Novac koji je uložen u opremanje ovakvih stanova, naročito neposredno pred krizu, iz sadašnje perspektive se može smatrati promašajem, pogotovo za one koji su iznajmili stan mesečno da bi ga opremili i dalje izdavali na dan. Ako je neko kao vlasnik stana koji se izdaje uložio novac da opremi stan, on i ne može smatrati da ga je uludo potrošio, jer je ulagao u svoj stan. A renoviranje i opremanje stana za kratkoročni najam ili za izdavanje na duži rok se u najvećoj meri poklapaju.

Ostatak vesti možete pročitati OVDE.