STOČAR O KOJEM SE PRIČA: Mile Plavšić poseduje najveću farmu u Kovilju

Poseduje preko 100 magaraca, skoro stotinu podolskih goveda i desetak mangulica, a goste u njegovom dvorištu, lavežom dobrodošlice, dočekuje 15 pasa. Iako je najveću “popularnost” stekao zbog nemilog događaja, kada su nedavno neke od njegovih životinja zbog poplava ostale zarobljene na Krčedinskoj adi, ovaj čovek je pun priča i doživljaja.

Milenko Plavšić, poznat kao Mile, rođen je u Kovilju, u porodici u kojoj su se oduvek gajile životinje. Imanje u Kovilju na kojem živi pripadalo je još njegovoj babi. Majka je muzla krave i od toga su živeli, a brat se bavio konjima. Čak 20 godina boravio je u Petrovaradinu, gde je profesionalno ribario i konobarisao na čardi “Šaran”, a nakon bratovljeve smrti, vratio se u rodno mesto. Kroz vreme, došao je do impozantnog broja stoke, te je obilazak njegove farme, najveće u Kovilju, posebno iskustvo.

O životinjama na farmi brine sam, mada često ima pomoć sinovca i snaje. Ranije je imao radnika koji je dolazio, ali kaže da mladi slabo hoće da rade ovakve poslove, pa je ispomoć teško naći.

– Pre dve godine nabavio sam stepsko podolsko goveče, tako što je moj prijatelj iz Beške, koji je imao oko 70 grla, umro, a njegov sin mi se obratio za pomoć, pa sam i otkupio nekoliko komada od njega. Posle sam nekoliko komada kupio iz Zasavice i, jedno po jedno tele, došao sam do ovog broja – kaže Mile za portal Moj Novi Sad.

Podolska goveda poznata su po velikim, raskošnim rogovima, ali im je i meso, kažu, izuzetnog kvaliteta. Zanimljivo je da su im repovi crni, a površina jezika – plava. U Srbiji ih nema puno, za razliku od Mađarske, pa predstavljaju pravu atrakciju, ali i genetski resurs.

Mile je poznat i po proizvodnji magarećeg mleka, za koje važi da je blagotvorno za mnoge bolesti. Svakog dana ima bar po 10 porudžbina, a godinama je stekao veliki broj prijatelja, upravo zahvaljujući tome. Jedan čovek mu je čak napisao i pesmu, iz zahvalnosti što se zdravstveno stanje njegovih unuka popravilo nakon konzumiranja ovog mleka.

– Ženke magaraca muzem, a distribucijom njihovog mleka pomogao sam mnogima. Najmlađa je bila beba od mesec i po dana. Neću zaboraviti jednu devojčicu iz Zrenjanina, koja sada ima 20 godina, a kad ju je majka (inače doktorka) dovela kod mene imala je 11 i mučila se sa bakterijama u crevima. Pila je po jedan deci dnevno i ozdravila. Nije me zaboravila, došla je da me poseti kad je napunila 18 – prepričava naš sagovornik.

Kaže da voli da proda uvek sveže mleko, pa čak, kad neko dođe, pred njim i pomuze životinju. Tvrdi da drži najnižu cenu na tržištu, a neretko se desi i da ga pokloni. Tako je za vreme korone magareće mleko nosio i u pančevačku bolnicu.

– Kažu da je magarac tvrdoglav. Nije, čovek je tvrdoglaviji – tvrdi koviljski farmer.

Veli da subvencije koje dobija nisu loše, ali su troškovi održavanja ovolikog gazdinstva veliki: 9.500 evra košta ga samo slama i silaža.

Apeli da se spasu životinje sa Krčedinske ade, njihov vlasnik moli sve za pomoć

S obzirom na to da poseduje zemljište na Krčedinskoj adi, odvodio je tamo životinje na ispašu, gde su nedavno više dana ostale zarobljene usled poplava, ali i ljudskog faktora. Posle akcije spasavanja, o kojoj su mediji pisali, sada su ponovo na Miletovoj farmi, ali iscrpljene od gladovanja i hladnoće. Kako naš sagovornik kaže, svaka krava je po 50 kilograma izgubila, dve su sada u kritičnom stanju, a nekoliko ih je uginulo na licu mesta.

Poznati farmer zna da je mnogima omiljeni lik, jer kaže da je pomagao i kome je trebalo i kome ne, ali ga neki i ne vole, pa su mu mnoga grla u više navrata ukradena.

Zbog cele aktuelne situacije sa životinjama, svoju priču smatra tužnom i veoma je kivan na naše zakone, ali već ima planove za budućnost, pa bi voleo da proširi farmu još jednim prostorom, kako bi postojeće životinje rasporedio tako  da im bude što prijatnije.